Piše: Jovan Živković
Foto: Jovan Živković
Ideja o novom fakultetu u Nišu, Fakultetu srpskih studija, zatekla je javnost, kao i same studente. Studenti istorije i srbistike, departmana koji bi uz ruski jezik i književnost bili odvojeni od Filozofskog fakulteta, vide osnivanje ove ustanove kao apsurd i napad na Univerzitet.
Prema dokumentu koji je prvi isplivao u javnost, odluku o osnivanju novog fakulteta predložila je Vlada Srbije. Ipak, istog dana oglasio se i grad Niš saopštenjem na svom sajtu gde se objašnjava da je grad taj koji je dao predlog.
Zvaničnog oglašavanja Filozofskog fakulteta nema, ali se jesu oglasili studenti u blokadi preko svojih profila na društvenim mrežama.
„Zahtevamo da se uprava Univerziteta i Filozofskog fakulteta javno oglase, objasne kako je došlo do ovog predloga, ko ga je sastavio i da li se planira njegovo povlačenje. Pozivamo sve relevantne aktere na transparentnost, dijalog i poštovanje svih akademskih i pravnih procedura”, stoji u saopštenju na Instagram profilu filfak.blokada.
U tom saopštenju su studenti istakli da su i sami zatečeni ovom inicijativom, da uočavaju niz nepravilnosti i da su spremni da brane čast i dostojanstvo Filozofskog fakulteta, kao i svoje profesore koji se ovim nalaze u nezahvalnoj situaciji.
Šta je sa studentima koji bi studije morali da završe na novom fakultetu?
Kako je Presing već pisao, u dokumentu stoji da bi studenti školsku 2025/26. završili na Filozofskom fakultetu, a dalje školovanje nastavili na novom fakultetu. Studentkinja srbistike Marija Ivanović ukazuje na to da nije definisano šta to znači za aktuelne studente.
„Budući studenti imali bi izbor da takav fakultet ne upišu, ali šta je sa onima čije školovanje traje? Šta je sa nastavnim kadrom?”, pita se Marija.
Samu ideju smatra apsurdnom i da ovo pokazuje da se akademskom zajednicom najmanje bave oni koji imaju veze sa njom.
„Situacija je vrlo alarmantna i bojim se da je ovaj predlog samo jedan u nizu nakaradnih ideja kojim predstavnici vlasti žele da još više uruše školstvo u Srbiji. Način na koji žele da se sprovode koncept, pokazuje da ne postoji zainteresovanost za učesnike u sistemu visokoškolskog obrazovanja”, napominje ona.
PROČITAJTE NA ISTU TEMU:
Osniva se novi fakultet u Nišu? Ruski jezik na Fakultetu srpskih studija
Simpatije ka osnivanju novog fakulteta ne deli ni njen kolega sa istorije Nikola Stefanović. Samu ideju smatra, kako kaže, „sramnom” i udarom na Univerzitet.
„Mogućnost osnivanja novog fakulteta smatram sramnim i poražavajućim za naše visokoškolsko obrazovanje jer ovo je napad na autoritet Univerziteta, ne samo Niša već svih gradova. Ovo vidim kao neki blef koji može da dovede do tektonskih razmena, ponavljam, ne samo na našem Univerzitetu, već i na drugim Univerzitetima i da je ovo pokušaj da se privatizuju fakulteti”, kaže Nikola.
Aleksa Grozdanović, takođe je student istorije na Filozofskom fakultetu, ali za razliku od Nikole koji je apsolvent, Aleksa će od novembra upisati drugu godinu. To znači da bi, u slučaju pokretanja ovog fakulteta, on treću godinu morao da nastavi na fakultetu koji prvobitno nije upisao. To ipak ne bi uradio.
„U slučaju da moram da se prebacim na taj fakultet, jednostavno bih se ispisao. Zato što želim da se solidarišem sa kolegama koji bi, u slučaju formiranja Fakulteta srpskih studija, bili primorani da studije nastave u drugim gradovima, na drugim Univerzitetima, jer ne bih da nastavim svoje studiranje znajući da stotine drugih studenata ne može da nastavi postizanje svojih akademskih uspeha”, rekao je Aleksa.
Kako kaže, planira da upiše master, ali ukoliko bi morao da upiše na tom novom fakultetu, pre bi se odlučio za drugi grad.
Šta stoji u pozadini osnivanja ovog fakulteta?
U obaveštenju grada Niša navodi se da će ovaj fakultet postati „vodeći nacionalni centar za humanističke i identitenske nauke”, smatrajući da će doprineti osnaživanju nacionalne kulture i kolektivnom sećanju.
Marija ipak smatra da se očuvanje identiteta koristi samo kao izgovor i da je stvarna namera zapravo razjedinjavanje jedne obrazovne institucije kao što je Filozofski fakultet.
„Ovako nešto apsolutno ne bi doprinelo boljem statusu nacionalne filologije, već bi se upravo suprotan efekat postigao. Maternji jezik jeste deo nacionalnog identiteta, te je za njegovo očuvanje potrebno preduzeti drugačije mere poput uvođenja natpredmetnog statusa srpskog jezika i književnosti, ne osnivanje novog fakulteta. Na kraju, sam koncept i izdvajanje ova tri departmana govori dovoljno za sebe” zaključuje Marija.
OD ISTOG AUTORA:
Zborovi – šta su, kako funkcionišu i kako mogu dobiti legitimitet?
Nikola ide čak i dalje, te smatra da je u pitanju politika, a kao vezu vidi povezanost profesora sa ovih departmana sa vladajućom strankom.
„Glavni razlog za otcepljenje ovih departmana, istorije, srbistike i ruskog jezika, je taj što su na datim smerovim, za razliku od psihologije ili anglistike npr. mahom profesori koji se dovode u vezu sa vladajućom strankom. Oni bi, ukoliko se ovo desi, verovatno dobili velike povlastice”, veruje Nikola.
Dosta sličnog mišljenja je i njegov kolega Aleksa.
„Verujem da je ovo samo ideja prorežimski politički orjentisanih pojedinaca koji žele da udovolje vlasti svojim lojalnim ponašanjem”, zaključuje Aleksa.
I dok javnost čeka reakciju i odgovor Univerziteta u Nišu i Filozofskog fakulteta, koga ova odluka najviše pogađa, budući da bi ostao bez tri departmana, studenti pomenutih smerova u neizvesnosti su šta će biti sa njihovim studijama.
