Piše: Marija Vidojević
Foto: Nano Banana
Postoje trenuci u kulturi kada odsustvo značenja govori glasnije od svake poruke. Trend „6-7” pripada upravo toj kategoriji.
Na površini, on je niz ritmičnih, gotovo mehaničkih pokreta koji se ponavljaju bez objašnjenja.
Ipak, ispod tog prividnog besmisla krije se duboka slika savremenog društva — društva koje se kreće, ali ne zna tačno kuda ide.
Sve je počelo tiho, gotovo neprimetno, kao i većina internet pojava koje kasnije prerastu u kolektivnu buku.
Dva broja, ponovljena u refrenu pesme američkog repera Skrille, počela su krajem 2024. i početkom 2025. godine da kruže TikTokom, najpre kao zvuk, zatim kao gest, a onda kao uzvik.
„6-7” izgovoreno razvlačeno i ritmično, pratili su kratki snimci sportskih poteza, mimovi i euforični trenuci koji su se savršeno uklopili u logiku algoritma.
OD ISTOG AUTORA:
Prelomni trenutak dogodio se kada je jedan dečak, snimljen na amaterskoj košarkaškoj utakmici, podigao ruke i uzviknuo „six-seven!” neposredno pre nego što je lopta prošla kroz obruč.
Internet je tom prizoru dao ime, lice i beskonačne reprize. Dodatnu simboliku brojevima pružila je i veza sa NBA igračem LaMelom Bolom, visokim šest stopa i sedam inča.
Muzika, sport i društvene mreže stvorili su savršenu oluju viralnosti. Ali nijedan od tih elemenata ne objašnjava u potpunosti zašto je ovaj trend postao toliko moćan. Pravi razlog leži u činjenici da – ne znači ništa.
Jezik bez značenja, znak sa svrhom
„6-7” je fraza bez poruke, ali sa funkcijom. Deca je viču na časovima, u hodnicima, kod kuće, bez povoda i bez konteksta.
Upravo u toj proizvoljnosti krije se njena snaga. To je jezik koji ne služi da bi se nešto saopštilo, već da bi se proverilo pripadanje. Ako razumeš uzvik, deo si grupe. Ako pitaš šta znači, već si izvan nje.
Za odrasle, to je buka. Za nastavnike, ometanje nastave. Za roditelje, povod za zabrinutost zbog jezika, pažnje i obrazovanja. Ali za generaciju Alfa, „6-7” je igra, signal, mala pobuna.
To je način da se, bez argumenata i objašnjenja, poremeti red. Da se pokaže da autoritet može biti uzdrman jednim besmislenim uzvikom.
Zabrane u učionicama nisu ugasile trend, već su ga učinile otpornijim. Svaki pokušaj da se ovaj trend ućutka dao mu je novu snagu, jer ništa ne produžava život jedne fraze kao činjenica da nekoga ozbiljno nervira.
U tom smislu, ovaj trend postaje simbol mikro-otpora – kratkog, glasnog i efektivnog.
Besmisao koji odražava našu stvarnost
Kada je Dictionary.com proglasio „six-seven” za reč godine, taj izbor je delovao kao šala. Ali on zapravo savršeno oslikava duh vremena.
U društvu u kojem se istina relativizuje, a sadržaj meri reakcijama, jezik više ne mora da bude precizan. Dovoljno je da bude zarazan.
„6-7” je proizvod postistinitog sveta u kojem forma nadjačava značenje, a pripadnost je važnija od razumevanja.
To nije dokaz da deca „nazaduju”, već da se način komunikacije menja. Svaka generacija izmišlja svoj jezik, svoje šifre i svoje besmislice.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Uticaj video igara na mlade: Od mitova do poteškoća u razvoju
Razlika je u tome što se danas te besmislice šire brzinom algoritma i postaju globalne pre nego što stignemo da ih razumemo.
„6-7” će, gotovo sigurno, nestati. Zameniće ga neki novi uzvik, nova fraza, nova kombinacija zvukova koja će jednako zbunjivati i nervirati. Ali ono što ne bi smelo da nestane jeste naša spremnost da se zapitamo zašto se takvi trendovi uopšte rađaju.
Jer fraza „6-7” nije problem sama po sebi. Problem nastaje tek kada shvatimo da je svet mesto u kojem dva broja bez značenja mogu postati globalni jezik, svet u kojem se sve češće govori da bi se bilo primećeno, a sve ređe da bi se nešto reklo.
U tom svetu, deca samo koriste alate koje su dobila. A možda je njihova besmislena buka samo podsetnik da smo mi odrasli odavno prestali da slušamo.
