Piše: Aleksandar Stošić
Foto: Printscreen Youtube
Sve je krenulo od hipodroma i konjičkih trka, preko uličnih borbi petlova do klađenja na omiljeni fudbalski tim, a danas imamo i mogućnost onlajn uplaćivanja opklada na bilo koji sport; paleta mogućnosti je raznovrsna a ljudska priroda je ostala ista.
Savremena mesta za klađenje spolja krase šljašteće svetlosne reklame, dok su enterijeri uređeni poput kafća, sa mogućnošću naručivanja hrane, alkoholnih i bezalkoholnih pića i godinama unazad postaju mesta gde konzumenti provode slobodno vreme a kladionica postaje ciljano mesto izlaska.
Igra
Neki istoričari kulture i civilizacije, tvrde da je igra starija od rada i da je čovek na stepenu razvoja prvobitne svesti najpre naučio da se igra, pa tek onda da radi.
Igra je bitna potreba ljudi a kockarske igre su deo igara, tzv. igre na sreću, tako da je teško doći do preciznih kriterijuma kada kockanje izlazi iz tih okvira i postaje devijacija.
Za Alea igre, tj. kockarske igre je posebno karakteristično Preko tiketa do zvezda postojanje neizvesnosti oko rezultata igre, što je vezano za događaje na koje igrači ne mogu da utiču pa ishod u velikoj meri zavisi od sreće.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Istorija ili iluzija? Moć pseudoistorije u oblikovanju stvarnosti
Kod kockarskih igara je problem u tome što se iz sveta igre naglo sklizne u svet realnosti i što takve igre dovode do nepovoljnih psiholoških, ekonomskih i socijalnih posledica.
U principu, kockanje/klađenje je dobrovoljno učešće u međusobnom prenošenju, dobijanju i gubljenju novca, putem različitih vidova igara.
Mnogi igrači na sreću ulažu više nego što to njihove materijalne mogućnosti dozvoljavaju, očekujući naravno dobitak.
Do ove pojave najčešće dolazi u vremenima društvenih kriza kada se povećava broj igrača na sreću, koji u realnom životu imaju manje šansi za uspeh.
Sa društvenim krizama povećavaju se ekonomski motivi kod siromašnijih društvenih slojeva, čiji je ekonomski i društveni status do te mere nepovoljan da su oni u potpunosti osujećeni da radom stiču sredstva za život, pa se uzdaju u sreću i slučaj.
Zavisnost
Uglavnom počinje kao vrsta zabave, Loto, Bingo i tzv. grebalice, do toga da je sa uplaćenih 50 dinara u kladionici hipotetički moguće dobiti sumu koja se meri hiljadama dinara.
Određeni procenat dece se sreće sa listama i listićima za klađenje u svom domu gde roditelji popunjavaju listić tipujući na određeni sportski tim ili pojedinca, a mogućnosti za prognozu su raznovrsne.
Ne može svako ko zakorači u kladionicu da postane zavisnik, ali postoje osobe kod kojih tokom vremena i u zavisnosti od sklopa ličnosti, fnansijske i porodične situacije, može da se razvije ozbiljan oblik zavisnosti, sličan onoj o alkoholu ili raznim vrstama opijata.
Konstantni stres zbog klađenja i gubitak novca mogu negativno da utiču na mentalno zdravlje pojedinca, izazivajući anksioznost, depresiju i druge probleme.
Zavisnost od klađenja i kockanja, poznata kao patološko kockanje, karakteriše se neprestanim porivom za klađenjem, gubicima kontrole i nastavkom klađenja uprkos negativnim posledicama.
Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ iz 2018. godine procenjuje se da je problem patološkog kockanja prisutan kod 44.000 do 97.000 ljudi starosti od 18 do 64 godine.
Ovaj oblik zavisnosti često dovodi do društvene devijacije, jer pojedinac može zapostaviti odgovornosti prema poslu, porodici ili obrazovanju. Finansijski gubici izazvani kockanjem često vode do ekonomske nestabilnosti.
Takođe, zavisnost od kockanja može izazvati socijalnu izolaciju, narušavanje međuljudskih odnosa i doprinosi pojavi drugih oblika ponašanja koji se smatraju devijantnim, jer se nadovezuju na oblik zavisnosti; veoma lako se sklizne u neku od kriminalnih aktivnosti zarad sticanja materijalnih dobara koja mogu da obezbede produzetak igre.
Manipulacija
Kladionice koriste marketinške strategije koje mogu manipulisati pojedincima, podstičući ih na rizične opklade i dodatno povećavajući rizik od gubitaka.
Mnoge javne ličnosti, prevashodno proslavljeni glumci i sportisti, često se koriste kao ambasadori brenda kako bi privukle pažnju i povećale popularnost kladioničarskih platformi.
Kao lica koja su prepoznatljiva i samim tim, bliska ljudima kraj malih ekrana, nose veliki stepen odgovornosti svojim pojavljivanjem u reklamama za kladionice i kazina, jer ih obični čovek doživljava prevashodno kao osobe od autoriteta a prema njima gaji, usled iracionalnih mehanizama, i izvesnu dozu poverljivosti i bliskosti.
PROČITAJTE NA ISTU TEMU:
Međutim, ova praksa može imati kontroverzne efekte, jer mislim da doprinosi normalizaciji kockanja, doprinosi stvaranju pozitivnog imidža i ima poguban uticaj na generacije koje tek dolaze i stasavaju bez obzira na štetnosti koje kockanje samo po sebi nosi.
Priređivači igara u Srbiji reklamiraju se na osnovu važećeg Zakona o oglašavanju, gde je propisano da tokom i najmanje deset minuta pre ili nakon emitovanja dečije emisije, odnosno emisije namenjene maloletnicima, naročito nije dozvoljeno emitovati oglasne poruke kojima se između ostalog preporučuju igre na sreću.
Međutim, logično mi se nameće sledeće pitanje, koliko zapravo dece prati bilo koju fudbalsku utakmicu ispred tv ekrana? Izgleda da je zakon ipak na “njihovoj” strani.
Šta ostaje?
Da bismo smanjili štetne efekte klađenja i pojavljivanja javnih ličnosti u reklamama za kladionice, potrebno je preduzeti konkretne korake.
Regulatorne agencije moraju da pooštre kontrolu nad oglašavanjem vezanim za klađenje, treba ograničiti ili potpuno suzbiti učešće poznatih ličnosti u takvim kampanjama i pre svega edukovati javnost o rizicima koje klađenje može da donese.
U krajnjem slučaju, ključno je podići svest o potrebi odgovornog pristupa igrama na sreću i razviti podršku za osobe koje pate zbog patološkog problema sa klađenje.
Kroz određene napore tela koja regulišu igre na sreću, javnih ličnosti i apela društvenih zajednica, možemo stvoriti okruženje koje promoviše zdrave životne stilove i čuva dobrobit pojedinca i društva u celini, bez kladionica koje niču na svakom koraku.