Autor: Jana Stanojević
Fotografija generisana veštačkom inteligencijom
Teorije zavere često zvuče kao priče iz filmova i knjiga – tajne organizacije, skrivena oružja, eksperimenti o kojima niko ne sme da priča.
Većina ih ljudi odmah odbaci kao fantaziju, ali istorija pokazuje da ponekad i najneverovatnije glasine imaju temelje u stvarnosti.
Od tajnih vojnih projekata do medicinskih manipulacija, priče koje su dugo smatrane nemogućim ili nemoralnim eksperimentima često su se kasnije pokazale istinitima.
Godinama se među vojnicima i naučnicima šuškalo o tajnom projektu koji bi mogao da okonča Drugi svetski rat.
Pričalo se o superoružju koje koristi snagu atoma, o naučnicima zatvorenim u nepostojećim gradovima i o istraživanjima toliko poverljivim da ih ni najviši državni funkcioneri nisu smeli pomenuti. Sve do 1945. te su priče bile samo teorije zavere – sve dok se nisu pokazale kao istina.
Tajni projekat koji je promenio svet nosio je kodni naziv Projekat Menhetn (Manhattan Project). Pokrenut 1942. godine, cilj je bio da se razvije prva atomska bomba pre nego što to učini nacistička Nemačka.
Na čelu projekta bio je general Leslie Groves, dok je naučni direktor bio fizičar, J. Robert Openhajmer, poznat kao „otac atomske bombe“.
Foto: Printscreen/ Youtube: CBS News
U projektu je učestvovalo više od 130.000 ljudi – fizičara, hemičara, inženjera, radnika u fabrici, vojnika, a većina njih nije znala celokupnu sliku.
Gradovi kao što su Los Alamos u Novom Meksiku, Oak Ridge u Tenesiju u i Hanford u saveznoj državi Vašington bili su pod strogim nadzorom.
Los Alamos nije postojao na mapi, radnici su potpisivali ugovore o tajnosti, a kršenje pravila značilo je zatvor ili vojnu kaznu.
Zanimljivo je da su mnogi naučnici, uključujući Openhajmera, doveli porodice u Los Alamos, gradeći skoro „privremenu zajednicu“ sa školama, bioskopom i sportskim terenima, iako su svi znali da rade na projektu koji bi mogao uništiti čitav grad.
Tokom istraživanja, naučnici su koristili novu hemijsku metodu za obogaćivanje uranijuma, kao i proizvodnju plutonijuma iz reaktora, što je tada bio vrhunac tehnologije.
Godinama su kružile glasine.
OD ISTOG AUTORA:
Špijuni, strani novinari i naučnici iz drugih zemalja sumnjali su da Amerika razvija oružje budućnosti, ali su sve zvanične institucije to negirale.
Projekat je bio klasičan primer teorije zavere – nečega o čemu svi govore, a niko nema dokaze.
Sve se promenilo 16. jula 1945. godine, kada je u pustinji Novog Meksika izveden prvi test atomske bombe, poznat kao „Trinity“. Eksplozija je bila toliko snažna da su ljudi čuli zvuk eksplozije više od 250 kilometara dalje.
Samo tri nedelje kasnije, bombe nazvane „Little Boy“ i „Fat Man“ bačene su na Hirošimu i Nagasaki, zauvek menjajući tok istorije.
Openhajmer je, suočen s posledicama svog otkrića, kasnije citirao stih iz hinduističkog epa Bhagavad Gita –
„Postao sam Smrt, razarač svetova.“
Još jedan primer gde se teorija zavere pokazala istinitom dolazi iz medicine.
Od 1932. do 1972. godine, u američkom gradu Tuskegee, sprovođen je tajni eksperiment u kojem su siromašni afroamerički muškarci zaraženi sifilisom namerno ostavljani bez lečenja. Lekari su ih uveravali da primaju terapiju, dok su zapravo proučavali napredovanje bolesti.
Eksperiment je bio vođen od strane Američkog javnog zdravstva, a uključivao je oko 400 muškaraca zaraženih sifilisom i 200 kontrolnih ispitanika bez bolesti. Iako je penicilin postao standardno lečenje 1940-ih, muškarci iz eksperimenta nikada nisu primili lek.
Kada je eksperiment otkriven 1972. godine zahvaljujući istraživačkom novinarstvu, svet je bio šokiran.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Mnogi učesnici su umrli, a porodice su ostale u neznanju. Ovaj slučaj predstavlja jedan od najmračnijih primera zloupotrebe nauke i ljudskog poverenja u ime „istraživanja“ i pokazuje da čak i nevini glasovi mogu biti žrtve državnih tajni.
Zanimljivo je da je slučaj doveo do formiranja saveta za etiku u medicinskim istraživanjima i promene zakona o informisanom pristanku pacijenata, što danas štiti milione ljudi širom sveta.
Teorije zavere ostaju upravo to, dok se ne dokaže suprotno. Sa dokazima dolaze i nova saznanja koja običnom čoveku spadaju u domen naučne fantastike. Kada ambicija nadmaši ljudskost, nemoguće postane deo realnosti, a običan čovek postane marioneta.
Ova dva eksperimenta pokazuju upravo to – koliko su države spremne da idu daleko zarad naučnih ili političkih interesa i od teorije zavere dobijemo istorijske činjenice.
Međutim, ovo nisu jedine sumnje i nagađanja koje su našle svoj put do istine. Istorija beleži još događaja koji su bili obavijeni velom tajne, a koji su svoj konačan i pravi oblik dobili tek deklasifikacijom dokumenata.
Upravo neki od tih slučajeva biće predstavljeni u nastavku, kroz priče o tajnim programima koji su decenijama bili predmet sumnji.
