Autor: Petra Manojlović
Foto: Printscreen
Na današnjem programu Presingovog letnjeg bioskopa: Friends
Broj epizoda: 236 (10 sezona)
Goodina izlaženja: 1994.
Produkcija: Bright/Kauffman/Crane Productions i Warner Bros Television
Žanr: Sitkom
Glavne uloge: Dženifer Aniston, Kortni Koks, Lisa Kudrou, Met Leblank, Metju Peri, Dejvid Švimer
Postoje serije koje pogledamo jednom i zaboravimo ih. A postoje i one kojima se vraćamo kada želimo da se nasmejemo, odmorimo ili jednostavno provedemo vreme sa likovima koji nam, i posle toliko godina, deluju poznato.
Friends pripada upravo toj drugoj grupi. Šest prijatelja, narandžasti kauč u Central Perku i pesma I’ll Be There for You.
Više od tri decenije nakon prve epizode, ova serija i dalje pronalazi novu publiku, dok joj se oni stariji iznova vraćaju.
Malo je projekata koji su uspeli da postanu više od televizijskog programa — Friends je postao osećaj poznatosti, sigurnosti i prijateljstva.
Više od sitkoma
Na prvi pogled, Friends deluje kao jednostavna humoristička serija o šestoro prijatelja koji dele svakodnevicu u Njujorku. Međutim, upravo u toj jednostavnosti krije se razlog njenog uspeha.
Tokom deset sezona, publika je zajedno sa Rejčel, Rosom, Monikom, Čendlerom, Džoijem i Fibi prolazila kroz prve poslove, ljubavne veze, raskide, neuspehe i velike životne odluke.
Humor je bio ono što je privlačilo gledaoce, ali su ih upravo odnosi među likovima zadržali uz seriju.
Da bismo uopšte razumeli ovaj uspeh, moramo se vratiti u devedesete godine – vreme pre interneta, pametnih telefona i društvenih mreža.
Likovi se svakodnevno okupljaju u svom omiljenom kafiću Central Perk, sede na narandžastom kauču i razgovaraju o svemu. To je priča o onom specifičnom periodu u životu kada završite školu, odvojite se od roditelja i shvatite da vam prijatelji postaju prava porodica koju ste sami izabrali.
Svaki od šest glavnih likova nosio je drugačiju životnu priču i ličnost, zbog čega je publika lako mogla da pronađe nekoga sa kim će se poistovetiti. Upravo ta raznolikost učinila je da serija ne govori samo o jednoj grupi prijatelja, već o univerzalnim iskustvima odrastanja, ljubavi i traženja svog mesta u svetu.
Kroz epizode lagano pratimo kako ovi likovi sazrevaju i kako se njihovi različiti karakteri prepliću.
Rejčel Grin započinje priču kao razmažena devojka koja beži od života koji su drugi isplanirali za nju, dok je Monika Geler organizovana perfekcionistkinja koja predstavlja oslonac cele grupe.
Njen brat Ros večiti je romantik i naučnik, čije ljubavne dileme često postaju izvor komičnih situacija.
Sa druge strane, Čendler Bing humor i sarkazam koristi kao način da prikrije sopstvene nesigurnosti, dok je Džoi Tribijani večiti optimista i glumac u usponu, poznat po svom šarmu i bezuslovnoj odanosti prijateljima.
Posebnu energiju grupi daje Fibi Bufe, neobična i spontana devojka koja, uprkos teškom detinjstvu, svet posmatra sa mnogo vedrine i originalnosti.
Ono što je zanimljivo jeste to što njihovi životi nisu savršeni i što se sve ove njihove osobine i problemi ne otkrivaju odjednom, već polako, kroz godine zajedničkog života.
OD ISTOG AUTORA:
Serija nas tera na smeh, ali nas u isto vreme suočava sa stvarnim životnim problemima koji su zapravo isti i danas.
Likovi prolaze kroz periode kada nemaju novca, kada dobijaju otkaze ili ne znaju kako da plate kiriju u skupom gradu.
Kako postaju stariji, serija sasvim lagano prelazi na ozbiljnije teme, pa gledamo njihove bolne ljubavne patnje, razvode, probleme sa neplodnošću, pa sve do tema koje su za devedesete bile prilično napredne, kao što su surogat majčinstvo i samohrano roditeljstvo.
Zbog toga Prijatelji nisu samo običan sitkom koji služi za usputno smejanje; to je topla i stvarna hronika o životu u kojoj humor služi kao lek za sve probleme koje odrastanje donosi.
Od likova sa ekrana do globalnih idola
Ono što je fascinantno jeste da popularnost ovih šest karaktera nije ostala samo u okvirima televizije – oni su u stvarnom svetu postali pravi kulturni fenomeni.
Devedesetih godina, mladi širom sveta su kopirali njihov stil, način govora i ponašanje.
Posebno mesto u srcima publike, a naročito devojaka širom sveta, zauzima Rejčel Grin. Ona nije samo omiljeni lik mnogih generacija, već i prava kulturna ikona koja je definisala modu, frizure i stil devedesetih godina.
Međutim, ono što Rejčel čini toliko voljenom i bliskom devojkama jeste njena neverovatna unutrašnja snaga i promena kroz koju prolazi.
Ona počinje kao uplašena, razmažena devojka koja u venčanici beži od sigurnog, ali praznog života koji su joj drugi isplanirali.
Kada preseče očeve kreditne kartice, ona svesno bira teži put. Gledati Rejčel kako kuva prvu kafu, kako pravi greške i bori se sa malom platom konobarice u Central Perku, zapravo je priča o svakoj devojci koja pokušava da stane na svoje noge.
Njen uspeh i dolazak do vrha modne industrije ne dešavaju se preko noći, već kroz godine truda, što njen lik čini stvarnim i inspirativnim.
Rejčel nam pokazuje da je u redu biti nesiguran, napraviti loš izbor i krenuti ispočetka, jer na kraju uvek možemo da izgradimo život pod sopstvenim uslovima.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Zašto se Prijateljima vraćamo i danas?
U današnjem svetu koji je postao neverovatno brz, gde smo stalno pod stresom i bombardovani lošim vestima sa svih strana, Friends je dobio jednu potpuno novu ulogu.
Ova serija je postala sinonim za eskapizam i savršen primer onoga što danas zovemo „comfort“ televizijski sadržaj.
To znači da joj se ljudi ne vraćaju samo zato što je smešna, već zato što im pruža neverovatan osećaj emotivne sigurnosti.
Kada upalimo bilo koju epizodu, mi svesno bežimo iz naše komplikovane stvarnosti i ulazimo u svet gde znamo da će na kraju sve biti u redu.
Gledalac unapred zna kako će Čendler da naglasi neku reč, kada će Ros da vikne „We were on a break!“ ili kako izgleda Monikin trijumfalni ples kada pobedi u nekoj igri.
Upravo ta predvidljivost mnogima pruža osećaj sigurnosti i mira.
Ta ponavljanja nam nikada ne dosade; naprotiv, ona deluju terapeutski, smanjuju anksioznost i pružaju nam preko potrebnu utehu nakon napornog dana.
Veliki deo tog šarma leži i u čistoj nostalgiji za devedesetim godinama, vremenom koje mlađe generacije nisu ni doživele, ali ga kroz ovu seriju idealizuju.
Prijatelji nas vraćaju u eru pre pametnih telefona, društvenih mreža i digitalne otuđenosti.
To je bilo vreme kada ste, da biste rešili neki problem ili podelili vest, morali zapravo da sednete prekoputa nekoga, pogledate ga u oči i razgovarate.
U seriji nema situacija gde šestoro ljudi sedi u kafiću i svako gleda u svoj telefon. Oni su tu, prisutni u trenutku, piju kafu iz onih ogromnih šolja i zaista slušaju jedni druge.
Ta estetika devedesetih, od njihove opuštene odeće, preko nedostatka tehnologije, pa sve do činjenice da uvek imaju vremena da satima sede na istom kauču, stvara neku vrstu topline koja modernom čoveku očajnički nedostaje.
Serija nas podseća na to kako bliskost zapravo treba da izgleda.
PROČITAJTE NA ISTU TEMU:
„Zdravo, ja sam Čendler i zbijam šale kada mi je neprijatno”
Serija koja je postala osećaj
Kada se sve sabere, Friends je odavno prestao da bude samo uspešan televizijski projekat iz devedesetih, pa čak i obična recenzija teško može da se zadrži samo na analizi glume ili scenarija.
Na samom kraju, shvatamo da je ova priča prerasla u nešto mnogo veće — postala je specifičan osećaj.
To je onaj osećaj olakšanja kada posle dugog i napornog dana upalite televizor i začujete prve taktove prepoznatljive špice.
To je osećaj sigurnosti koji vam govori da, bez obzira na to koliko se svet oko vas menja i postaje komplikovan, u tom malom stanu sa ljubičastim zidovima sve ostaje isto.
Likovi sa ekrana su kroz sve ove godine postali naši fiktivni, ali verni saputnici, a čisti, bezuslovni odnosi među njima podsećaju nas na ono što je u životu najvažnije: da je lakše odrastati, praviti greške i tražiti sebe kada pored sebe imate ljude koji vas prihvataju baš takve kakvi jeste.
Zato tajna njihovog uspeha, čak i više od tri decenije kasnije, ne leži u savršenim forama ili modi tog vremena, već u toj čistoj emociji pripadnosti i topline, zbog koje ćemo se ovom narandžastom kauču uvek iznova vraćati.
