Piše: Jovan Živković
Foto: Jovan Živković
“Svi u zborove” parola je na koju ovih dana možemo naići na mrežama. Zborovi kao vid udruživanja građana radi donošenja zajedničkih odluka organizuju se prethodnih dana i nedelja širom Srbije.
Da bismo razumeli šta se to dešava u našoj zemlji, moramo prvo da znamo odakle je krenula ideja o održavanju zborova, šta je do sada njima učinjeno i kako oni mogu zakonski, kroz institucije, doprineti promenama u Srbiji.
Ideja o održavanju zborova potekla je od studenata koji pet meseci unazad organizuju blokade i proteste širom zemlje. Studentski protesti mogu se podeliti u tri etape.
Prvu etapu obeležili su protesti u univerzitetskim centrima u Srbiji, praćeni blokadama fakulteta. Tada je redovno dolazilo do incidenata u Beogradu i Novom Sadu. Vrhunac ove etape bio je na Slaviji krajem prošle godine kada se okupilo preko 100.000 ljudi.
Drugu etapu obeležilo je buđenje manjih mesta u Srbiji. Protesti su prvo krenuli u ostalim većim gradovima, da bi redovni postali u sve manjim i manjim opštinama. Vrhunac ove etape bila je 24-časovna blokada Autokomande.
Treća etapa otpočela je šetnjom studenata iz Beograda za Novi Sad i blokadom tri mosta. Upravo su te studenske šetnje obeležile ovu etapu.
Šetalo se kasnije do Kragujevca, pa do Niša i na kraju do Beograda. U svim tim gradovima održani su masovni protesti, a studenti su na putu do njih prolazili kroz mala mesta i širili ideju o svojoj borbi.
OD ISTOG AUTORA:
Lajkonet, Cashback i myWorld – onlajn biznis između mita i stvarnosti
Od četvrte etape očekuje se da se ta energija politički artikuliše. Kao predlozi pominju se prelazna vlada, ekspertska vlada, novi izbori i zborovi.
Ove ideje ne moraju da isključe jedna drugu, niti možemo sa sigurnošću reći da neće studenti naći još jedan oblik delovanja.
Svakako, u zborove se već krenulo…
Prvi zborovi – šta je do sada učinjeno
Jedan od prvih zborova održan je u Čačku, baš na datum najvećeg studenskog protesta i najvećeg protesta u Srbiji ikada – 15. marta u Beogradu.
Na tom zboru građani su razrešili dužnosti gradonačelnika grada i predsednika skupštine. Nakon toga, građani su počeli da organizuju zborove i u drugim gradovima i opštinama u Srbiji.
Zborovi su okupili ljude na otvorenim gradskim površinama, a najčešće teme bile su vezane za poverenje lokalnim funkcionerima, ekologiju, infrastrukturu i prosvetu. Ono u čemu se većina zborova složila jeste u podršci studentskim zahtevima.
Studenski zahtevi; Izvor: Studenti u blokadi
Broj ljudi na zborovima se razlikovao od mesta do mesta, a najviše je zavisio od veličine grada ili opštine na kojoj se održava.
Iako su zborovi otvoreni za sve građane tog mesta, te su na njima, isključivo u ulozi građana, prisustvovali i političari, primetno je da se do sada nisu mogli čuti mišljenja koja zastupa vladajuća koalicija.
Njihov glas se zato mogao čuti kroz režimske medije, koji su o zborovima pisali kao o strategijama za destabilizaciju Srbije i pokretanje „obojene revolucije“, sve to podržano stranim uticajem.
Svega par medija, koji su kritički nastrojeni prema vlasti, je objektivno izveštavalo sa zborova. Građani su se zato u pojedinim mestima organizovali i kreirali svoje kanale komunikacija putem kojih informišu javnost o aktivnostima u vezi zborova.
Foto: Printscreen Instagram @za.zbor
Ipak, volja građana izglasana na ovim zborovima nije dobila pravni okvir. I tu dolazimo do najveće problematike…
Da li odluke zborova mogu postati obavezujuće?
Mada su Čačani izglasali nepoverenje i razrešili dužnosti gradonačelnika tog grada i predsednika opštine, oni su i dalje na svojim funkcijama. To je zato što odluke zborova nisu obavezujuće. Ali imaju određenu pravnu snagu.
Zborovi su regulisani Zakonom o lokalnoj samoupravi. Prema članu 69. ovog zakona, zbor građana se može sazvati za deo teritorije jedinice lokalne samouprave, kao što su naseljeno mesto, mesna zajednica ili deo gradskog naselja.
Upravo su organi lokalne samouprave ti koji odlučuju o odlukama zborova. Ti organi su Skupština opštine ili grada, veće opštine ili grada i gradonačelnik, odnosno predsednik opštine.
Da bi se odluke našle na njihovom stolu, neophodno je da zbor bude javno najavljen ranije i da sadrži informacije kao što su datum, mesto i dnevni red (koji je podložan promenama na samom zboru, ukoliko većina tako odluči).
Zbor mogu sazvati gorenavedeni organi lokalne samouprave ili 10% građana tog naseljenog mesta, uz potpisivanje inicijative. Ta inicijativa treba da sadrži informacije koje će stajati u najavi i potpise tih 10% građana.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Olivera Kovačević: Cenzura u Srbiji nije nestala, samo je postala perfidnija
Jednom kada je zbor sazvan, mora se odrediti moderator (ili moderatori) i zapisničar. Nakon toga se odlučuje o tome da li će se usvojiti dnevni red objavljen u najavi. Jednom kada se pročita tačka dnevnog reda, pokreće se diskusija.
Reč daju moderatori i svako obraćanje bez date reči se ne uvažava. Postoje signali rukom kojima se traži reč, daje replika i postavlja pitanje. Nakon što prođe unapred određeno vreme za diskusiju, glasa se o njenom produžetku.
Po završetku diskusije, navode se svi izneti predlozi vezani za tu tačku i kreće glasanje. Glasa se za opcije za, protiv i uzdržan. Ukoliko je najviše uzdržanih ili podjednak broj za i protiv, glasanje se ponavlja samo sa opcijom za i protiv.
Nakon završetka zbora, zapisnik se predaje nadležnim organima da o njemu odlučuju. Da bi oni bili u zakonskoj obavezi da o njemu odlučuju, zapisnik mora da sadrži:
-
datum i mesto zbora,
-
broj prisutnih,
-
teme o kojima se raspravljalo,
-
predloge, zaključke i odluke koje su donete,
-
imena i potpise predsedavajućeg i zapisničara.
Po dostavljanju, nadležni organ ima 60 dana da se izjasni o predlozima. Ono što je najvažnije u ovom slučaju je to da organi lokalne samouprave ne moraju da usvoje odluke zbora, ali moraju da razmotre, odgovore i obrazlože svoju odluku.
Ukoliko odluku ignorišu, građani imaju pravo da podnesu pritužbu skupštini opštine ili gradskoj upravi, kao i da se obrate zaštitniku građana.
Ipak, ako organi lokalne samouprave daju obrazloženje i odgovore u roku, građani nemaju prava da ulože žalbu, jer ih zakon ne prepoznaje kao pravno lice.
Zborovi su zamišljeni tako da se njima rešavaju pitanja na lokalu i čuje glas građana o njima. Stoga su studenti u blokadi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu istakli potrebu za promenom zakona o sazivanju zborova.
Smatraju da zborovi treba da imaju veću pravnu snagu, čime bi odluke zborova bile obavezujuće za organe lokalne samouprave.
Jasno je da bi ovaj zakon dodatno ojačao ulogu građana u donošenju odluka. Ali koliki su realni izgledi da ova vlast, koja gotovo pola godine ne ispunjava studentske zahteve, usvoji takav zakon, ostaje pitanje.
