Foto: Canva
Piše: Jovan Živković
„Ćao, izašao mi je tvoj profil u preporučene i deluje mi jako zanimljivo. Da li si možda zainteresovan za onlajn zaradu gde ćeš novac dobijati i dok spavaš?”
Ovo je samo jedna u moru identičnih poruka koju korisnici društvenih mreža mogu dobiti u svojim četovima. Pozadina ove priče mnogo je manje romantična nego što se može zaključiti na osnovu ovakvih poruka.
Ovde možete videti kako to izgleda u početku.
Aplikacija myWorld u Srbiju je stigla, kako na sajtu Agencije za privredne registre stoji, 2017. godine. Namenjena je sakupljanju bodova nakon kupovine u nekoj od onlajn prodavnica koje su partnerke aplikacije.
Ona nije jedina ovakva aplikacija. Osim nje, postoje i Cashback World i, jedno vreme aktuelnija, platforma Lajkonet (Lyconet). Ono što je manje poznato je to da sve ove tri platforme koren vuku iz jedne druge kompanije – Lajones (Lyoness).
Tokom godina, Lajones, ali i ove ostale kompanije, imaće problema sa zakonom u nekoliko država.
Na tankoj liniji zakona
Kao glavni razlog zašto su se našle na udaru zakona i organa koji ga sprovode, jeste sumnja da se iza njihovog poslovovanja krije obrazac poznatiji kao piramidalna šema. Kod nas su piramidalne šeme postale poznate devedesetih, ponajviše zahvaljujući Jezdi i Dafini, šemi koja je ojadila ogroman broj građana.
Piramidalne šeme po definiciji predstavljaju neodržive poslovne modele koje svoje poslovanje zasnivaju na prijemu novih članova, a ne prodaji nekog proizvoda ili pružanja neke usluge.
Sajt mlmprevare.com bavi se ovom temom dugi niz godina, pišući o problematici ovakve vrste poslovanja i obaveštavajući javnost o aktuelnostima u vezi ove pojave. Prema rečima autora ovog sajta (koji je iz opravdanih razloga želeo da ostane anoniman), zbog svoje prirode ostvarivanja prihoda, u većini zemalja su ilegalne.
„Gledajući primere Poljske, Italije, Norveške, Švajcarske, čest je i termin ’obmanjujuća poslovna praksa’ koja se kod njih smatra nezakonitom” – rekao je.
Po njegovom ličnom mišljenju, linija između piramidalnih prevara i legalnih kompanija mrežnog marketinga je izrazito tanka. Ističe da se uspesi u ovakvim šemama odnose samo na ona lica koja su ili bliska sa organizatorom-vlasnikom, ili su na vrhu mini-piramida unutar celokupne šeme.
„Obično se to zovu ’timovi’ gde glavni lider zarađuje, uz najbliže saradnike, dok ostali sledbenici služe samo da im obezbede finansije, nesvesni da su obmanuti. Jer, bez novih naivnih ulagača, timovi kao i celokupna šema bi bila izuzetno kratkog daha” – napominje.
Kada je o prepoznavanju ovih šema reč, kaže da ih nije teško uočiti jer svaka od njih počinje i završava se nekom uplatom da bi se „ozbiljno” zaradilo.
Dodaje da postoje i one koje ne zahtevaju nikakvu uplatu ili pružaju mogućnost da neko drugi izvrši uplatu za vas, ali da poenta ostaje ista – privući što više novih ulagača.
Problemi sa zakonom u poslovnom raju
Lajones je osnovan 2003. u Austriji. Već sledeće godine, ovu kompaniju Austrijska policija navela je, u svom izveštaju o porastu piramidalnih prevara, kao jedan takav primer. U Norveškoj, Italiji i Poljskoj poslovanje ove kompanije dobiće sudski epilog.
Pažnju šire javnosti Lajones je izazvao 2018. godine, u Norveškoj. Četiri godine ova kompanija trudila se da dokaže i predstavi svoje aktivnosti kao legalne, ali je konačna odluka Norveškog odbora za igre na sreću (Gaming Board) bila ta da Lajones proglasi ilegalnom piramidalnom šemom.
U tom periodu došlo je do nekoliko promena imena kompanije, kao što su Lajkonet, Cashback World i myWorld, a uložena je i žalba na odluku Gaming Board-a. Ipak, početkom 2019. godine ta žalba biva odbačena.
Odluka Norveškog odbora za igre na sreću; Foto: printscreen
Sličnih problema kompanija je imala i u Italiji. Prema oceni italijanskog tela za regulisanje tržišnog takmičenja (Autorità Garante della Concorrenza e del Mercato) Lajonesov povraćaj novca po obavljenoj kupovini je nezakonit jer integriše sistem sa piramidalnim karakteristikama.
Istraga ovog tela utvrdila je da kešbek, tj taj povraćaj novca iznosi 16% od ukupnih prihoda ogranka Lajones Italija. Ostatak prihoda dolazilo iz direktnog ulaganja u šoping poene, stoga je to italijansko telo odlučilo da Lajones kazni sa tri miliona evra.
Sve ovo odigralo se početkom 2019. godine. Krajem nje dolazi do novog problema po ovu kompaniju. Naime, Poljska kancelarija za konkurenciju i zaštitu potrošača (UOKIK) proglasila je Lajones piramidalnom šemom.
Obrazloženje ovakve odluke bilo je to da su provizije u Lajonesu direktno zavisne od broja novopriključenih članova. Lajones je zato bio dužan da, u roku od četiri meseca od stupanja odluke UOKIK-a na snagu, vrati sve uložene investicije.
Ako hoćeš na vrh piramide, moraš krenuti sa dna
Kako na sajtu aplikacije myWorld stoji, neki od njenih partnera su neka dobro poznata imena eBay, AliExpress, Lilly, Idea, Gigatron i slični, ali i manje, lokalne firme.
Ogranak ove kompanije u Srbiji osnovan je 16. avgusta 2017. godine. Na poziciji direktora nalazi se dvadesepetogodišnji Dragoslav Tomović.
Kako su nam iz pet šopa „Fido” iz Niša objasnili, nakon što ste kod njih kupite neki proizvod, vama se odradi kešbek. Kešbek zapravo predstavlja deo novca koji ste vi dali. Kada sakupite dovoljno kešbeka, prema uputstvu sa aplikacije, možete ga unovčiti.
„To funkcioniše tako što obavite kupovinu kod nas, a onda mi odradimo kešbek (povraćaj novca prim. out.) na taj novac koji ste vi dali. U zavisnosti od tog novca, oni vama refundiraju određen procenat ” – kazali su iz tog pet šopa.
Prema informacijama sa sajta myWorld.com/rs, koje se nalaze u odeljku Kako funkcioniše, osim tog kešbeka koji dobijate po obavljenoj kupovini, takođe dobijate i šoping poene.
Oni se mogu koristiti radi ostvarivanja popusta u partnerskim kompanijama i pretvaranja u kešbek koji se može unovčiti kada sakupite najmanje 500 dinara.
Lajkonet koji se, kako na njihovom sajtu stoji, predstavlja kao markentiška kompanija sa ciljem da pruži podršku ljudima širom sveta ka njihovoj samostalnosti, takođe je svoj rad bazirao na šoping poenima.
„Koliko ti poeni zapravo vrede najbolje ilustruje primer iz 2015. kada se pokušalo sa prodajom poena na sajtu KupujemProdajem ” – pokazao nam je autor sajta mlmprevare.com.
Za neke obećana zemlja
I dok se Lajones, Lajkonet i myWorld suočavaju sa brojnim optužbama i sumnjama, za neke rad sa njima i u njima predstavlja životni poziv. Oni se javljaju kao promoteri ovih platformi sa ciljem da i druge upute u njihov rad.
Miroslava Reljić jedna je od promoterki Lajkoneta, koji je, kako je rekla, samo jedna od kompanija holdinga. Ona se bavi netvork marketingom i njen posao je širenje nekog proizvoda ili usluge koje treba plasirati na što veći deo tržišta. To se radi pomoću distributera koji potom grade svoju mrežu saradnika.
„Na osnovu veličine mreže saradnika oni su plaćeni, a na osnovu preporuke i prometa koji izvrše, dobijaju proviziju ” – objašnjava Miroslava.
U ovu avanturu upustila se, kaže, preko prijatelja koji studira ekonomiju u Nišu. Ovom poslu privuklo ju je to što ima finansijsku i vremensku slobodu. Radi preko zajedničke platforme sa ostalim promoterima, na kojoj oni spajaju kupce sa firmama.
„Mi tu aplikaciju damo kupcu sa uputstvom da koristi aplikaciju prilikom kupovine jer će tako uštedeti. Nijedan kupac neće odbiti popust, a firma će ga dati ako ja dovedem više kupaca kod nje kao količinski rabat. I tako sam ja plaćena od strane firme jer sam im dovela novog klijenta, dok je kupac zadovoljan jer je uštedeo novac ” – ističe ona.
Jedan od najvećih benefita, osim zarade, kako kaže, su joj lični razvoj i edukacija. Omiljeni citat joj je rečenica milijardera Borjana Bafeta: „Sve što želiš i voliš da radiš, neka bude tvoj hobi i ne traži novac za to. Ali od onoga što ljudi rade svakoga dana ti napravi svoj biznis.”
Druga strana medalje
Kako je širenje mreže saradnika jedan od osnovnih zadataka promotera, pre ili kasnije dolaze u situaciju da se jave nepoznatim ljudima. Jedan od najčešćih načina za to su društvene mreže.
„Kod ljudi koji se javljaju na Instagramu jasno se može uočiti obrazac poruka. Gotovo su sve identične, sa manjim izmenama. Upečatljivo je da su njihovi profili gotovo isti. Sve slike su iscenirane i pune motivacionih poruka da odaju utisak uspešnog biznis ”, rekla nam je Jelena Todorović, samo jedna od mnogih kojima su se ovi promoteri javljali.
Prisustvovala je, kaže, jednom seminaru na kome su promoteri govorili o svojim skromnim počecima, da bi u ovom poslu našli svoj životni poziv.
I njen kolega sa fakulteta, Dragan Jevremović, je, zajedno sa prijateljem, prisustvovao seminaru na kome je govorila drugarica njihove prijateljice.
„Iskreno, meni je sve delovalo kao neko prodavanje magle, samo dobro upakovano. Oni u poslovnim odelima u nekim zakupljenim salama dolaze i nama pričaju o njihovom savrešnom životu koji žive, ali žele da to podele sa nama, jednostavno odbija ” – kaže Dragan.
Isto tako dodaje da su govornici puno toga rekli, ali da su stalno zaobilazili poentu i da su pominjanjem velikih kompanija pokušali da im zamažu oči.
Tekst je nastao u okviru Škole digitalnog novinarstva Fondacije Slavko Ćuruvija.