Autor: Katarina Aleksandrović
Foto: Jana Stanojević
Malo laganijim tempom, pod otvorenim nebom niške tvrđave je popularnim matineom bio i zvanično otvoren ovogodišnji Niš Week festival, svega drugi po redu.
Kada sredina puta predstavlja jedino što odvaja kobasicu, čvarke i rakiju od krofnica i sladoleda, a ostali štandovi nude sve, narodski rečeno, od igle do lokomotive, postaje jasno da ovaj festival jeste onakav kakvim ga i predstavljaju- mesto gde svako može pronaći nešto za sebe.
Prateći trag mirisa, prvo vas obuzimaju kokice, slatkiši i po neko sušeno meso, a kada miris hrane prestane naići ćete na ručno izrađene mirišljave sveće.
Pored toga što, je l, logično, lepo mirišu, izgledom se može reći da više podsećaju na neki ukusan dezert- osim fitilja, koji otkriva da to ipak nije za jelo.
Foto: Jana Stanojević
Prolazeći dalje, nailazimo na štandove sa puno pletenih igračaka kao i na jedan štand namenjen samo devojčicama, onaj gde dolazi do sudara šljokica i roze boje.
Može se reći da, konstantno puni, svedoče o tome da su novčanici roditelja ostali prazni, ali su zato srca njihove dece sigurno ostala puna.
Poslednji štand, nakon koga sledi food zona, zapao je svima za oko. Jednostavan, beo i crvenim slovima napisano „Svetleće pidžame“. Takođe još jedan štand posvećen samo najmlađim potrošačima, sve starije od desetak godina ostavio je malo u čudu.
Iako su izgledale sasvim normalno i ne bih znala sa sigurnošću koji deo tačno svetli i kako svetli, u glavi su mi slike dece koje pravo iz kreveta mogu da izađu na binu popularnog muzičkog takmičenja.
Još ako na sve to obuju i patike koje svetle, imamo dobitnu kombinaciju ili kako bi žiri tog istog takmičenja rekao „ceo paket“.
Reference radi, mišljenja su podeljena samo oko boja, ali manje više svi ih isto zamišljamo i utisci su isti.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Sada već polako stižemo do Istorijskog arhiva. Tu se nalazi mnogima omiljena food i chill zona koja je konstantno puna i gde se ljudi menjaju kao na traci.
Onda kada ste obezbedili svu potrebnu energiju za koncerte i Zemlju Čuda i nastavite dalje, stižete do mesta gde imate utisak da traje takmičenje koje bi zasigurno nosilo naziv „Zvučni udar“, da ne kažemo top. Tada budite sigurni da se nalazite u luna parku u sredini djavoljeg trougla između Tvistera, Kamikaza i Enterprajza.
„Besplatnu nagradnu vožnju dobija broj…“ možda je i jedina rečenica koja će na dve i po sekunde pružiti olakšanje ušima svih onih koji se tu nalaze.
Foto: Jana Stanojević
Ipak deci to ne smeta, pa sasvim bezbrižno skaču po trambolini ili se voze vozićem dok mašu roditeljima. Oni stariji, dovoljno zreli za vožnje koje grade ovaj trougao, dovoljno su pod uticajem adrenalina da svu buku takoreći i ne čuju, pa je kvalitetno provedeno vreme svakako zagarantovano svima.
Deo koji je sva tri dana, očekivano, privlačio najviše posetilaca jesu nastupi na glavnoj bini.
Četvrtak uveče bio je rezervisan za Nikoliju, Relju i i beogradski sastav THCF. To veče može se reći da je Niš Week obeležila eksplozija mladalačke energije. Dok su Nikolija i Relja doneli prepoznatljiv miks popa i trapa, THCF doneo je ritam hip-hopa. Užarena masa ljudi je, bez preterivanja, donela u Niš leto malo ranije.
Foto: Jana Stanojević/ Nikolija
Druge večeri, žar se iz publike prebacio na Indiru Levak, poznatiju kao Colonia čiji je nastup bio prvi, za prvi dan leta.
Iako je publika bila drugačija nego prve večeri, to je svedok tome da Niš Week jeste za sve generacije. Posle njenog nastupa, gde je bilo puno skakanja, toliko da je i samoj Indiri poletela štikla na gitaristu njenog benda, Knez koji je nastupao posle nje bio je podjednako zabrinut kako da održi atmosferu koju je Indira ostavila iza sebe.
Foto: Jana Stanojević/ Indira Levak
A kako drugačije nego pesmom „Da l si ikada mene voljela“?
I tu kreće začaran krug, krene pesma, pa malo peva on, pa malo publika, pa dođe kraj pesme. Ali nije kraj, onda prelazimo na takozvano a kapela pevanje, pa još malo preko toga. Pa tu negde onda bude kraj.
Ipak, to je Knez. Autentičan i svoj, koji je te večeri vratio Niš u zlatno doba pop muzike i doneo devedesete na najbolji mogući način.
I za sam kraj, možete pogoditi i sami.
„Da l si ikada mene voljela, kao tebe ja, da l si ikada…“
Trik FX poslednji su izašli na binu ali su posle pojedinih Knezovih balada, ponovo digli publiku na noge. Sva njihova energija, razigranost i šarenilo kao da se zalepila na publiku, i oni su definitivno uživali u nastupu koji su imali na domaćem terenu.
I što bi se reklo, gospodsko veče za kraj.
Ako ste mislili da je bile gužve, a bilo je, prve dve večeri, koncert Vlade Georgieva donosi novu dimenziju gužve na Niš Week-u.
Redovi za dva ulaza su se stopili takoreći u jedan, ne vidi se ni početak ni kraj, a sam ulaz još manje.
Ipak, nikome nije bilo teško da strpljivo sačeka i prisustvuje njegovom koncertu.
Može se reći da kad on zapeva, vreme kao da stane. Pesme koje peva nisu samo to, one su priče koje ljudi nose sa sobom i koje su to veče grlile publiku najrazličitijim emocijama.
Foto: Jana Stanojević/ Vlado Georgiev
Bez preteranih efekata, sa po kojom notom klavira i sa puno harizme može se reći da je nastup bio tih, a najglasniji. Zato i predstavlja savršen način da obeleži kraj ovogodišnjim nastupima na Niš Week festivalu.
Tako je još jedan Niš Week ostao iza nas, a već kreću da se odbrojavaju dani do sledećeg.
Ovaj festival je leto doneo u Niš malo ranije, a i pokazao da dobar provod nije stvar mesta, već ljudi koji se tu nalaze.
