Piše: Jovan Manojlović
Foto: Jovan Živković
Pregovori između Filozofskog fakulteta u Nišu i Fakulteta srpskih studija izazvali su burne reakcije dela akademske zajednice, nakon što se više od 100 nastavnika i saradnika ogradilo od ponuđenog „kompromisnog rešenja”.
Više od 100 nastavnika i saradnika Filozofskog fakulteta u Nišu ogradilo se od pregovora i dogovora na relaciji Filozofski fakultet – Fakultet srpskih studija, ocenjujući da su takvi postupci suprotni principima autonomije univerziteta i zakonskim procedurama.
Povodom mogućeg „kompromisnog rešenja” između dve ustanove, deo nastavnika i studenata upozorava da bi prihvatanje ponuđenog modela, gde bi zaposleni i studenti bili prisutni u obe obrazovne ustanove, predstavljalo ugrožavanje akademskog integriteta fakulteta, ali i studenata tri departmana koji bi bili direktno pogođeni promenama.
Ovaj model je objašnjen u intervjuu za Mašinu od strane dekana Filozofskog fakulteta u Nišu Vladmira Ž. Jovanović.
Da podsetimo, postojeća tri departmana na Filozofskom fakultetu u Nišu, a to su Srpski jezik i književnost, Ruski jezik i književnost i Istorija, su mimo autonomije Univerziteta prebačene na novoosnovani Fakultet srpskih studija uprkos protivljenju velikog dela akademske zajednice.
Odluka doneta mimo Naučno-nastavnog veća
Prema rečima dr Milana Videnovića, istraživača-saradnika na departmanu za Istoriju na Filozofskom fakulteta u Nišu razgovor nije sporan, međutim problem je prihvatanje konačnog rešenja bez znanja Naučno-nastavnog veća.
„Nije sporno da se razgovara, niko ne može da ospori nekim stranama da razgovaraju i iznesu svoje programe. Ono što bi bilo sporno jeste prihvatanje konačnog rešenja bez znanja NNV. Mi propozicije koje su nam upućene smatramo samo predlogom za dogovor i NNV će se o tome izjasniti”, rekao je Videnović.
Studentkinja Marija Ivanović na departmanu za Srbistiku Filozofskog fakulteta u Nišu, istakala je da je izlazak iz krizne situacije zapravo kapitulacija.
„Ono što dekan Jovanović karakteriše kao ‘izlazak iz krizne situacije’ nije ništa više nego kapitulacija. Rukovodstvo Filozofskog fakulteta pokazalo je svoju iskrenost, vodeći pregovore bez uključivanja oštećenih strana u postupak tog dogovaranja. Postavlja se pitanje legitimiteta takvih odluka koja se nude kao gotova rešenja i produkt su pregovora o kojima se saznaje nakon njihovog održavanja”, tvrdi Ivanović.
Videnović ističe da se do sada nije postojala ovakva situacija.
„Mi do ovog trenutka nismo imali situaciju u kojoj se ovako nešto dešavalo. Ovo je novo za nas i verujemo da je upravo suprotna strana insistirala na diskreciji. To i sada možemo da vidimo, svi mediji bruje o tome, a oni se ne oglašavaju. Takođe režimski mediji se ne oglašavaju da kažu kakav je njihov stav o ovom rešenju”, napominje Videnović.
OD ISTOG AUTORA:
Argument umesto kritike: Kako je Novak od stola za debatu došao do Svetskog prvenstva
Pored toga, Videnović dodaje da ne vidi nikoga sa strane Fakulteta srpskih studija da podržava kompromis.
,,Čini se da se ni njima ne sviđa rešenje, ali bi usled neke vrste taktiziranja radije hteli da Filozofski odbije ponuđeno rešenje. Verovatno kako bi dalje u javnosti zastupali tezu kako su oni bili za kompromis, a mi ne. Ja ne vidim u javnosti nikoga sa njihove strane da je pozdravio kompromis”, tvrdi Videnović.
Videnović navodi da pregovori mogu uvesti u nezakonito delovanje.
„Ako stavimo po stranu emocije neki pregovori uvek jesu legitiman put, ali isključivo pregovori koji se baziraju na osnovama koje čine zakonski sprovedene procedure. Ako mi pregovaramo o nečemu što je već zakonski kompromitovano mi rizikujemo da se uvučemo u nezakonito delovanje i postanemo saučesnici. Tu suštinski nastupa opasnost. Takođe mi imamo jednu paradoksalnu situaciju – u ime entiteta kao v.d. dekan pregovara naš zaposleni sa svojim dekanom”, rekao je Videnović.
Pored toga Videnović ističe da želja države ne treba da uništava drugu instituciju.
„Mislim da bilo koji pregovori za cilj treba da imaju rešavanje situacije. Šta to znači? Država može da osnuje fakultet i ona je izrazila takvu želju, to je politika koju želi da sprovodi. Međutim, u tom procesu ne treba uništavati drugu instituciju”, ističe Videnović.
Ivanović kaže da mejl o ishodu sasatanka nisu dobili svi.
„Pogotovo je zabrinjavajuća činjenica da je mejl o ishodu sastanka (za koji se nije znalo) poslat samo zaposlenima i studentu prodekanu, ali ne i studentskom parlamentu direktno, te da oni koji čine najvažniju kariku (i najpotrebniju FSS-u) nisu direktno obavešteni o dogovorima koji se njih tiču. Ovim ‘kompromisom’ studenti tri departmana nemaju pravo da biraju poput profesora, nego bi morali da pohađaju nastavu i na adresi Trg kralja Milana 8”, navela je Ivanović.
Videnović pored toga izneo neke predloge koji bi mogli da se realizuju.
„Može se izvršiti podela po kojoj će recimo postojati kod njih program zaštita kulturno-istorijskog nasleđa. Tu zaista ima mesta za istoričare, koji se potom povezuju sa turizmom kao privrednom granom. Ja sam pre par godina imao predlog da pravimo takav program na Filozofskom. To je nešto što je popularno i može da donese projekte. Srbisti i rusisti tamo mogu da naprave slavistiku bez diranja rusistike i srbistike na Filozofskom. Takođe vrlo lako mogu sa Fakultetom umetnosti da sprovedu program istorije umetnosti”, zaključuje Videnović.
Prema rečima Ivanović, preko 100 nastavnika i saradnika na Filozofskom fakultetu u Nišu se protivi rešenjima koja direktno udaraju na sam fakultet.
„Na kraju, važno je istaći da nastavni kadar i studenti tri departmana stoje ujedinjeni protiv ovakvih suludih rešenja. To je pokazala anketa koju je potpisalo preko 100 nastavnika i saradnika na Filozofskom fakultetu, kao i saopštenje studenata. O daljim tokovima odlučivaće se nakon Nastavno-naučnog veća”, zaključila je Ivanović.
Po rečima Videnovića postoji trajno rešenje, ali da se ne treba štetiti studentima i nastavnicima Filozofskog fakulteta u Nišu.
„Ima modela za trajno rešenje koje će zadovoljiti sve strane, samo treba prvo otkloniti sve odluke koje u ovom trenutku nanose štetu studentima i nastavnicima Filozofskog fakulteta u Nišu”, zaključuje Videnović.
Do objavljivanja teksta, iako je dekan Filozofskog fakulteta u Nišu Vladimir Ž. Jovanović bio kontaktiran, nije odgovorio Pressingu na postavljena pitanja.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Studenti se oglasili saopštenjem
U saopštenju instagram stranice Studenti u blokadi Niš stoji:
,,Povodom tekućih dešavanja, a koja se tiču “kompromisnog rešenja” i potencijalnog sporazuma sa Fakultetom srpskih studija, nalazimo da je značajno i iz pozicije studenata izneti stav o pomenutom pitanju, budući da se ono direktno tiče, kako svih zaposlenih, tako i svih studenata Filozofskog fakulteta, ali i šire akademske javnosti.
Iz perspektive studenata, ovakvo rešenje predstavljalo bi povlačenje iz višemesečnog procesa borbe za očuvanje pravnih, akademskih i etičkih postulata, koje smo kao budući akademski građani dužni da zastupamo. Takođe, nametnutim sporazumom potvrdili bismo legitimitet bespravnoj, ilegalnoj i nadasve naučno neutemeljenoj ustanovi, a time dalje narušili fundamentalna načela visokog obrazovanja i autonomije univerziteta za koja se zalažemo i postali saučesnici u gušenju slobodarskih težnji i kritičke misli.
Ostajemo pri uverenju da je za sprovođenje ovakve odluke neophodan konsenzus Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, ali i studenata Departmana za srbistiku, Departmana za istoriju i Departmana za ruski jezik i književnost, koji je ovoga puta izostao. Studenti tri navedena departmana, ali i ostali studenti Filozofskog fakulteta, kao i studenti drugih fakulteta Univerziteta u Nišu, nepokolebljivo će istrajati u svojim nastojanjima da očuvaju akademski integritet i ni na koji način neće dozvoliti miniranje celovitosti Filozofskog fakulteta.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
U tom smislu, kompromisa nema.
Ovim putem odlučno poručujemo da sporazum sa izvesnim Fakultetom srpskih studija nije moguć, i da se kao takav oštro kosi sa principima i modalitetom studentskog angažovanja, pa ga ni pod kojim okolnostima ne možemo prihvatiti.
Smatramo da je uspostavljanje sistema koji podrazumeva zajedničke studijske programe (Srbistika, Istorija i Ruski jezik i književnost), te simultano izvođenje nastave i ostalih aktivnosti na dva fakulteta neprihvatljiv vid kapitulacije, odnosno trijumf anarhije nad pravom i pravdom.
Ukoliko se ovaj obrazac bude okarakterisao kao primenjiv i svrsishodan, relativizovaćemo sva dosadašnja postupanja i onemogućiti predstojeće korake. Konačno, u rizik bi se dovela linija pravne borbe, ali i podrška šire domaće i međunarodne akademske zajednice.
Aktom osnivanja nenaučne i protivzakonite institucije ugrožava se položaj studenata na svim univerzitetima i uopšte status univerziteta i obrazovanja, zato je suštinski važno ne povinovati se ovom nametnutom rešenju.”
