Razgovarao: Jovan Manojlović
Foto: Privatna arhiva
U vremenu kada se mišljenja često iznose glasnije nego argumentovanije, veština debate postaje dragocen alat za razumevanje i dijalog.
Naš sagovornik Novak Čelebić završio je Pravni fakultet i godinama se bavi debatovanjem, usavršavajući sposobnost da jasno, logično i uverljivo brani stavove, ali i da sasluša drugu stranu.
Kroz razgovor sa Novakom otkrivamo koliko debata oblikuje način razmišljanja, koliko je važna u savremenom društvu, kao i koliko debata kao veština može biti zanimljiva.
Kako je počela vaša priča sa debatovanjem i šta vas je privuklo ovom veštinom?
U srednjoj školi sam se prvi put susreo sa debatom, ali aktivno sam krenuo da se bavim time tek na fakultetu. Ima puno razloga zašto ljudi kreću sa debatom, ali za mene je jednostavno bilo to što sam mislio da će mi biti zanimljivo. Ispostavilo se da će postati ogroman deo mog života.
Šta za vas znači titula svetskog prvaka u debatama i finaliste na evropskom prvenstvu u debatama?
Obe titule sa svetskog meni pokazuju da ovo može bilo ko da uradi. Nije potrebno biti sa prestižnog univerziteta ili iz bogate zemlje. Ako ja mogu to da postignem, iskreno mislim da uz rad i trud to može svako. A tri finala evropskog prvenstva mi govore da mi finala evropskog ne idu od ruke. Ko uspe da izgubi tri zaredom?
OD ISTOG AUTORA:
WOKE KULTURA (1) – Društvena revolucija (Definicija, društvene promene i politička korektnost)
Kako izgledaju pripreme za velika međunarodna debatna takmičenja?
Rekao bih da postoje tri stvari koje debateri žele da odrade u toku priprema. Često će odraditi par pripremnih turnira kako bi ušli u formu pred evropsko ili svetsko prvenstvo. Pored toga, radiće na specifičnim veštinama koje im fale. I na kraju, debateri koji se takmiče na svetskom ili evropskom moraju biti dobro informisani, ne samo o trenutnim dešavanjima u svetu već i šire. Potrebno je dobro razumevanje ekonomije, društvenih pokreta, politike i mnogo toga drugog.
Koje su najvažnije veštine koje jedan dobar debatant mora da poseduje?
Ima baš mnogo toga, ali izdvojio bih dve koje ljudima ne padaju napamet odmah: radoznalost i timski rad. Da bi neko uživao u debati i bavio se njome na najvišim nivoima, potrebno je da voli da saznaje nove stvari iz velikog broja oblasti. A dobar rad u timu je potreban pošto debata jeste timska aktivnost, i to ne samo tokom same debate nego već i tokom priprema za velika takmičenja.
Koliko su logika, istraživanje i retorika važni u samom procesu debatovanja?
Logika je suština debate. Moderni sistemi debatovanja ocenjuju argumente na osnovu toga da li su oni dokazani i imaju smisla. To možda navodi na zaključak da retorika nije bitna, i na papiru možda i nije, ali u praksi dobra retorika ostavlja utisak na panel sudija i ujedno diže samopouzdanje govornika. Istraživanje nije bitno u prvoj godini debate, pošto se teme saznaju 15 minuta pre početka debate. Ali kasnije postaje jako bitno zato što kompetitivniji turniri očekuju određen stepen znanja o raznovrsnim oblastima.
Da li postoji neka debata ili tema sa takmičenja koja vam je posebno ostala u sećanju?
Mnogo njih, ali teško mi je da izdvojim jednu. Samo na prethodnom evropskom prvenstvu u Kopenhagenu imali smo teme o nemačkoj politici, fudbalskim ligama, američkim intervencijama, danskoj ekonomiji, pesimističnoj književnosti, afričkim valutama, hipotetičkoj interakciji sa životom van Zemlje i još mnogo toga.
Koliko debatovanje može pomoći mladima u svakodnevnom životu i obrazovanju?
Po mojoj proceni, značajno. Veštine koje se stiču su jako korisne i lako se prenose na svakodnevni život. Zapravo je teško naći debatnu veštinu koja nema neku korist. Brzo i logičko razmišljanje, timski rad, javni nastup i jasna argumentacija su ključne veštine u poslovnom svetu, ali i van njega.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Olivera Kovačević: Cenzura u Srbiji nije nestala, samo je postala perfidnija
Da li je teže braniti stav sa kojim se lično ne slažete?
Na početku jeste, ali vremenom postaje lakše braniti takav stav nego onaj u koji verujemo. Kada branimo nešto sa čime se ne slažemo, nećemo napraviti propuste u dokazivanju zato što su nam neke stvari intuitivne.
Kako ocenjujete razvijenost debatne kulture među mladima u našoj zemlji, a i regionu?
Teško je reći. Po nekim stvarima mislim da je situacija bolja nego pre. Primećujem da su neki mladi ljudi značajno informisaniji nego što je moja generacija bila u njihovim godinama. Ali teško mi je da procenim da li je ovo samo mali broj ljudi koje ja imam priliku da upoznam.
Koji savet biste dali mladima koji žele da se oprobaju u debatama?
Da pokušaju. Debata je nešto što odgovara velikom broju ljudi, samo joj treba dati šansu. Ako odu par meseci na kurs i posete jedan turnir, velike su šanse da će zavoleti debatu i njome se baviti godinama. Takođe, nije bitno ostvariti uspeh na takmičenjima da bi se uživalo u debati.
Pored debate, kojim još zanimljivim poslovima i hobijima ste se bavili?
Često menjam poslove, ali su većinom vezani za obrazovanje u jednom ili drugom obliku. Ovog leta ću ići u SAD na dva meseca da predajem debatu na jednom od njihovih univerziteta, pod pretpostavkom da dobijem radnu vizu, naravno. Pored debate volim da putujem, što je jako generičan odgovor na pitanje o hobijima. Često to kombinujem sa debatom, na primer sledeće nedelje idem u Moskvu kako bih sudio turnir i planiram da ostanem nedelju dana nakon toga i posetim Sankt Peterburg.
Na naše pitanje gde mladi mogu naučiti više o vođenju debate kaže da u Beogradu ili Kragujevcu, mogu potražiti organizacuju Otvorena Komunikacija i poslati im poruku.
A ako žele da se saznaju više pre nego što se odluče, postoji serija video lekcija koju je Novak radio za EU projekat o debati:
