Foto: Privatna arhiva
Razgovarala: Maša Stojiljković
Ljubica Petrović rođena je u Nišu 2003. godine. Završila je osnovnu školu „Čegar“, zatim gimnaziju „Svetozar Marković“ u Nišu i trenutno studira Pravni fakultet. Ono što je njen školski život obeležilo, jesu – samo najbolji rezultati!
Završila si Gimnaziju „Svetozar Marković“ kao Vukovac, koliko truda je to zahtevalo?
Kada je reč o školovanju, da li govorili o stručnoj školi ili gimnaziji, svaka od njih zahteva određenu dozu posvećenosti kako bi svako od nas postigao željene ciljeve. Od naših roditelja često čujemo izreku – „Ocena nije merilo znanja.“ i zaista ima istine u njoj. Biti Vukovac ne znači imati konstantne uspehe i najviše ocene tokom celokupnog školovanja, već ponekad dođe i do pada, što je normalno na svakom polju pa tako i u obrazovanju. Ključ uspeha leži u istrajnosti, volji, dobroj organizaciji, motivaciji i kontinuiranom radu, što s’ druge strane ne znači odricanje od dotadašnjih aktivnosti i uživanja.
Trenutno studiraš Pravni fakultet, kada se javila ljubav prema pravu?
Ljubav prema pravu se vremenom rađala. Interesovanja o ovoj društvenoj nauci pojavila su se pred sam kraj osnovne škole, kada je trebalo odlučiti gde da nastavim dalje. Međutim, pored interesovanja prema pravu, postojala su i prema nekim prirodnim naukama, zbog čega sam se preče odlučila za opšte obrazovanje kako bih imala vremena da pronađem svoj put. Kako sam u gimnaziji pohađala društveno-jezički smer, sve je ukazivalo da će konačna odluka biti upravo ono šta mi je prvo privuklo pažnju.
Šta te kod prava najviše privlači, odnosno kojim delom bi volela da se baviš u budućnosti?
Trenutno sam na drugoj godini osnovnih studija. Dosadašnja stečena znanja su uglavnom bila opšteg karaktera, ali polako počinjemo da se upoznajemo i sa granama koje čine ovu nauku. Još uvek ne postoji pravac za koji bih se opredelila, ali za sada deluje zanimljivo ustavno pravo, građansko pravo, a najviše krivično pravo.
Da li si pohađala seminare i treninge za student prava i ako jesi koliko su ti oni bili od koristi?
Što se tiče seminara i treninga za pravnike, nisam ih pohađala još uvek zbog obaveza, pritom sam i sebi želela da dam vremena da se naviknem i upoznam sa novim stvarima. Zanimaju me naravno jer smatram da igraju veliku ulogu tokom studiranja, pa planiram da se posvetim istim u trećoj godini.
Kako usklađuješ obaveze na fakultetu sa privatnim obavezama?
Obaveze na fakultetu odvijaju se uglavnom u prepodnevnim časovima. Moja rutina je da nakon provedenog vremena na fakultetu završim zadatke vezane za predavanja koja me očekuju narednih dana i onda preostalo vreme ostaje za slobodne aktivnosti. Svakog dana imam neki određeni plan, koga se uglavnom pridržavam, tako da imam vremena da ispunim svoj dan na svakom polju.
Kako provodiš slobodno vreme?
Svoje slobodno vreme provodim shodno svakodnevnim potrebama. Kad god imam više vremena, volim kvalitetno i da ga iskoristim. Ispunjava me vreme provedeno sa porodicom, društvom, šetnje u prirodi, odlasci u pozorište, bioskop, kupovinu. Kada se završi akademska godina, veći deo leta provodim na porodičnom imanju na Vlasini.
Gde vidiš sebe za deset godina?
Često i sebi postavim ovo pitanje, „Gde vidim sebe za deset godina?“, ali shodno svojoj prirodi ipak ostajem pri mišljenju da pravim planove za neku svoju blisku budućnost. Trenutno sam fokusirana na sadašnjost i ostvarenju svih postavljenih ciljeva, što ne znači doslovno živeti od danas za sutra, već se sve kreće ka ispunjenju ideala – biti uspešan pravnik, sticati nova iskustva i znanja, ostati dobar čovek i što je više moguće biti pravedna, iskrena i poštena u obavljanju svog zanimanja.
Projekat “Diploma za zavičaj” podržan je od strane Gradske opštine Pantelej.
Stavovi izneti u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
