Autor: Nevena Takov
Fotografija generisana veštačkom inteligencijom
Pobedili smo fašizam pre 81 godinu ali pitanje je da li smo njegove ideje zaista ostavili u prošlosti?
Povodom Dana pobede nad fašizmom razgovarali smo sa profesorom Zoranom Jovanovićem o savremenim oblicima ekstremizma, društvenim podelama i vrednostima koje oblikuju društvo 21. veka.
U kojoj meri je danas Pobeda nad fašizmom kao tema zastupljena u medijima? Zbog čega?
Nažalost, mi danas malo govorimo o pobedi nad fašizmom, jer se ona, u pravom smislu te reči, nije ni dogodila. Mi zato više govorimo o zamaskiranom povratku te pošasti u vidu lažnog patriotizma i prizemnog populizma, jer patriotizam je ljubav prema partiji (domovini), odnosno ljubav prema svemu što u njoj živi, a nikako ljubav samo prema jednoj grupi ljudi ili partiji.
Nakon završetka Drugog svetskog rata, u svetu i danas postoje i delaju društvene grupe sa neonacističkim obeležjima. Da li je Vama ovo stanje neobično ili očekivano?
Naravno da se tako nešto moglo očekivati zbog sveopšteg pomanjkanja pravih vrednosti. Ako mlade ljude ne učimo da su svi ljudi vredni poštovanja (bez obzira na materijalni status, intelektualne sposobnosti, starosnu dob, nacionalnu, ili versku pripadnost…) onda ostavljamo mogućnost da se obrazuju one društve grupe koje sebe doživljavaju kao vrednijie od ostatka sveta. To su, u žargonu običnog sveta, mamini i tatini sinovi koji misle da svet zavisi od njih, a ne oni od njega. Ako svet, zaista, zavisi od njih onda se oni neće povinovati njegovim pravilima već će ga uređivati po svom nahođenju i potrebama. Ukoliko im to pođe za rukom, prema tom “mizernom” svetu, neće pokazivati samilost, već agresiju, ukoliko to ne mogu onda će u njemu živeti tiho, snishodljivo i povučeno. Ali, kada im se ukaže povoljna prilika onda će doći do izražaja njihove nagomilane frustracije. Istorija dobro zna da batinaši i ubice u koncetracionim logorima nisu bile muškarčine, već tihi, porodični ljudi, brižni očevi i ponizni muževi.
OD ISTOG AUTORA:
Genije u “opancima”: Povodom 170 godina od rođenja Nikole Tesle
Govoreći o savremenom društvu u Srbiji, Jovanović ističe da se posledice dugogodišnjih podela danas osećaju na gotovo svim nivoima zajednice.
Ako uzmemo u obzir delovanje marginalnih neonacističkih grupa i aktivnosti antinacističkih organizacija, koja strana danas dominantnije oslikava stav društva u Srbiji?
Srbija 21. veka je duboko podeljeno društvo. Ta podeljenost se neprestano produbljava od kraja Drugog svetskog rata do danas, pa su danas naše porodice, kao osnovna ćelije društva, često podeljene i posvađane. U gotovo praznim selima retki stanovnici međusobno ne govore. U zgradama se komšije mrze, a na gradskim ulicama plašite se bahatih vozača, ili začuđujuće nepažljivih pešaka. Jednom rečju, Srbija je izgubila sva obeležja društva, u kome se poštuju pravila i preuzete uloge. Ona sve više liči na teritoriju na kojoj žive neka ljudska stvorenja.
Opšte je poznato da su društvene krize posledica, a da li je uzrok opšte stanje duha?
Duh vremena, kako je govorio Edgar Moren, nije neko urođeno, prirodno, stanje nego se stvara kroz sistem obrazovanja i vrednovanja. Ili, kako je o tome pisao Sigmund Frojd – u svakome od nas živi bog ljubav Eros i bog smrti Tanatos. Koga ćemo slaviti, a koga obuzdavati zavisiće, pre svega, od nas samih, ali dobrim delom i od društva u kome živimo. Većina nas nije sposobna da se odupre društvenim tokovima. Zbog toga nije svejedno ko su društveni uzori i ko u njemu predstavlja najuspešnije ljude. Šta reći o društvu u kome toalet papir više vredi od knjige, ministri kupuju diplome, a intelektualcima je više od istine stalo do samopromocije i do toga da ostanu miljenici svake vlasti, gde su oni sa državnog vrha zaslužni za gradnju lukuznih kvartova i hrama, ali nisu odgovorni za ono što se u društvu dešava?
Da li je savremeno društvo 21. veka, sagledavajući globalno, ugroženo od strane neonacističke ideologije?
Da, ali u onoj meri koja odgovara svetskim moćnicima. Ukoliko nisu ugrožene njihove stečene pozicije, svet može da odahne, ali ako jesu, onda je moguć I taj najgori scenario savremene istorije.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Noći kada su goreli vekovi: 22 godine od Martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji
Nacistička simbolika i propaganda bila je od velikog značaja za ideologiju nacističke Nemačke. U kojoj meri se taj značaj preneo na omladinu 21. veka?
Ta je simbolika svakako prisutna i kod savremenih mladalačkih grupa, ali ona nije dominantna i nije svuda rado viđena. Mnogo mladih ljudi na nju gleda sa indignacijom i podsmehom, svesni da je ona pre izraz frustracije nego stvarne moći.
Prema Vašem mišljenju, da li su mladi koji se izjašnjavaju kao pripadnici novog nacizma svesni ideje za koju se njen ideološki tvorac zalagao?
Većina ih je svesna, ali te ideje preuzimaju zbog prkosa i neslaganja sa svetom u kome žive, ili zato što nekritički preuzimaju nametane uzore. Namerno kažem nekritički, jer se samosvesno biće trudi da živi ispravno ne zato što će zbog toga biti hvaljeno, već što će mu to doneti zadovoljstvo i miran san.
Fašizam jeste vojno poražen pre 81 godinu ali društvene podele i ekstremizam ostaju deo savremenog društva.
Pitanje pobede nad fašizmom prestaje da bude samo istorijsko već je postaje i pitanje društva koje gradimo i vrednosti koje ćemo ostaviti budućim generacijama.
