Autor: Katarina Aleksandrović
Foto: Pexels/ Tuan Vy
Između dešavanja i masovne publike danas stoji samo jedna stvar. Klik.
Snimci, fotografije i sav sadržaj koje običan korisnik bilo koje društvene mreže podeli, može da obiđe svet, brže nego što novinar stigne na mesto dešavanja.
Publika iz pasivnog posmatrača sve češće postaje prvi izvor informacije.
Kada nešto od javnog značaja korisnik objavi na svojim društvenim mrežama, možemo ga pozicionirati i kao autora vesti.
Pa se potpuno prirodno nameće pitanje- da li su danas svi novinari ili je ovo svet u kome svako može, makar da izgleda, kao jedan?
Za one koji (ne) pripadaju ovom našem novinarskom svetu, da vam približim o čemu se radi.
Put informacije je, sada već nekada davno, bio poprilično jasan.
Dakle, svaka infromacija, odnosno vest, mora proći novinara, redakciju i urednika. Na tom svom putu, informacije budu odabrane, proverene, nakon čega se obrade i budu servirane kao gotov novinarski tekst.
Sada bi neko rekao da je i danas tako. U suštini jeste. Samo između svega toga stoje još milioni korisnika interneta koji u svakom trenutku mogu da objave ono što se upravo dešava.
Ne govorimo više o danima, satima i minutima. U pitanju su sekunde.
Dovoljno je da se neko zatekne u pravo vreme na pravom mestu, a pametni telefoni i društvene mreže upravo tog nekog pretvaraju u potencijalnog izveštača.
OD ISTOG AUTORA:
Međutim, gde povlačimo crtu?
Još na prvoj godini novinarstva, uči se o pojmu „čuvari kapija“.
To su svi urednici i novinari, oni koji stoje „na kapiji“ koja se nalazi između nekog događaja i publike.
Na toj kapiji odlučuje se šta je važno, šta zaslužuje pažnju, koje informacije će izostati, na koji način će publici da se interpretira određena informacija i slično.
Sa pojavom interneta i društvenih mreža, gde svako može da objavi informaciju, čemu tačno služi kapija i da li uopšte postoji?
„Još bolje, imaćemo sve informacije, sa svih strana“, rekla je moja drugarica kada sam nešto s njom komentarisala oko ovog teksta, inače totalno van ovog sveta.
Sasvim logična konstatacija. Ali ako su kapije zaista nestale, zašto ljudi sve manje znaju o tome šta je zaista važno i zašto je sve teže da danas prepoznamo vest?
Kapije nisu nestale, samo su postale automatska vrata.
Selekciju koju su ranije obavljali novinari i urednici, danas obavlja algoritam. Informacija nije problem, već njen višak.
A ako sve izgleda važno, vraćamo se u prvi semestar prve godine novinarstva i postavljamo pitanje „Ko danas čuva kapiju?“
Danas ih, dakle, čuvaju algoritmi.
Oni odlučuju šta ćemo videti prvo, a informacije ne sortiraju po važnosti nego po onome na šta ćeš, čitaoče, ti kliknuti.
Algoritmi predstavljaju paradoks novinarstvu.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Oni ne biraju sadržaj prema važnosti, već po tome koliko nešto privlači pažnju. I sve to na osnovu onoga šta korisnici lajkuju, komentarišu i dele.
Zato i često pre svega viđamo ono popularno, što ne znači nužno da je to i najrelevantnije.
Algoritam dodatno gura sadržaj koji izaziva veliku aktivnost korisnika, pa se stvara jedan začaran krug u kome vidljivost nema veze sa stvarnom važnošću informacije.
Odgovor na pitanje „Da li smo danas svi novinari?“ se ustvari nalazi još na početku teksta- klik.
Klik nije isto što i vest.
On ne trpi, on ne pita, a ne gleda ni da li je nešto tačno ili važno.
Opciju objavljivanja imaju svi, ali novinarstvo počinje tek tamo gde informacija prvo bude sumnja pre nego što postane vest.
