Autor: Katarina Aleksandrović
Fotografija generisana veštačkom inteligencijom
Dok većina studenata razmišlja o narednom kolokvijumu ili ispitu, postoji i ona grupa studenata koja razmišlja da li će stići na predavanja između vrtića i posla.
Kao bukvalna i posebna kategorija u zakonima ne postoje. Njihova prava nisu sistemski uređena već se provlače kroz Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o učeničkom i studentskom standardu i Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Upravo su to tri ključna zakona u kojima se ogleda (ne)postojanje stvarne podrške studentima- roditeljima.
Prvi, Zakon o visokom obrazovanju (Sl. glasnik RS) propisuje pravo na mirovanje prava i obaveza onih studenata koji su roditelji. Upravo taj zakon je onaj na koji se pozivaju fakulteti kada su u pitanju olakšice.
Član 107. navodi „Studentu se, na njegov zahtev, odobrava mirovanje prava i obaveza, u slučaju teže bolesti, upućivanja na studentsku praksu u trajanju od najmanje šest meseci, odsluženja i dosluženja vojnog roka, nege deteta do godinu dana života i posebne nege koja traje duže od detetove prve godine života, održavanja trudnoće i u drugim slučajevima predviđenim opštim aktom visokoškolske ustanove.
Studentkinji koja je u postupku biomedicinski potpomognutog oplođenja na njen zahtev odobrava se mirovanje prava i obaveza u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove.”
OD ISTOG AUTORA:
U praksi to znači da student može da “zamrzne” godinu, odnoso pauzira do detetove prve godine života ili duže, ukoliko postoji posebna nega, a da pritom ne izgubi pravo na studiranje.
Međutim, može se protumačiti da je upravo to i jedino pravo.
Zakon o učeničkom i studentskom standardu (Sl. glasnik RS) u članu 3 garantuje studentu pravo na studentsku stipendiju i kredit, ali ta prava podrazumevaju aktivni status studenta, što znači da se kredit i stipendija obustavljaju tokom mirovanja prava i obaveza
Student koji zamrzne godinu gubi prava koja ima takozvani aktivni student.
Šta to znači za studenta roditelja?
Na primer, pravo na stipendiju ili kredit koju je student stekao na osnovu ovog zakona, obustavlja se u toku perioda mirovanja studentskih obaveza. Po povratku u status aktivnog studenta, student- roditelj može opet da konkuriše. Ali, da li će tada ispunjavati sve uslove, poput na primer starosne granice?
Dakle, sistem formalno prepoznaje roditeljstvo ali ga ne integriše u akademski tok.
Treći zakon, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja možemo da tumačimo tako da garantuje jednakost i zabranjuje diskriminaciju u obrazovno- vaspitim institucijama, ali ne propisuje mehanizme podrške konkretno studentima roditeljima. Oni kao kategorija nisu posebno zaštićeni u akademskom prostoru.
Srbija je zemlja u kojoj postoje pronatalitetne mere, poput finansijske ili socijalne podrške roditeljima i zemlja u kojoj se nameće diskurs o povećanju nataliteta ali student koji dobije dete postaje na kraju samo roditelj.
Sistem studenta-roditelja tretira kao izuzetak, a ne kao realnost.
Zbog toga na fakultetima treba da postoje posebni statuti i pravilnici kojima su propisana prava i obaveze studenata roditelja.
U potrazi za odgovorima i pravima koje ostvaruju studenti roditelji u svojim matičnim ustanovama, kontaktirali smo 12 fakulteta Univerziteta u Nišu.
Na postavljena pitanja odgovorila su tri fakulteta- Elektronski fakultet, Pravni fakultet i Fakulet zaštite na radu.
Ipak odgovor koji smo dobili bio je svuda isti.
Odgovor Fakulteta zaštite na radu
Odgovor Elektronskog fakulteta
Odgovor Pravnog fakulteta
Fakulteti koji su odgovorili naveli su da nemaju poseban pravilnik ili da se slučaj razmatra pojedinačno ali opet u skladu sa članom 107.
Obzrom da od ostalih fakulteta nismo dobili odgovor, ne možemo da tvrdimo da možda baš neki od njih ne poseduje poseban pravilnik koji reguliše ovu kategoriju. Jedino što je dakle ostalo jeste pozivanje na sada već famozni član 107.
Pored svega navedenog, tačno je da zakon ne propisuje obavezu stalnog zaposlenja za upis deteta u vrtić. Iskustvo je ipak takvo da se radni status roditelja često koristi kao kriterijum, što nam je jedna sagovornica i potvrdila.
Moj sin nije upao u državni vrtić sve dok nisam zvanično bila u radnom odnosu, iako sam bila student i iako je to bila jedina realna podrška koja mi je bila potrebna da bih mogla da studiram, navela je Jovanka Tonev, studentkinja Fakulteta umetnosti u intervjuu koji je Pressing magazine ranije objavio.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Jovanka Tonev: Roditeljstvo me je definitivno učinilo boljom studentkinjom
To studente bez zaposlenja dovodi u nepovoljniji položaj jer njihov dan traje 24 sata, isto koliko i ostalim ljudima na ovoj planeti.
Po završetku svih članova i administrativne procedure, pažnja mora da se skrene i na to da se u zakonu o „studentu“ govori kao o rodno neutralnoj kategoriji.
Ipak, u praksi, teret prekida studiranja najčešće snose studentkinje. Sama trudnoća, porodiljsko odsustvo i briga o detetu u prvim danima prekidaju akademski kontinuitet, a sistem ne nudi mehanizme kako bi se taj prekid ublažio.
Dakle, kada se izgubi akademski kontinuitet, gubi se i stipendija. Roditeljstvo tada prestaje da bude privatna odluka i direktno može uticati na akademski ali i ekonomski položaj mladih žena koje su postale majke.
To nas dovodi do problema ekonomske prirode. Student koji nema finansijsku podršku porodice, mirovanje studija može značiti i prekid obrazovanja bez realne slike o mogućnosti povratka jer je dosvolno stavljen u situaciju gde mora da radi kako bi prehranio porodicu. U toj priči, fakultet se ne uklapa.
To na kraju dovodi do smanjenja dugoročne konkurentnosti na tržištu rada i produžava ekonomsku zavisnost.
Zaključno, roditeljstvo u studentskim danima prestaje da bude individualni i lični izazov i odluka već postaje otvoreno pitanje celokupne društvene politike.
Da li je obrazovanje zaista dopstupno svima ili samo onima koji mogu da mu se posvete bez prekida?
Dok se roditeljstvo u javnom prostoru podstiče, akademski prostor ga i dalje tretira kao izuzetak.
A između studenta-roditelja i člana 107 razlika je mnogo veća nego što zakon priznaje.
