Autor: Jana Stanojević
Fotografija generisana veštačkom inteligencijom
Met Gala, bal Instituta za kostime pri njujorškom Metropoliten muzeju, već decenijama nije samo modni spektakl već i ogledalo društvenih promena.
Kroz svoje pažljivo birane godišnje teme, Met Gala ne samo da izaziva kreativnost dizajnera i umetnika već i otvara šira pitanja identiteta, politike, tehnologije i društvenih vrednosti.
Od kada je Ana Vintur preuzela organizaciju 1995. godine do danas, događaj je postao globalni kulturni fenomen sa temama koje su bile snažan komentar na svet u kojem živimo.
Kroz svaku novu temu, Met Gala se pozicionira ne samo kao modni spektakl, već i kao dijalog između mode i društva.
U poslednjih 30 godina, izbori tema često su bili precizno sinhronizovani s globalnim preokretima — od političkih previranja i tehnoloških revolucija do kulturnih pokreta i društvenih borbi.
Na crvenom tepihu, prekrivenom metaforama i svetlucavim tkaninama, odigravali su se trenuci koji su definisali modne, ali i društvene narative.
Foto: Printscreen/ Youtube: Vogue
Tako je tema Superheroes: Fashion and Fantasy iz 2008. došla u vreme globalne finansijske nesigurnosti i želje za nadljudskim spasiocima, dok je 2016. tema Manus x Machina: Fashion in an Age of Technology predvidela svet u kojem će veštačka inteligencija i algoritmi igrati ključnu ulogu u svakodnevici.
U međuvremenu, teme poput Heavenly Bodies: Fashion and the Catholic Imagination i Camp: Notes on Fashion otvorile su prostor za dijalog o religiji, estetici, identitetu i pripadanju — istovremeno zabavljajući i provocirajući.
Ono što Met Galu izdvaja od sličnih događaja jeste njena sposobnost da modom izrazi trenutke krize, bunta ili promene.
Iako se odvija u zatvorenom krugu elitnih zvanica, njen uticaj odjekuje daleko van granica Metropolitena.
OD ISTOG AUTORA:
Kada je Met Gala odlučila da poveže visoku modu i katoličku ikonografiju, reakcije nisu izostale.
Dok su jedni ovu temu videli kao veličanstvenu umetničku interpretaciju duhovnosti, drugi su je doživeli kao nepoštovanje verskih simbola.
Najupamćeniji momenti večeri uključuju Rihannu, koja se pojavila u biserima prekrivenoj papinoj odori dizajnera Maison Margiela, dok je Zendaya oživela lik Jovanke Orleanke u oklopu kreiranom od strane Versacea.
Foto: Printscreen/ Youtube: Clevver News
Sarah Jessica Parker otišla je korak dalje, noseći krunu sa minijaturnom scenom Hristovog rođenja.
Katolička crkva nije zvanično protestovala, ali diskusije na društvenim mrežama bile su podeljene između oduševljenja i osude.
Bazirana na eseju Susan Sontag, „camp“ je estetska filozofija preterivanja, teatralnosti i svesne ironije koja je i bila tema bala 2019. godine.
Naizgled zabavna i teatralna, izazvala je zbunjenost i oduševljenje u jednakim merama.
Lady Gaga je izvela performans, skidajući sloj po sloj odeće pred publikom, dok je Billy Porter u zlatnoj faraonskoj nošnji unešen na nosilima.
Jared Leto se pojavio sa replikom sopstvene glave u ruci, kreacijom modne kuće Gucci.
Foto: Printscreen/ Youtube: WMTV
Za jedne je tema bila revolucionarno oslobađanje izraza, dok su drugi kritikovali razvodnjenu i konfuznu interpretaciju originalnog značenja „camp“ estetike.
Nekoliko godina ranije, u duhu panka — pokreta koji se protivi elitizmu i komercijalizaciji — gala je zapravo pokazala paradoks: može li bunt biti izložen u muzeju?
Madonna, tada u svojim pedesetim godinama, izazvala je pažnju noseći mrežaste čarape i sako s nitnama — bez pantalona.
Foto: Printscreen/ Youtube: johny__prism
Cara Delevingne i Miley Cyrus takođe su iskoristile priliku da spoje bunt i glamur, ali su mnogi gosti potpuno ignorisali temu, što je dodatno potvrdilo optužbe o površnosti događaja.
Oni koji su verno pratili temu bili su pohvaljeni, ali je gala generalno kritikovana kao komercijalizacija subkulture.
Pod temom “Manus x Machina: Fashion in an Age of Technology”, ovaj glamurozni događaj stavio je fokus na odnos između ručno izrađene visoke mode (manus) i tehnologijom oblikovane odeće (machina).
U vremenu kada su nosive tehnologije, 3D štampa i digitalna estetika postajali svakodnevica, Met Gala je ponudila modni odgovor na pitanje šta se dešava kada kreativnost susretne kod?
Crveni tepih pretvorio se u pozornicu modnog futurizma.
Claire Danes je zasenila publiku u svetlećoj haljini Zahira Murada, izrađenoj od optičkih vlakana koja su svetlela u mraku.
Katy Perry je dodatno provocirala u gotičkoj Pradinoj kreaciji sa zupčanicima, ključevima i digitalnim dodatkom – Tamagotchijem – kao ironičnim osvrtnom na tehnološku nostalgiju.
Foto: Printscreen/ Youtube: FirstLook
U svetu koji se sve više oslanja na mašine, Met Gala 2016. je podsetila na važnost ljudske ruke, intuicije i dizajna.
Moda je pokazala da može biti tehnološki inovativna, ali i duboko emotivna.
Na granici između analognog i digitalnog, visoke umetnosti i masovne proizvodnje, gala večera je poručila: budućnost mode pripada i čoveku i algoritmu.
Tema Met Gale 2025, pod nazivom „Superfine: Tailoring Black Style“, duboko odražava savremene društvene tokove kroz prizmu mode, identiteta i kulture.
Inspirisana knjigom Monike L. Miler Slaves to Fashion: Black Dandyism and the Styling of Black Diasporic Identity, ova tema istražuje kako je crnačka zajednica koristila modu kao sredstvo izražavanja, otpora i redefinisanja identiteta.
Na crvenom tepihu, zvezde su reinterpretirale klasične muške siluete poput ekstravagantnih odela širokog kroja i modeli sa tankim prugastim šarama, često koristeći aksesoare poput šešira i broševa.
Na primer, Luis Hamilton, jedan od domaćina večeri, nosio je svileni frak sa vezom, beretku i cipele Manola Blanika, čime je spojio tradiciju i savremeni dizajn.
Zendaya je privukla pažnju u belom trodelnom odelu Louis Vuittona, reinterpretaciji odela iz 1940-ih. Ovaj izgled je spojio klasične muške siluete sa savremenim modnim izrazom.
Foto: Printscreen/ Youtube: Vogue
U svetlu savremenih društvenih previranja i povlačenja inicijativa za rasnu ravnopravnost, ova tema je jasno progovorila: stil može biti politička poruka.
Kao što se može videti iz ovih primera, Met Gala najviše provocira kada ulazi na teritoriju religije, identiteta, smrti i subverzije.
To su momenti kada glamur postaje politički, a estetika — poruka. U tim trenucima ovaj bal postaje više od modne revije: postaje refleksija sveta koji se menja, ali i svetionik pitanja koja još uvek nemaju odgovore.
Met Gala nije samo ogledalo vremena, već i prostor u kojem se ono oblikuje kroz tkaninu, poruku i performans.
