Od kako je pre tri decenije njihovo prijateljstvo naglo prekinuto tučom, pojavile su se brojne priče koje „objašnjavaju“ zašto su se razišli peruanski pisac Mario Vargas Ljosa i njegov kolumbijski kolega Gabrijel Garsija Markes. Većina njih vrti se oko političko-ideološkog motiva – Vargas Ljosa se, naime, za razliku od Markesa, distancirao od Kastra i kubanske revolucije, a tek neznatan deo u korenu svega vidi – Markesovo udvaranje Patrisiji Ljosa.
Sve je manje knjiga koje imaju moć da čoveka ozbiljno prodrmaju, a to se, izgleda, više i ne očekuje, jer se pojam „zanimljivog“ sve manje povezuje sa ličnim otkrićima a sve više sa sadržajima koji anesteziraju.
E-books ili elektronske knjige polako ali sigurno osvajaju moderni svet. Sa pojavom raznih eBook Readera, odnosno čitača, koji su pravljeni tako da pružaju osećaj kao da čitate pravu knjigu a imaju i mogućnost skladištenja velikog broja književnih dela, broj korisnika se iz dana u dan povećava. Ukoliko ste aktivni korisnik računara i interneta, onda ste sigurno naleteli na makar jednu elektronsku knjigu ili deo knjige u PDF formatu
Nabokov kaže da su u Americi tri teme veliki tabu: 1) mešoviti brak crnca i belkinje iz kojeg se izrodi puno dece, 2) priča o ateisti koji doživi stotu, 3) tema koju je obradio u Loliti.
Danas moćni američki gigant Marvel, zaštićen još moćnijim Diznijem, krajem sedamdesetih godina prošlog veka brojao je sada teško zamislive male tiraže. Pod napadom televizije i video-igrica omladina je u sve širem luku zaobilazila strip prodavnice. Bilo je to vreme kada se od štampanih pola miliona primeraka „dobrog komšije Spajdija“ prodavao svaki drugi.
Verovatno bismo svi mi voleli da imamo ključ koji bismo udenuli u bravu na vratu Kingovog juniora, zatim mu otključali glavu, podigli poklopac, pa zavirili u taj ponor fantazma i pokrali sve te sjajne ideje kojih očigledno ima i više nego što mu treba.
Različiti su stavovi prema džez muzičarima. Neki na njih gledaju sa podrugljivom tolerantnošću smatrajući da je to prolazna mladalačka ludost. Ipak, nekolicina veoma strogo gleda na „mane“ džez muzičara – stav koji je verovatno pothranjen izvesnim holivudskim filmovima – i vidljivo reaguju kad čuju da je neko džez muzičar.
Valjevo ima dugu strip tradiciju. Možda nema kontinuitet, kako je Bogoljub Arsenijević Maki rekao pre neku godinu na jednoj tribini posvećenom stripu u Valjevu na jednoj od Balkanskih smotri, ali trud, pokušaj da se pokrene, gura i opstane u stripu Valjevcima niko ne može osporiti.
Jedan od najiščekivanijih strip albuma kada se radi o domaćem stripu, „Družina Dardaneli: Zločin na svetskoj izložbi“ je napokon objavljen. Kad je u pitanju tako dug period između dva nastavka jednog serijala kao što je ovde slučaj, očekivanja publike znaju da budu visoka i zato da odmah raščistimo: Reč je o dostojnom nastavku originalne „Družine Dardaneli“ Pavla Zelića i Dragana Paunovića, objavljene 2011. godine – i ne samo to, reč je o primetno boljem stripu od svog prethodnika!
