Jelena se 2002. godine iz južne preselila u severnu Kaliforniju gde je počela da radi na Univerzitetu Stenford, koji je smešten u predgrađu San Franciska zvanom Palo Alto (gde je i Facebook). Još uvek je na Stenfordu, i trenutno ima poziciju vanrednog profesora elektrotehnike.
Lično poznajem više stotina strip crtača, ali Vladimir Krstić Laci je jedan od svega par ljudi za koje znam da mogu da nacrtaju bilo šta, bilo kad, bilo čime – što je više nego dovoljan razlog pokušamo da dobijemo uvid u to kako ovaj crtački maestro s Nišave razmišlja…
Saša Dimitrijević je jedan od najtalentovanijih, ali i najcenjenijih karikaturista sa ovih prostora. Iako su njegov crtački talenat, kritički stav i fantastičan smisao za humor prepoznati mnogo ranije, Saša je u profesionalne vode ušao tek početkom novog milenijuma.
Јoš jedan veliki koncert u Atrijumu Univerziteta ostaje upisan u sećanja da stoji kao most iznad vremena. Deceniju unazad uvertira nastupu Cargo trija u Nišu tradicionalno bude poseta barem jedne autentične niške kafane. Običaj samom prirodom ne posebno uhvatljiv za elaboraciju iz krajnje razumljivih razloga za šaku boema. Dovoljno je reći da se dosad obišla većina onih manje poznatih uglednih birtija širom grada.
Od situacije da nas na prvoj svirci zapazi izdavač i da već posle par meseci postojanja imamo svoje prvo izdanje, što ‘93. i nije bilo baš lako, do nekih momenata kada nismo mogli da izvadimo ni putne troškove. Iza sebe imamo tri albuma, jednu kompilaciju i dva EP-ja.
Prvi put sam došao u kontakt sa stripovima čitajući priče u „kaiš“ formatu iz šezdesetih godina: Teksa Vilera, Bleka Stenu, Kapetana Mikija… a tu su bili i junaci priča iz „Korijere dei pikoli“, koji su najviše uticali na moju maštu i hranili je. Crtanje je bilo samo logična posledica, budući da sam već imao prirodnu predispoziciju. Bilo mi je zabavno da smišljam i crtam nastavke omiljenih priča i da junake odvodim u neke druge pravce, razvijajući, pre svega, onu avanturističku stranu.
Poznati niški pisac Branislav Janković dugo godina se bavio novinarstvom a onda je počeo da piše prozu. Neko bi rekao da je počeo da piše kasno, ali Janković piše mnogo i nadahnuto kao mladić. Jednom je za sebe rekao kako bi se, da je počeo da piše sa 25 godina, verovatno do sada štampali ko zna koliki tomovi njegovih sabranih dela. I zaista je tako: za samo nekoliko godina objavio je četiri romana pod okriljem izdavačke kuće Laguna (O vukovima i senkama, Suze Svetog Nikole, Vetrovi zla i Peta Žica), zbirku priča (Bezimeni), a na ovogodišnjem dramskom konkursu Radio Beograda, sa radio-dramom „Milentijeva 14/2”, osvojio je drugu nagradu. Za Pressing Branislav Janković priča o tome kako i zašto stvara, ali i kakav je položaj pisca danas u Srbiji.
