Ova nedelja rezervisana je za Boška Stanojevića (23), studenta master akademskih studija Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu. Na istom fakultetu je završio i osnovne akademske studije sa prosečnom ocenom 9.92.
Koliko je ovaj mladić amiciozan govori činjenica da je pohađao dve srednje škole, Gimnaziju „9 Maj“ u Nišu, kao redovan đak, dok je vanredno završio srednju medicinsku školu „Dositej Obradović“ u Novom Sadu. Svojevremeno se bavio i sportom, aktivno trenirajući odbojku u gradskom klubu OK Niš.
U sedamnaestoj godini završio je kurs masaže na Narodnom univerzitetu i stekao sertifikat: „Manuelni terapeut – maser sa poznavanjem akupresure“, da bi ga želja za učenjem i usavršavanjem odvela dalje, u Beograd, gde je stekao još dva sertifikata iz oblasti masaže.
Na četvrtoj godini studija posebno ga je zainteresovao predmet korektivna gimnastika, gde je prvi put saznao za Šrot metodu, koja se primenjuje kod dece sa skoliozom i kifozom. Kaže da je sebe pronašao u toj oblasti, te je nakon diplomiranja završio kurs za Šrot terapeuta.
Šta te je najviše motivisalo prilikom odabira fakulteta koji ćeš upisati?
Uvek me je zanimalo kako funkcioniše ljudski organizam, kako i na koji način pravilnom i izbalansiranom ishranom, usmerenom fizičkom aktivnošću se može preventivno delovati i lečiti različite bolesti kao što su dijabetes, hipertenzija i gojaznost, koje su dostigle razmere epidemija. Primetio sam kako je kod dece sve više zastupljen sedentarni način života, njihova sfera interesovanja se sa igre i druženja prenela na višečasovno sedenje ispred televizora i igranja video igrica. Posledica toga su nepravilno držanje tela i posturalni poremećaji koji su sve više zastupljeni, naročito kod najmlađih. U svemu tome sam video svoju prilku za učenjem i usavršavanjem u ovoj oblasti.
Koliko truda si uložio da bi postigao, a potom i održao prosek na studijama?
Kada sam upisao studije, nije mi namera bila da „jurim“ što veći prosek, jednostavno sam učio i dao sve od sebe, tada ni rezultat nije izostao. Učiti ono što vas zanima je zadovoljstvo, šta više onda čitate i vannastavnu literaturu kako biste što bolje ovladali materijom. Pravi trud, istrajnost i upornost su neophodni onda kada treba da naučite nešto što vas ne zanima ali morate to da završite.
Koliko odricanja je potrebno da bi se postigao uspeh?
Naravno da treba odricanja, sve u životu što želite dobro i kvalitetno da napravite nije lako i treba puno truda uložiti u to, ali u tome i jeste čar. U našoj struci mi radimo sa ljudima i u tome leži ogromna odgovornost, ali i lepota. Kada neko ima skoliotično ili kifotično loše držanje ili je gojazan ili ima bol u leđima i vi uspete specifičnim i pravilno doziranom vežbama da dovedete tu osobu u balans i da mu rešite problem, osmeh i zadovoljstvo na njegovom licu učine da osećate da sav trud i odricanje vredi.
Kojim se metodama služiš prilikom učenja i utvrđivanja gradiva?
Trudim se da prvo stvorim sliku u glavi onoga što učim, da što bolje razumem kako nešto funkcioniše, onda se trudim da povežem to sa praksom, jer se ne uči nauka radi nauke, već nauka radi prakse. Znam da sam nešto naučio ako zamislim neko dete ispred sebe i to što sam učio mogu prostim rečima da mu objasnim.
Da li je teško uskladiti studentski život sa drugim obavezama?
Organizacija je ključna, nije bitno da ceo dan provedeš uz knjigu nego da to vreme koje provedeš bude kvalitetno, tada ne treba misliti na hiljadu stvari nego se skoncentrisati na to što učiš. Zavisno od semestra do semestra, neki put je lakše a neki teže uskladiti obaveze na fakultetu i van njega, onda se gledaju prioriteti i kalkuliše se, treba razgraničiti bitno od manje bitnog.
Koji su tvoji planovi za budućnost?
Što se tiče budućnosti ja se držim onoga što su nam ostavili sveti oci naše pravoslavne crkve, a to je da je svaki dan dar Božiji. Čovek može da kupi sat, ali ne i vreme. Ono nam je dato kako bismo bili bolji ljudi i kako bismo napredovali i usavršavali se. Ne brinem se oko toga šta će biti u budućnosti jer to nije u mojoj moći, koncentrišem se na sadašnjost, na ono šta danas mogu da uradim. Verujem u Boga, on je gospodar i budućnosti, i verujem da on ima najbolji plan za mene koji će dati smisao mom životu.
Šta bi poručio drugim studentima i budućim brucošima koji žele da budu uspešni i ostvareni?
Drugim studentima bih poručio da se ne skoncentrišu samo na fakultet. Da svoje znanje prošire i osavremene, da ulažu u sebe i završavaju kvalitetne kurseve koji će im pomoći da sagledaju svoju struku iz više ugla, kvalitetnije. Da razmisle za čime naše društvo ima potrebu i da u tome traže svoju šansu.
Razgovarala: Anđelija Vasović
Projekat “Diploma za opštinu” podržan je od strane Gradske opštine Pantelej, Gradske opštine Crveni Krst i Gradske opštine Medijana.