Ako prestanem da mislim, da li to znači da više ne postojim?
Piše: Ivana I. Božić
O tome koliko je naš jezik osiromašen ili obogaćen (zavisi kom taboru pripadate), terminima koje je iznedrila internet era, vodi se neumorna polemika. Pripadnici starijih generacija su zbunjeni, dok mlada pokolenja u tome ne vide ništa posebno jer su ti termini deo njihove svakodnevne komunikacije.
“E, ajd’ mi šeruj ovaj link, pls”, “Nije mi lajkovao sliku”, “Koji si ti spamer!”, “Ovaj stalno nešto troluje”, “Brate, nemoj da te lože ovi botovi.”…− samo su neki od primera kako je internet sleng postao integralni deo naše svakodnevne komunikacije.
Između dva bota
Pored toga što su poslednjih godina važan deo mašinerije mnogih političkih partija, botovi su neizostavni segment sajber sveta. Naime, botovi su softverski roboti i uključuju elemente veštačke inteligencije. Oni se integrišu na veb-lokacijama i na mreži oponašaju prave ljude. Najčešće se primenjuju zbog reklame ili spama, ali i zbog tehničke podrške korisnicima, prilikom učenja na daljinu, itd.
Na internetu su najzastupljeniji čet-bot i spam-bot. Čet-bot služi da oponaša čet partnera. Dobronamerni se koriste kao tehnička podrška za neki sajt ili proizvod u cilju lakšeg pružanja bitnih informacija krajnjem korisniku. Skoro uvek se predstavljaju kao bot kako bi korisniku skrenuli pažnju da razgovara sa mašinom. Postoje i zlonamerni botovi, kojima je svrha da reklamiraju određenu veb-lokaciju i korisnika upute na nju. Najčešće se sreću na veb-čet lokacijama ili u vidu banera na pojedinim sajtovima. U ovu kategoriju spada i spam-bot koji pravi automatske naloge na određenoj internet stranici (najčešće su to forumi) i ostavlja veliki broj poruka kojima je cilj da reklamiraju neki proizvod, veb-lokaciju ili ometaju normalnu konverzaciju čineći je nerazumljivom i da bi time narušili rejting te internet strane.
Da bi se zaštitili od spam-botova, koristi se CAPTCHA (stopka, potvrdni kod), kojom se proverava da li je korisnik čovek ili robot. CAPTCHA (Completely Automated Public Turing test to tell Computers and Humans Apart – u prevodu: potpuno automatizovani javni Tjuringov test za razlikovanje računara i ljudi) obično od korisnika traži da unese nekoliko slova ili brojeva (ili kombinaciju istih) koji su prikazani na iskrivljenoj slici. Za slepa i slabovida lica postoji dodatak pomoću koga pokreću zvukovnu stopku.
U mnogim igrama koriste se tzv. igrački botovi, koji služe kako bi igraču oponašali korisnika. Svoju primenu našli su u računarskom šahu, igrama strategije sa više protivničkih strana, ali i u timskim igrama kada timu nedostaje igrač.
Sajber vojevanja
Iako je bot naziv za softverskog robota, u prenesenom značenju u političkom životu naše zemlje, bot označava stranačkog vojnika koji komentariše po internetu ili se uključuje u TV ili radijske emisije kada neko od njegovih partijskih funkcionera gostuje. Na taj način on dokazuje svoju lojalnost određenoj stranci, ali to mu je ujedno i karta za napredovanje u istoj. Takve kampanje ne koštaju ništa, a odlično su manipulativno sredstvo, posebno kada je reč o oblikovanju javnog mnjenja.
Trolovanje
Srodni botovima su trolovi. Natprirodna bića poreklom iz skandinavske mitologije nekada su obitavala po mračnim jazbinama, močvarama i šumama, a danas se baškare internet prostranstvom.
Na internetu trol označava osobu čiji je osnovni cilj da svojim prilozima izazove što veću reakciju učesnika internet zajednica ili da na druge načine poremeti normalnu diskusiju. Obično nisu tematski zainteresovani, već nastupaju agresivno i pokušavaju da stvore razdor u postojećoj zajednici, diskredituju osobe sa drugačijim mišljenjem ili usmere tok diskusije u neproduktivnom pravcu. Najčešće se sreću na forumima, blogovima, vikijima, mejling listama.
Ono što važi za životinje u zoo vrtu, važi i za trolove na internetu – ne hranite ih. Trol može biti bilo ko s kim komunicirate na internetu. Bitno je samo prepoznati ga na vreme. On uvek teži da nekoga isprovocira na reakciju jer se oni „hrane” tuđim strahom, besom i agresijom.
U internet kulturi lice trola (eng. Trollface) kao crtež, ilustracija prvi put se pojavilo 2008. godine, i označavalo je trolovanje. Inače, trolovanje danas spada u red online maltretiranja.
Spamovanje
Nerazdvojni član gorepomenute skupine je i spam ili junk mail (neželjena pošta), koji uživa status najjeftinijeg internet marketing oruđa.
Spam je dobio ime po skupini Monty Python koja je reklamirala mesnu konzervu nazvanu Spam. U internet sferi ovaj termin odnosi se na zloupotrebu elektronskih sistema u svrhu slanja neželjenih masovnih poruka bez ikakvog kriterijuma. Ta poruka obično sadrži promociju nekog proizvoda ili usluge i najčešće iritira primaoce jer im zatrpava inbox (elektronsko poštansko sanduče) nebitnim sadržajem. Među ovakve poruke svrstavaju se: lančana pisma, igre na sreću, reklame proizvoda, usluga ili pornografskih strana na internetu, ponuda piratskog softvera, itd.
Najčešći oblik spama je imejl spam ali postoje i čet spam, spam putem veb-pretraživača, blog spam, wiki spam, SMS spam, forum spam, faks spam, spam na društvenim mrežama, TV spam i spam putem mrežnih mesta za deljenje fajlova. Od svih imejl poruka koje se pošalju putem interneta, tri četvrtine su spam.
U našoj zemlji spam je regulisan Zakonom o oglašavanju Republike Srbije i Zakonom o elektronskoj trgovini i strogo je kažnjiv.
Međutim, sajber sfera i dalje je zatrpana svakojakim pojavama koje je nemoguće kontrolisati ali je moguće preduzeti određene mere zaštite. Zbog postojanja automatizovanih programa kojima se skupljaju imejl adrese a zatim prodaju, skoro sve hosting kompanije na svojim serverima imaju određene sisteme zaštite. Ovi sistemi pregledaju sadržaj imejl poruka na ključne reči definisane za spam, npr. reči poput „free” i „discount” prepoznaju se kao spam reči i svaka od njih nosi određeni broj poena. Kada neka poruka dostigne spam limit, tretira se kao neželjena, tj. spam.
Spam poruke mogu biti i potencijalno opasne jer mogu biti zaražene virusom, spyware-om ili nekim drugim malicioznim kodom. Ukoliko takvu poštu nađete u svom elektronskom sandučetu, preporuka je da se trajno obriše bez otvaranja.
Naravno, i oni koji šalju ovakve poruke znaju da su mnogi korisnici interneta upoznati sa svim trikovima kojima se spameri služe, te će tako npr. spamer u polje Naslov (eng. Subject) staviti naslov koji bez otvaranja poruke uopšte ne daje do znanja da se radi o spamu.
Pa ipak, postoje korisnici koji će otvoriti spam imejl, i čak kliknuti na link koji se nudi u telu imejla iz čiste znatiželje ili dosade, i na taj način možda nekome osigurati naplatu reklame.
