“Pozitivizam je koren dobrog života, samo pozitivan čovek je i srećan čovek“, životni je moto Miroslava Trajkova, studenta master studija na Ekonomskom fakultetu u Nišu, sa prosečnom ocenom 9.8.
Ovaj dvadesetčetvorogodišnji mladić za sebe tvrdi da je u radu temeljan, odgovoran i organizovan, a u svakodnevnom životu opušten i druželjubiv. Voli jednostavne stvari, duge šetnje, razgovore, jaku tursku kafu, boravak na planini…
Miroslav je svestrana ličnost, širokog pogleda na svet, a hobiji su mu, između ostalog, dizajn enterijera, pejzažna arhitektura i hortikultura. U slobodno vreme voli da čita knjige, a najviše ga zanimaju zbirke narodnog epskog stvaralaštva.
Sebe za deset godina vidi kao ispunjenog porodičnog čoveka i uspešnog biznismena zaposlenog u nekoj stabilnoj kompaniji.
Pitali smo Miroslava da nam otkrije šta je ključ uspešnog studenta, a on nam je drage volje izašao u susret i dao svoje viđenje puta ka ostvarenju ciljeva.
Šta te je najviše motivisalo prilikom odabira fakulteta koji ćeš upisati?
Kada je trebalo da se opredelimo za fakultet, u mojoj glavi je bila prava zbrka, jer je trebalo da biram između tri želje, tri totalno različita fakuteta: medicine, arhitekture i ekonomije. Da rešim ovu trilemu, pomogli su mi roditelji i prijatelji koji su mi davali savete i podršku. Ljubav prema sve tri discipline i danas postoji, ali je ona prema ekonomiji najjača. Najveća motivacija bila mi je u tome što ekonomije ima svuda, u svim sferama života. Na fakultetu je bilo raznih smerova, o kojima sam znao vrlo malo, jer gimnazijalcima niko nije plasirao ekonomske nauke. Raspitivao sam se i kod studenata, gledao sajt, no meni to ništa nije značilo. Opredilo sam se za računovodstvo, reviziju i finansijsko upravljanje, zato što je taj smer odavao utisak surovosti u odnosu na sve ostale. Vodio sam se time da ako već upisujem ekonomiju, za koju sam mislio da jedan od lakših fakulteta, da barem upišem teži smer. Kasnije se ispostavilo da ekonomija nije toliko jednostavna kako sam ja zamišljao, ali važno je u celoj priči da se nisam pokajao.
Koliko truda si uložio da bi postigao i održao prosek na studijama?
Trudim se da posle svakog ispita zaboravim koliko je muke i truda uloženo u njega, te da budem zadovoljan razultatom. Neminovnost je mnogo sati provedenih nad knjigom u zamenu za položen ispit sa visokom ocenom. Nije zahvalno pričati o tome, jer svaki ispit je priča za sebe, neka oblast se lakše savlada, neka malo teže, ali mnogo rada, učenja i vremena je potrebno. To je “surova” činjenica.
Koliko odricanja je potrebno da bi se postigao uspeh?
Sve to zavisi od mnogo faktora, između ostalog, kakav je semestar, koliko su zahtevni predmeti, kakve su lične obaveze u tom periodu… Ne mogu da kažem konkretno mnogo ili malo, u nekim momentima se moglo minimalnim trudom postići dobar uspeh, dok nekada nije bilo vremena za predah. Mislim da je dobra organizacija vremena i posla polovina puta do uspeha.
Kako usklađuješ studentski život sa drugim obavezama?
Smatram se jako organizovanom osobom, tako da mi to nije problem. Ranije sam pravio listu dnevnih i nedeljnih obaveza, doduše sada ne, ali mislim da je to itekako dobar način da se sve postigne a da se nešto ne zaboravi. Fakultet i učenje su mi uvek bili prioritet, ostalo sam uklapao u skladu sa tim, ali sam uvek nalazio i vreme za druženje i odmor.
Kojim se metodama služiš prilikom učenja i utvrđivanja gradiva?
Divim se studentima koji uče u čitaonici ekonomskog fakuteta a da pritom nesto i nauče. Iskreno, ja sam u onoj gužvi uvek video dobar povod za tihi razgovor, nikada prostor gde neko uči. Dakle, potrebna mi je tišina da se maksimalno fokusiram na gradivo. Ne znam da li postoji neki metodološki naziv za moj vid učenja, ali ja volim da tokom učenja na papir prepišem najvaznije, napravim teze, sklopim svoju priču. Opet u zavisnosti od gradiva, podvlačim markerom, ali samo jednim, tako da mi knjige nikada nisu izgledale kao bojanke. Kad je o ispitivanju reč, uvek je na glas, tako da ja mogu da čujem šta izgovaram i da budem siguran da to lepo i smisleno zvuči.
Koji su tvoji planovi za budućnost?
Nikada nisam planirao nesto dugoročno, pa ni svoju sopstvenu buducnost. Verujem da to ne bi išlo onako kako sam ja zamislio, pa bih sebi samo stvarao opterećenje. A i današnje okruženje je toliko dinamično i promenljivo da, kada pričamo o poslu, nista nije izvesno. Planiram da masteriram uskoro, da okončam te studije, a onda da se bacim u potragu za nekim odgovarajućim poslom.
I za kraj, šta bi poručio drugim studentima i budućim brucošima koji žele da budu uspešni i ostvareni?
Uspeh je rezultat učenja i napora, a učenje nije nikakav bauk. Potrebno je samo malo inspiracije i motivacije. Ja sam se uvek trudio da mi motivacija budu sitne stvari, koje su dostižne i ostvarive. Istrajnost, upornost, ali i zainteresovanost za ono sto se uči su karike lanca uspeha. Ako se na sve to doda i druženje i ispijanje kafa sa prijateljima, uspeh sigurno neće izostati.
Razgovarao: Nemanja Veljković
Projekat “Diploma za opštinu” podržan je od strane Gradske opštine Pantelej, Gradske opštine Crveni Krst i Gradske opštine Medijana.