Za razliku od većinu svojih vršnjaka, studentkinja Filozofskog fakulteta Ana Stevanović smatra da najbolje funkcioniše kada ima obaveza na pretek. Mlada i ambiciozna dvadesetdvogodišnjakinja svoj dan planira počevši od fakultetskih obaveza, jer kako kaže, to joj je prioritet. Slobodno vreme provodi sa porodicom, prijateljima, dečkom i kaže da joj nikada vreme ne nedostaje.

Održavanje zavidnog proseka od 9.64 joj ne predstavlja prepreku da se posveti i brojnim obavezama van fakulteta, u kojima takođe postiže izuzetne rezultate.

Razgovarali smo sa Anom kako bismo saznali kakvi su njeni utisci i iskustva nakon četiri godine studiranja na departamanu za Komunikologiju.

Šta te je najviše motivisalo prilikom odabira fakulteta?
Dugo sam znala da želim da upišem fakultet, ali sve do poslednjeg dana prijave nisam bila sigurna koji. Prevashodni motiv za upis na Filozofski fakultet mi je bio nedostatak predmeta poput matematike za koje sam znala da sigurno ne želim da učim i jer me je zanimala sfera komunikacija i medija.

Koliko truda si uložila da bi postigla, a potom i održala, prosek na studijama?
U početku sam svoj trud merila vremenom provedenim uz knjigu i spremanjem ispita mesecima ranije i to se nekako samo po sebi odrazilo visokim ocenama. Uvek sam se trudila da budem redovna na predavanjima i vežbama, kao i da održim kontinuitet prilikom učenja – smatram da je to jednim delom smanjilo količinu rada u oči ispita, i omogućavalo mi da očistim ceo semestar u roku. Na istom principu sam i kasnije održavala prosek.

Koliko odricanja je potrebno da bi se postigao uspeh?
Mojim sistemom kontinuiranog učenja nisam morala ničeg da se odreknem. Bilo je vremena i za trening, hobije, i za viđanje sa momkom i drugarima/drugaricama. Desilo se nekoliko puta situacija gde ne bih mogla da izađem veče pre ispita ili kolokvijuma, poslednjeg dana za predaju rada, ali sve je to stvar prioriteta. S obzirom da je meni fakultet u tim trenucima bio prioritet, to nije bilo odricanje u pravom smislu te reči.

Kojim se metodama služiš prilikom učenja i utvrđivanja gradiva?
Moja tehnika je sledeća: pročitam sve što treba da učim, kada drugi put čitam podvlačim samo ono što je najbitnije ili što ne znam. Kada treći put čitam zadržavam se duže na podelama, godinama, definicijama i slično i ponavljam ih onoliko puta koliko mislim da je potrebno, a onda pokušam sve to sama da ponovim. Ukoliko mogu, onda nastavljam dalje, ukoliko ne – čitam ponovo i objašnjavam sebi kako bih lakše zapamtila. I tako celo gradivo. Ovo radim samo kada imam dovoljno vremena za to, ali sa ovakvim učenjem znam da izlazim na ispit za visoku ocenu.

Da li je teško uskladiti studentski život sa drugim obavezama?
Ne. Upravo suprotno – najbolje funkcionišem kada imam najviše obaveza, planova i kada mi je ceo dan dinamičan. Nema ničeg lepšeg od učenja posle jakog treninga jer mi je onda koncentracija visoka. Za sve ima vremena uz dobar “time management”.

Koji su tvoji planovi za budućnost?
Za sada bih volela da upišem master, za neki naredni period želela bih da se upravljam prema prilikama koje mi se budu pružile.

Šta bi poručila drugim studentima i budućim brucošima koji žele da budu uspešni i ostvareni?
Moja preporuka je samo da budu ozbiljni i vredni. Ako ne žele ozbiljno da uče i da rade u toku cele godine, ne mogu ni da očekuju visok prosek. Drugi savet bi bio da pomeraju sopstvene granice. Ljudi često imaju neostvareni potencijal, i nisu svesni koliko mogu jer su okruženi negativnim stavom – “ti to ne možeš!”. Sve je to stvar sopstvenih ambicija.

Razgovarala: Anđelija Vasović

Projekat “Diploma za opštinu” podržan je od strane Gradske opštine Pantelej, Gradske opštine Crveni Krst i Gradske opštine Medijana.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *