Razgovarala: Andrijana Popović
Foto: Privatna arhiva
Jelena Trajković je studentkinja završne godine novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Novinarske veštine počela je da razvija još u borskoj Gimnaziji, kroz vannastavnu sekciju, a kasnije ih nadogradila na brojnim programima: BOŠ Akademiji novinarstva, Digitalnoj školi Fondacije „Slavko Ćuruvija” i Akademiji novinarstva Nove ekonomije u saradnji s Media reform centrom i portalom „Žene Prijepolja”.
Radila je i na portalu „Istmedia” u Boru, gde je deset meseci bila na praksi i još uvek povremeno piše u skladu sa fakultetskim obavezama. Pored istraživačkih tekstova, članaka i vođenja programa na radiju „Periskop”, objavila je i svoju prvu zbirku pesama „Prelepa katastrofa”.
Zašto baš „Prelepa katastrofa”? Da li je naslov zbirke došao pre pisanja ili se rodio iz samog procesa?
Naslov je došao pre zbirke jer se tako zove instagram stranica na kojoj objavljujem svoju poeziju. To je možda i najbolji opis celokupnog mog stvaralaštva jer svaki umetnik počinje da stvara iz nekog svog haosa.
Kome si zaista pisala ovu poeziju – čitaocima, sebi, ili nekome ko nikada neće pročitati?
Inspiracija je uvek neko, ali kada bolje pogledam, te reči su zaista bile upućene onom delu mene koji je uvek čeznuo za nekim nedobijenim odgovorima. Kroz stihove sam analizirala moguće ishode i davala sebi ohrabrenja. Za čitaoce nikada nisam pisala jer se nisam nadala da će iz mojih misli nastati knjiga. Ispostavilo se da su ipak našle put do drugih, što je svakako velika potvrda meni kao autoru.
OD ISTOG AUTORA:
Umetnost bez granica: Virtuelne galerije kao budućnost vizuelnih doživljaja
U kojoj meri si se ogolila u stihovima? Gde si povukla granicu između intime iumetnosti?
U „Prelepa katastrofa” ne sasvim. S obzirom da su to pesme koje su većinom nastale tokom mojih srednjoškolskih dana, to je bio proces mog sazrevanja i životnog i autorskog. Samim tim, uvek sam bila oprezna da ne pređem granicu dobrog ukusa i nisam dopuštala emocijama da totalno isplivaju na površinu. Međutim, druga zbirka je spremna, samo čeka svoj trenutak. Stvarajući nju, shvatila sam da umetnost dopušta više od onoga što sam joj do tada davala.
Foto: Privatna arhiva
Pišeš li kad si srećna ili kad te boli?
Kod mene je karakteristično to što su najlepše pesme nastale iz najtužnijih emocija. Često umem da kažem da ne postoji umetnik koji je srećan stvarao. Mislim da ljudi traže utehu u rečima samo onda kada su tužni. Jer kad su srećni, trude se da što duže ostanu u tom trenutku. Tad nema vremena za olovku i papir jer je sreća sama po sebi utočište. Tuga je ipak ta kojoj saveznik.
Koliko ti je teško balansirati između akademskih obaveza i kreativnog pisanja?
Nije mi teško jer sam izabrala profesiju koja zahteva literarne veštine. Novinarstvo je usko povezano sa književnošću i narativna komponentna je neophodna za dobru priču. Pronašla sam se u tome što studiram i zaista sa uživanjem spremam svaki ispit. Ne predstavlja mi problem da učim o nečemu što me zanima.
Koliko ti je novinarstvo pomoglo pri pisanju?
Pomoglo mi je prvenstveno jer sam naučila da jasno postavim fokus. I za književnost i za novinarstvo jako je bitno imati polaznu tačku oko koje će se kasnije nizati stihovi ili informacije.
Da li više književni stil utiče na tvoje novinarstvo ili obrnuto?
U početku je književni stil bio taj koji je jako uticao na novinarstvo. Problem je bio što su moje rečenice bile pune opisa i predugačke. Ipak, koliko god da je književnost usko povezana sa novinarstvom, treba napraviti jasnu granicu između beletristike i faktografije. Novirastvo zahteva činjenice koje su jasno, kratko i koncizno predstavljene javnosti, dok u književnosti treba pustiti mašti na volju. Kasnije sam radom u redakciji to korigovala, ali ipak sam sačuvala deo literarnosti za svoje istraživačke priče.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Uroš Dimitrijević: Iskustvo novinara mi nenormalno pomaže pri pisanju proze
Šta misliš, da li poezija ima moć da nekoga promeni – ili samo da mu kaže da nije sam?
Mislim da poezija ima moć da ohrabri. Samim tim što nekome pokaže da nije sam, podstiče ga na to da poveruje unutrašnjem sebi i da se oslobodi stega koje ga sprečavaju da bude svoj. To je svakako veliki korak u promeni percepcije sveta.
Foto: Privatna arhiva
Kako ti iskustvo u mediju utiče na tvoje pisanje i kreativni rad?
Prošla sam već tri akademije novinarstva kod nas i mogu da kažem da sam na svakoj naučila nešto novo, i o pisanju i o novinarstvu. Jako je bitno govoriti o tome koliko je kreativnost važna u novinarstvu, pogotovo kada su u pitanju istraživanja. Ljudi ne voli šture i jednolične informacije, koliko god da je neka tema od javnog značaja. Ipak im se mora približiti ceo kocnept i na taj način učiniti samu priču zanimljivom. Upravo tu dolazi na red literarni žurnalizam. On je taj koji ostavlja lični pečat svakog novinara.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Diploma za zavičaj” koji je podržala Gradska opština Medijana
