Razgovarao: Danilo Popović
Foto: Privatna arhiva
U vremenima u kojima je slobodno vreme luksuz ukoliko želimo uspeh, gde se posle radnog vremena ili fakulteta osećamo toliko umorni da bismo pokušali bilo šta, a želja za promenom u nama gori, nameće se samo jedna šansa – gvozdena disciplina.
O ovoj temi, kao i raznim društvenim temama koje se tiču mladih, razgovarali smo sa Mašom Pozder, studentkinjom Pravnog fakulteta u Nišu, podkast kreatorkom, a pre svega devojkom koja razmišlja „van okvira“.
Šta misliš o visokoškolskom obrazovanju u Srbiji?
„Visoko obrazovanje u našoj državi daje mladima priliku da istinski izaberu svoj karijerni put i budućnost koju nastoje da za sebe samostalno izgrade.“
„Kao inicijalni korak, odabir među brojnim studijskim programima ne smatram za problem našeg visokoškolskog sistema, već isti uviđam u manjku kvalitetnog ulaganja u visokoškolsko obrazovanje koje će mladima pružiti osećaj sigurnosti i prihvaćenosti kako tokom studiranja, tako i u daljem usavršavanju koje nastoje da odaberu radi ostvarivanja svog karijernog cilja.“
PROČITAJTE NA ISTU TEMU:
„Pored manjka ulaganja u visokoškolsko obrazovanje, još veći problem predstavlja sama centralizacija čitavog obrazovnog sistema, gde u državi sa postojećim problemima u sferi visokog obrazovanja univerziteti van glavnog grada bivaju zapostavljeni i kadrovski stradaju, ostavljajući mnogim mladim ljudima jedini izbor da svoj životni poziv ostvare ili van države ili u samom centru visokoškolskog obrazovanja naše države – u glavnom gradu.“
Šta je, po tvom mišljenju, dobro, a šta bi se moralo promeniti?
„U obrazovanje se mora neprekidno i nesebično ulagati. Kao prioritet, moramo decentralizovati celokupni obrazovni sistem. Mora se profesorima i profesorkama van glavnog grada, koji neminovno nose veći teret samim tim, obezbediti prilika da šire znanje i oblikuju mlade ljude i daju im snagu da postanu nosioci promena.“
„Mora se pružiti sigurnost mladima da karijerni put koji žele da ostvare ostvare upravo u svojim rodnim gradovima ili bliskim univerzitetskim centrima, bez straha da neće biti kadrovski jednaki.“
„Mora se uspostaviti jednakost među svim univerzitetskim centrima, jer jedino jednakošću možemo istinski napredovati i vratiti srpskom obrazovnom sistemu onu snagu koja mu pripada.“
Foto: Privatna arhiva
Šta te je privuklo da se odlučiš baš za studije prava?
„Sem što me je kroz odrastanje u porodici oduvek pratilo pravo, još kao dete sam bila jako argumentativna i ispoljavala sam sve ono što bi jednu pravnicu elementarno trebalo da čini – upornost, snalažljivost i, naravno, argumentativnost.“
„Ove nezaobilazne osobine nastavile su da se ispoljavaju kroz moje dalje odrastanje i zauzimanje „pozicija“ odgovornosti kako kroz osnovnu tako i kroz srednju školu i telo đačkog parlamenta.“
„Sa svojim sve intenzivnijim interesovanjem za istoriju i filozofiju, bilo je jasno da je put pravnice baš onaj koji će obeležiti moje životno usavršavanje.“
Kako bi ocenila pravni sistem u našoj zemlji?
„Ne postoji ocena pravnog sistema — samim činom ocenjivanja bih ukazala na nedostatke i margine faktičkog, samo „prividnog“ postojanja istog. Suočeni smo sa realnošću da se pravni sistem naše države nalazi pod okriljem partijske palice vladajućih struktura već duže od 13 godina, čime njegovu nezavisnost i istinsko funkcionisanje po principu pravičnosti i jednakosti naša generacija ne pamti i ne poznaje.“
Da li i koliko, po tvom mišljenju, ima prostora za poboljšanja?
„Često se susrećemo sa popularnom frazom „Ćuti, može gore.“ Tokom proteklih godinu dana, naša generacija uspela je da ovakav narativ promeni u reakciju, borbu i neprekidnu želju za boljim, iskrenijim, pravednijim.“
„Mesta za poboljšanja ima dok god ima glasa onih koji neće ćutati i svoje glave okrenuti u suprotnu stranu, već svaku nepravdu osetiti kao svoju i iskoristiti svoj glas da se protiv nje bore.“
„Mesta za poboljšanja ima dok god postoje oni koji će se protiv tuđe nepravde boriti kao da je njihova sopstvena.“
„Naposletku, mesta i potencijala za poboljšanja ima dok god u ovom sistemu želimo da preživimo, jer bez njih — u ovoj igri za opstanak — gubimo.“
Foto: Privatna arhiva
Šta ti kod spremanja ispita predstavlja najveći problem?
„Čitavog života me prati radoznalost i istinsko uživanje u procesu učenja, čitanja i istraživanja. Samim tim, rizikujući da zvučim cinično, probleme u procesu spremanja ispita nemam.“
Koja je tvoja tehnika za učenje i pripremu ispita?
„Među prvima sam koja se jutrom pojavi u čitaonici mog fakulteta tokom čitave radne nedelje. Ključ mog spremanja ispita i čišćenja godine u roku u trenutnim okolnostima je jednostavan – disciplina i rad čak i kada nemam ni trunku motivacije. Sati koje brojim učeći i radeći predstavljaju cenu koju sam uvek i više nego spremna da platim zarad ispunjenja svojih ambicija i uspeha.“
Gde vidiš sebe nakon završenih studija?
„Svoj poziv vidim u uspostavljanju glasa za one koji ga nemaju ili se pak plaše da ga iskažu. Sebe vidim kao nekoga ko će glasno nastaviti da se bori za svoje stavove i promene koje je naše društvo zaslužilo – za pravednije jutro koje nastoji da osvane.“
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Koje je tvoje mišljenje o blokadama?
„Blokade fakulteta krajem protekle godine bile su vapaj za pomoć studentkinja i studenata u želji za uspostavljanjem sistema pravde i odgovornosti u društvu koje je ogrezlo u podele i pasivnost.“
„Kao sam čin, blokade nastave na fakultetima širom državnih univerziteta predstavljale su neophodan korak ka buđenju čitavog društva kroz paralizu najbitnije grane istog – obrazovnog sistema.“
„Zaustavljanjem obrazovanja, akademske zajednice, onih koji čine samu kičmu i stub na kome jedno društvo počiva, Srbija je ustala i krenula putem ozdravljenja, sloge i reintegracije svih svojih slojeva.“
Gde misliš da je pravosudni sistem najviše zakazao tokom protesta?
„Pravosudni sistem pod krilaticom vladajuće konstelacije iskazao je svoje pravo lice tokom studentskih i građanskih protesta tokom prethodnih godinu dana.“
„Neosnovanim hapšenjima i terećenjima brojnih koleginica i kolega za izvršavanje najtežih krivičnih dela pokazalo se da naš pravosudni sistem, kao jedna celina kojom upravlja struktura na vlasti, za pravdu ne mari – jer istu ne poznaje.“
„Volela bih da izuzmem momenat i poentiram da tu celinu ne definišu mnogi pojedinci – advokati, tužioci i brojni drugi – koji su jasno i nedvosmisleno uz studente stali u borbi za upravo ono što njihov životni poziv predstavlja – vladavinu prava.“
Foto: Privatna arhiva
Reci nam nešto više o svom podkastu.
„Podkast „(Ne)konvencionalno“ je zamisao koja nastaje još tokom mojih srednjoškolskih dana.“
„Kroz interesovanje za društveno-politička dešavanja nastaje i sama ideja koju podkast nosi – „I ja sam čula. I imam odgovor.“
„Neretko shvaćena neozbiljno zbog godina i pola kojima u našem društvu ozbiljno pričam i kritički promišljam i komentarišem aktuelne konstelacije društveno-političke scene, nastaje i „nekonvencionalnost“ podkasta – devojka koja će voditi podkast i svojim glasom i izgledom dobiti oko gledalaca možda jeste konvencionalan pristup, ali teme će zasigurno dovesti gledaoce „van okvira“.
Kome je namenjen, kojim se temama bavi i šta te je navelo da počneš da se baviš njim?
„Podkast je namenjen svima onima koji su spremni za glas realnosti. U svetu hiperidealizacija ličnosti i društvenih dešavanja, u mom podkastu se zasigurno neće pronaći svi, ali mnogi će biti navedeni da svoje stavove preispitaju još koji put – a možda se upravo tada i neki deo njih osvesti i probudi.“
Kako provodiš slobodno vreme?
„Tokom mog slobodnog vremena možete me gotovo uvek naći po marginama i stranicama istorijske, filozofske i klasične literature. Ukoliko ne čitam, zasigurno pišem ono što mi je na umu, pa se od korica knjiga i svezaka retko i teško kad odvajam.“
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Diploma za zavičaj” koji je podržala Gradska opština Medijana
