Autor: David Petrović
Nakon prve večeri i uzbudljivog i dinamičnog otvaranja festivala predstavom „Bilo jednom na Brijunima“, usledila je jedna statičnija izvedba, koja je definitivno ostavila takve utiske da će njen sadržaj biti tema u danima koji dolaze. Na pomalo nesvakidašnji način, glumci pozorišta Atelje 212 predstavili su se Aleksinačkoj publici dramom „NLO“.
U ovoj drami devet različitih ličnosti sa svih krajeva sveta stupaju na scenu u pseudo-dokumentarnom formatu kako bi podelili svoja izuzetna iskustva susreta sa vanzemaljcima. Glumci su majstorski dočarali najvažnije trenutke svog života na duhovit način, ostavljajući publiku zatečenu i oduševljenu. Svaka od ovih ispovesti postaje putovanje duboko u unutrašnje biće pojedinca, otkrivajući neistražene teritorije i postavljajući pitanja koja nadilaze fizičku stvarnost. Predstava postavlja suštinska pitanja o prirodi stvarnosti i iluzije, provocirajući gledaoce da razmišljaju o dubljim slojevima postojanja. Pozorište u osnovi ostaje mesto susreta sa sopstvenim bićem, a „NLO“ uspeva da prenese tu esenciju na gledaoce. Kroz kosmički okvir priče, predstava nas vodi kroz univerzum naših nesigurnosti, postavljajući pitanja koja sežu daleko iznad svakodnevnog života. Publika je bila zapanjena i dirnuta, jer su se identifikovali sa likovima, a istovremeno su bili podstaknuti na razmišljanje o vlastitim životnim putovanjima i dubinama ljudske egzistencije.
Foto: David Petrović
Glumačku podelu nose doajeni srpskog glumišta Svetozar Cvetković i Svetislav Bule Goncić, kao i njihove mlađe kolege Luka Grbić, Đorđe Stojković, Lana Adžić i Dragana Đukić. Predstavu je režirala Isidora Goncić, po tekstu Ivana Viripajeva.
Ivan Viripajev važi za jednog od najuticajnijih i najcenjenijih savremenih dramskih pisaca. Njegovo poimanje stvarnosti i metafizička pitanja u delima kvalitetno su prepoznati od strane kritike. On na vvrhunski način primenjuje glavna načela postmodernizma u svojim delima: relativnost i subjektivnost kroz iskustvo, moral i kulturu.
„NLO“ je jedna divna etida o tome šta je danas pozorište. Postavlja mnoga pitanja o simulakrumu i da li je stvarnost baš onakva kakvu je sami kreiramo.
Viripajev je ovde nekako objasnio da je stvarnost mnogo komplikovanija, iskrenija i istinitija nego što izgleda sama po sebi. Čoveku je potrebno nešto ekstremno da mu se dogodi da bi skrenuo pažnju na sebe. Svi ti „mali ljudi“ imaju prave stavove i „filozofske mudrosti“. U toj mnogoljudnoj planeti svi ti ljudi imaju pravo da kažu svoji stav. – bio je komentar Svetozara Cvetkovića o predstavi.
Svetislav Bule Goncić se, kroz pohvale za selektora festivala, dotakao teme o revoluciji stvarnosti:
Kroz ovu priču, koja nije linearna i kroz likove ova predstava nas sibolički vodi u različite delove naše ličnosti. Viripajev, boreći se sa svim tim što je nepoznato, što je izvan nas, obrađuje nešto što zove intimno ili socijalno biće
Foto: David Petrović
Posebno oduševljenje kod mlađe publike izazvao je talentovani glumac Luka Grbić. On je i nagrađen kao najbolji glumac večeri od strane predstavnika đačkog parlamenta Aleksinačke gimnazije.
Reditelj predstave, Isidora Goncić, iznela je svoje viđenje, kao i inspiraciju da se uhvati ukoštac sa ovakvim tekstom:
Svi mi živimo u nekom simulakrumu. Postoji milion nekih digitalnih alijasa. U svom ludilu i brzini u kom živimo i ja sam došla do toga da osetim neki „NLO“ u sebi i baš sam htela ovakvom predstavom i ovakvim tekstom da usporim. Namerno sam htela da usporim i da napravim jednu glumačku predstavu. Htela sam da se oseti kontakt koji imaju glumci sa publikom.
