Piše: Petra Nešić
Foto: Petra Nešić
Frontmen benda Mark King, osigurao je palac na tri miliona funti, zbog svoje jedinstvene slap-bass tehnike… ide najava za Level 42, dok Mira i ja vršimo proračune kolko bi dinara naši urednici izdvojili da osiguraju ove prste koji kuckaju po tastaturi posle Nišvila, da vam prenesu utiske.
Iz prvih redova zvučalo je kao da nešto sa zvukom nije u redu. Vokal je bio pretih. Udaljile smo se nakon što smo ufotkale. Odma’ drukše! Nismo ni morale da znamo više od Lessons in love i Something about you. Nosio nas je funky ritam.
Moram da priznam da je ovaj energetski naboj dobro došao pre nastup Billy Cobham`s & Spanish Contigent-a.
Mada Spanish mene neodoljivo povuče na neki Bamboleo, ovde je pre svega reč o čistoj bubnjarskoj virtuoznosti. Sklopljenih očiju, gotovo šamanskom zanešenošću, Bili je vladao palicama.
U petak mi je crko osigurač. Uspela sam da se doteram pre nego što se smrklo. Tražila sam nešto oko 20h na mapi Jazz&Book’s session.
OD ISTOG AUTORA:
Organizatori su dali prostora niškim piscima, i ja sam išla po prvi put da uživo čujem Baneta Jankovića, jer sam se nedavno upustila u čitanje njegove trilogije. Nalazim se s Kristinom. Ishabane plastične stolice ispred bine.
Bane ima krvavu ruku na bedžu. Sa stejdževa dopire muzika. Kao da sam u Sutomoru, kaže on. Odlična mu je ta komparacija. Pratim razgovor, nisam ni primetila da mi se flašica vode prolila po celom rancu.
Vadim maramice, trudim se da ne šuškam. Posle razgovora mu prilazimo. Moj čupavac na poklopcu od olovke je pokisao, što ne bi bilo tako komično kad bi olovka pisala.
Foto: Petra Nešić
Dozu humora ovoj situaciji daje i činjenica da su Utvare već potpisane. Prodali su mi u Laguni potpisani primerak, ja to nisam ni provalila, jer sam još kod drugog dela hronika Jevrema Utvića. Tražim hemijsku da pozajmim.
Kaže mi žena Vrati samo posle Zoranu.
Kom Zoranu?
Pokaže u Zoranovom pravcu.
Kad priđem shvatim da je od cele publike jedino Zoran Živković, naš nekadašnji premijer, imao da mi pozajmi hemijsku. I onda idem posle, pa se setim kako sam pre neki dan branila Đinđića pred taksistom.
Pa mi na pamet padne i ono ćacilendsko književno veče na Vidovdan, i bude stvarno tragikomično… Koračam na Main-u, osećam da sam među svojima.
Foto: Petra Nešić
Nastup Morgan Heritage-a pomeren je za pola deset. Na vreme smo videle izmenjenu najavu na Instagramu, inače bismo možda i mi bile od onih što su propustile istorijski rege događaj u našem gradu, ispijajući kafu u Planinarskom.
Ovaj jamajčanski sastav je po prvi put nastupio u Srbiji. Ja sam gledala u bele džombaste čizme pevačice, Mira u crne šljašteće pantalone majstora za udaraljkama.
Upale smo na Hip Hop binu u dobrom raspoloženju, a tu nas je sačekao paraćinski latino – Marčelo i Flešbek. Dobro da je tako, inače bi neki drugi prelaz bio prejak sa rege ritmova.
Jebiga i Vatra u mraku došli su kasnije. I mada se nismo posebno spremale, spucala nas je inspiracija u toku ovog nastupa. Prodiskutovali smo na tu temu blokada sa Marčelom, i ovaj intervju možete očekivati na našem sajtu u narednom periodu.
Odlazim oko ponoći, skoro pa ko Pepeljuga, ne bih li ustala za jutarnji koncert na niškom buvljaku. Ali mi ne uspeva…sedim, gledam storije, bend na karucama, veseli narod okolo. Lajkujem i rasanjujem se.
Kako bi bilo ovo lepo uvesti kao praksu svake subote! Sve mi je to zaličilo na madridski rastro. Pijaca polovne robe, a ljudi dođu čak i kad ne bi ništa da kupe – un bocadillo i una cerveza, buena vida.
Nisam stigla ni za takmičenje u pravljenju šopske salate popodne, u okviru…pazite sad… Jazz&Book’s session-a! A mnogo me je kopkalo na šta sve to liči.
Ja verujem da iza toga stoji neki fond vezan za saradnju sa Udruženjem srpsko-bugarskog prijateljstva, koji je ovom aktivnošću morao da se pravda.
I stvarno ima tih šopskih koje sto jezika govore. Ali valjda komšije imaju i nešto što bi se više uklopilo u ovaj Book’s deo.
Sačuvajmo gracioznu notu ovog događaja, kojom pleni Victoria Tolstoy recimo. Iako verujem da je takmičenje za šopsku bilo zanimljiviji fenomem za posmatranje od njenog nastupa.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Na scenu stupa Stereo MC’s. Volim opuštenost na Nišvilu, sve dok se u press deo ne nafuca svako kome je tek tako palo na pamet da predje ogradu.
Ne uspevam da uhvatim ni amaterski dobar kadar. Odustajem. Vraćam se iza. Dižemo prašinu. Iz publike se prolama “pumpaj”.
“It’s about freedom?”, pitaju s bine, pa podrže. I to je odgovor na sve one komentare s mreža da i Nišvil treba da otkaže svoj događaj poput Filmskih. Ne treba.
Foto: Petra Nešić
Za razliku od Filmskih gde onaj centralni parter ispred pozornice uvek bude rezervisan za političare i njihove, pa dodju samo da se fotografišu prve večeri, što je samo jedan od parametara koliko je sam događaj politizovan, opstanak Nišvila je pre par godina bio doveden u pitanje, zbog nedostatka finansija iz ministarstva.
To doduše ne znači da ga pripadnici sistema u raspadanju nisu iskoristili da se Nišvilom okite kao kulturnim dobrom ovog grada, ali se duh slobode osećao na tvrđavi.
A bunt je vidno bio prisutan i na pratećem Nišville Jazz Theater programu.
Uz sve to, treba uzeti u obzir i da iza stoji ozbiljna logistika oko angažmana inostranih izvođača, te mislim da oni koju tako posmatraju ovaj događaj, olako uzimaju napor koji je trebalo uložiti da se on desi.
Foto: Petra Nešić
Igralom i Bogdan Nikolić zatvorili treće veče na glavnoj bini, a najbolji opis ovih razigranih melodija dala je jedna moja drugarica s Instagrama: pravo golicanje srca.
Zaputile smo se ka Midnight-u, odakle su se čuli latino ritmovi. Bilo je praznjikavo – što je još jedan pokazatelj kako su Igralom vešto svojim izvođenjem zadržali pubilku.
Fun Lovin Criminals su u doneli zvuke repa i roka na glavnu binu, a za samu završnicu nastupio je niški Proces. I mada sam želela da uz Dušanovu ulicu đuskam u prašini, ponedeljak mi je već disao za vratom, čak je i kašljucnuo od svega udahnutog.
Spremam se za novu radnu nedelju i vrtim snimak koji me vrati na prvi nastup na Nišvilu kom sam prisustvovala, novosadski Cvikerton i stihove:
Ostani isti kada sunce sija,
I kad se nebo nad nama nadnese,
Kada je mirno il’ se zemlja trese,
Ostani isti, ista biću i ja.
I ma koliko romantično zvučalo, ja znam da posle nijednog Nišvila nećemo ostati isti ni Nišvil ni mi. Ostajemo bogatiji makar za još jedno golicanje srca.
