Kultura

Lična karta savremenog društva

Foto: YouTube printscreen

Piše: Jovan Živković

Kako najlakše pobeći od svih problema, odjednom? Postani žrtva.

Paranoja Agent (Paranoia Agent) je anime iz 2004. godine koji broji 13 epizoda. Izvršni direktor ovog projekta, a ujedno i autor animea je Satoši Kon, dok je produkciju radio studio Madhaouse.

Anime potpada pod žanr triler sa blagim elementima komedije i horora. Osnovni motivi ovog animea su socijalna hijerarhija, apatija i medijski hajp.

Paranoja Agent se ne može smatrati pukom ekranizovanom kritikom savremenog društva. Kvalitet ovog dela dozvoljava mu da se predstavi imenom i prezimenom te pojave.

Priča u početku prati Tsukiko Sagi, mladu dizajnerku zaduženu za kreiranje maskota u jednoj velikoj japanskoj kompaniji. Tsukiko je već postala poznata zahvaljujući svojoj prethodnoj maskoti, plišanoj ružičastoj igračci zvanoj Maromi.

Upravo zbog tog prethodnog uspeha i pohvala svojih kolega, Tsukiko sebi stvara svojevrstan pritisak koji je polako nagoni ka depresiji. Jedne večeri Tsukiko postaje žrtva napada.

Nju već sledećeg dana u bolnici posećuju dva policajca kojima ona napadača opisuje kao dečaka sa crvenim kačketom na rolerima naoružanog zlatnom bejzbol palicom.

Kako je Tskukiko poznata, do priče dolaze i mediji koji je dalje šire i preuveličavaju, davajući nadimak počiniocu Mali batica (nešto kao Malčanski berberin kod nas). Tzv. Mali batica postaje medijski fenomen, a priča dalje prati njegove žrtve.

Anime je sam po sebi epizodičnog karaktera. Ali to ne bi smelo da vas zavarava zato što, da biste razumeli poentu kraja, anime od vas traži da mozak konstantno držite na ON.

Da je radnja više od epizodične, najbolje svedoči to što se, i pored činjenice da se većina epizoda bavi jednim likom pojedinačno, svi oni javljaju kao pratioci u prethodnim epizodama.

Kroz svojih 13 epizoda Paranoja Agent se bavi aktuelnim društvenim problemima, počev od onih individualnih kao što su gubitak identitata, do onih krupnih poput izazivanja neopravdane panike od strane medija.

Serija je zbog toga preplavljena raznim simbolima modernog sveta. Kao što ste već namirisali, likovi se javljaju kao nosioci radnje. No, broj likova nije uopšte zanemarljiv.

U pitanju je čitava plejada različitih ličnosti, karaktera i drugih osobina. Svi oni vode neke svoje bitke na svoje, pokušavajući da postanu deo, ili bivaju otuđeni od, ostatka sveta.

Anime im maksimalno posvećuje pažnju, aktivno im davajući prostora za karakterni razvoj, usput se oslanjajući na njih kao na glavne delove slagalice. Na taj način stvara se savršeni balans unutar animea između radnje i likova.

Glavni antagonista serijala je taj Mali batica, maloletni razbojnik koji bejzbolkom napada ljude. Njegovi motivi i identitet ostaju nepoznati do samog kraja, kada ćete shvatiti da ste od početka znali ko je on.

Verovatno jedina mana animea bi bila to što radnja ne uspeva uvek da posledice zadrži u marginama realnosti, te se u par navrata javlja digresija gde nerealne aktivnosti ostavljaju posledice po stvarni svet. To ipak ne utiče u nekoj značajnijoj meri na sam tok i rasplet fabule.

Za bolje poznavaoce japanske kinematografije ime Satoši Kon (1963-2010.) znači puno.

Najpoznatiji je po anime filmovima Perfect Blue, Millennium Actress, Tokyo Godfathers kao i po filmu Paprika (2006. godina) iz koga je Kristofer Nolan ukrao pojedine scene za svoj film Inception (2010. godina).

Gotovo sva Satošijeva dela bave se socijalnim pitanjima i problemima društva.

Njegovo ime među zapadnim kolegama, kritičarima i novinarima poznato je koliko i ime Hajaa Mijazakija, jedinog japanskog reditelja nekog animiranog filma koji je uspeo da ponese titulu Oskara (Spirited Away, 2003.).

Studio Madhouse takođe je jedan od najpoznatijih produkcijskih kuća u Japanu. Death Note, One Punch Man, Hunter x Hunter samo su neka od popularnih ostvarenja iz ansambla ovog studija.

Animacija je urađena na zavidnom nivou, bez lažne ili prikrivene pretencioznosti. Crtež je krajnje realan, sa izuzetkom pojedinih likova čiji karikaturalni izrazi lica služe da nam bliže približe profil njihove ličnosti.

Muzika je lepo usklađena sa radnjom animea i odlično dočarava emocionalni naboj određenih scena. Uvodnu špicu Dream Island Obsessional Park i završnu White Hill – Maromi’s Theme napisao je Susumu Hirasava, kao i ostatak muzike koja se provlači kroz anime.

Paranoja Agent na IMDb-u ima ocenu 8,1/10, dok je ta ocena na MyAnimeList-i nešto niža, 7,7/10.

Pročitajte i...