Piše: Petar Ilić
Turnir u popularnoj igri Yu-Gi-Oh kartama održan je prošle subote u Kalči na drugom spratu u lokalu „Games, Crafts and Arts”. U pitanju je četvrto kolo lige koja traje od 7. oktobra i svakog drugog vikenda ljubiteljima igre pruža priliku da pokažu šta umeju.
Prateći uzbuđene glasove, koji su dopirali iz lokala, nije bilo teško da ga nađemo. Atmosfera kojoj smo zatim prisustvovali samo je oživela naše sumnje da smo se našli na veoma zabavnom mestu.
Naišli smo na tri skučene prostorije prepune ljudi koji gaje strast prema ovoj igri. Svuda okolo su bili stolovi na kojima su mečevi već bili u toku.
Kraj nekih stolova mogli smo sresti posmatrače, koji u pauzama između svojih partija, gledaju duele drugih igrača koji vatrenim duhom pokazuju svoje veštine. Druželjubivost i pozitivnost vladaju ovim mestom, iako se učesnici takmiče jedni protiv drugih.
Tako se često može čuti rečenica kao što je: “Hej. nabavio sam ti one karte koje su ti bile potrebne”. To je pokazatelj da su spremni da unaprede špilove svojih budućih protivnika i da kroz duele, pune još zanimljivijih preokreta, odmere svoje snage.
Prilaskom nasumičnim stolovima, na kojima se odigravaju partije, možemo zaključiti da svi ti mečevi imaju neke zajedničke odlike, a to su: poštena igra, takmičarski duh, međusobno poštovanje duelista i dobra zabava.
Mada kao i na svakom socijalnom okupljanju, koje je ispunjeno strašću prema nečemu, možemo videti i sitne svađe. One se uglavnom svode na to da li je neko igrao previše sporo ili nije.
Te rasprave su veoma retke budući da svako od takmičara teži ka tome da dobro poznaje svoj špil i da u svakom trenutku zna šta treba da odigra.
Ono što na prvi pogled dokazuje da su svi oni dugo u ovom svetu su njihovi bajnderi. Bajnderi su posebni katalozi koje kolekcionari koriste kako bi sačuvali svoje karte od oštećenja.
Ovakva okupljanja ne služe samo za takmičenje, već i da bi ljubitelji ove igre mogli da unaprede svoje špilove kupovinom i razmenom karata. Imali smo i priliku da bacimo pogled na stranice tih bajndera i mnogi od njih bili su prepuni karata koje se ne viđaju svaki dan.
Objasnili su nam da cenu karata određuju preko posebnih sajtova, kao što je Troll and Toad. Vrednost svake karte zavisi od njene retkosti i njenog efekta.
Foto: Petar Ilić
Razgovarali smo sa Danijelom Mitrovićem, jednim od organizatora ovih turnira. Saznali smo da je ozbiljan igrač koji je učestvovao na mnogim inostranim turnirima i tamo postizao zadivljujuće rezultate, kojima je zaslužio zvanje jednog od najboljih igrača u Srbiji.
„Igram od 2017. kada sam završio srednju školu. Na dan kada sam završio srednju došao sam na prvi turnir. Tada smo igrali kod Andrije Ranđelovića u plesnom klubu „Glaksis” u Nišu. Počeo sam da organizujem turnire ovde u „Games, Arts and Crafts”-u pre 6 meseci. Tako da smo tek ove godine počeli da organizujemo turnire ovde u klubu, dok smo se pre toga snalazili na raznim mestima. Želim samo da pomenem da sam beskrajno zahvalan svima koji su nam pomogli u organizaciji”, ushićeno je rekao Danijel.
Kaže da je kao klinac igrao, ali tvrdi da nije počeo zbog animea kao većina ljudi. Uvek je gledao na to kao na tehničku i stratešku igru, slično kao šah ili nešto slično. Za njega, veza s Yu-Gi-Oh-om je više zbog svih elemenata igre, od pravljenja špila do raznolikosti špilova.
Iako ga je na početku verovatno privukao i sam anime, sada, kad uporedi Yu-Gi-Oh s drugim kartaškim igrama, i dalje bi najradije igrao ovo jer je upoznat s njime.
Kada je o turnirima reč, kaže da postoje različite vrste turnira, ali ovo kod njih nazivaju „lokalsi”, odnosno lokalni turniri. Za učešće je potreban špil, ali postoje određena pravila – 40 do 60 karata u špilu, do 15 u Side Deck-u i do 15 u Extra Deck-u.
„Mi ovde imamo različite modele nagrada. Uglavnom, pošto nismo oficijalni klub, već manje-više radimo na svoju ruku, nagrade se svode na pojedinačna pakovanja za karte, ili opremu za igranje, gde spadaju posebne podloge za duel, kutije za špil, protektori za karte, koji smanjuju rizik od oštećenja, i razne druge nagrade koje su striktno vezane za samu igru”, objašnjava.
Na pitanje na koji način napraviti izbalansiran špil uz smeh kaže da to defitinivno nije, svima dobro poznato, srce u kartama. Kad je u pitanju pravljenje špila, ističe, najbitnije je da znate kojim špilom želite da igrate i da ga dobro profilišete.
„U špilu imaš dve vrste karata. Postoje, kako mi kažemo, „engine karte”, odnosno to su karte su vezane za određeni arhetip, na kojem je baziran tvoj špil. Na primer, moj špil, ja sam sada na turniru igrao „Tearlament” špil i najveći broj karata u mom špilu je vezan za te karte, tako da bi to bio moj „Tearlaments engine”. Tako ste u Yu-Gi-Oh! GX imali „Hero’ ili „Cyber Dragon” karte, tako da bi ti Heroji ili ti Zmajevi bili tvoj arhetip. Postoje i non-engine, odnsono generične karte, koje možeš da staviš u svaki špil, njih zovemo i staples (osnovne karte, osnovni elementi). Ima raznovrsnih špilova, nekim je potrebno da igraju više tih generičnih karata, dok je drugim taj engine dovoljno dobar da im ništa, sem karata sa tim posebnim arhetipom, nije ni potrebno”, detaljno je pojasnio Danijel.
Pravilo da zbir magičnih karata bude jednak kartama čudovišta, kaže, sada ne važi, već u obzir dolazi samo kvalitet karte. To znači da, ako je kvalitet engine-a bolji, onda je i bolje igrati više to nego non-engine i obrnuto.
„Sve se svodi na trenutak. Postoje trenuci gde su generične karte mnogo dobre i onda svaki špil želi da ima više takvih karata, čak iako to povređuje njihov engine. U drugim trenucima se ispostavi da generične karte nisu dobre i želiš da smanjiš njihovu količinu, da igraš samo one najbolje među najboljima, odnosno cream of the crop”, ističe Danijel.
Ovu igru upoređuje sa šahom zbog primetnih sličnosti između. U osnovi, vidi šah kao zahtevnu igru koja traži brzo razmišljanje i sposobnost proračuna, naročito kada se igra brzo. Bitan deo šaha je poznavanje teorije igre – otvaranja i slično. Isto tako, vidi paralelu s Yu-Gi-Oh igrom, gde bi ta teorija bila vezana za poznavanje špila i otvaranja koja se mogu ostvariti s tim špilom.
„Na primer, u šahu postoje posebna otvaranja za bele figure, posebna ako igraš crnim, tako i ovde sve zavisi da li igraš prvi ili si drugi na redu. Moraš poznavati i protivnička otvaranja, moraš znati šta da očekuješ od njegovog špila, a postoji bezbroj različitih špilova. U šahu je dobro što je sve manje-više statično, dok je Yu-Gi-Oh fluidna igra i stalno se menjaju špilovi koji su u tom trenutku dobri da se igraju. Nama se događa da u roku od godinu dana moramo naučiti nekada i po deset novih špilova, sve zavisi koliko se novih špilova pojavi u tom periodu. U suštini potrebno ti je to. Potrebna je taktičnost. Potrebno ti je da poseduješ sharpness (oštroumnost, snalažljivost), odnosno da znaš kako da odigraš kada više nije deo teorije, nego kada je stanje na terenu takvo da moraš da vidiš sekvencu poteza koji ti pobeđuju”, rekao je.
Turnire obično organizuju jednom u dve nedelje, ali ako postoje posebni razlozi ili nagrade, tada se češće igraju. Što se tiče kotizacije, varira u zavisnosti od vrste turnira. Najčešće igraju ligu gde je kotizacija 350 dinara, a uz to postoji opcija da se za ulaz kupi pakovanje karata. Ta pakovanja nazivaju busteri, a cena ulaznice koja uključuje buster je oko 400 dinara. Ponekad organizuju i druge vrste bastera, ali se za njih obično organizuju zasebni turniri.
Informacije o predstojećim turnirima se mogu naći na Facebook stranici „Games, crafts & Arts”.
