Piše: David Petrović
Između „bombastičnih” filmskih akcija i pretencioznih biopika, domaći autori se na svu sreću vraćaju i temama koje im najbolje idu od ruke.
Priče o naizgled običnim ljudima koji prolaze kroz svakodnevne probleme, u toksičnosti društva u kojem živimo, a sve to začinjeno tradicionalnim domaćim tragihumorom.
Godinama unazad se pokazalo da je to dobitna kombinacija za kvalitetan domaći film, koji će zauzeti svoje mesto među gledaocima i postati tema neobaveznih čavrljanja u društvu.
Film Siniše Cvetića i Davida Jakovljevića, „Usekovanje”, upravo je to – dva sata gorke pilule realnosti.
Porodica je osnovna ćelija društva, a kada ta ćelija postane disfunkcionalna, ona počinje da razjeda društvo. Tako razjedeno društvo dodatno urušava svoju osnovnu ćeliju, a rezultat svega je začarani krug neprilagođenih odnosa.
Radnja filma bazira se na urušenim porodičnim odnosima koji će kulminirati za vreme slave Usekovanje, u tenzičnoj atmosferi koja se prividno maskira u idilu.
Dok se roditelji grčevito trude da sakriju uveliko već javnu tajnu da se razvode, njihova deca polako gube bitke sa realnošću, a svoje nezadovoljstvo reflektuju kroz autodestrukciju.
Vrhunac otuđenosti članova porodice se ogleda u prećutkivanju i laganju – dok roditelji ne govore mlađem sinu da se razvode, on njima prećutkuje da je počeo da se drogira, a stariji sin krije od svih da mu je devojka neplanirano zatrudnela i da on ne želi dete.
Na temeljima svih ovih tajni gradi se tenzija, koja slavsko okupljanje pretvara u tragediju.
Foto: printscreen
Autori su kroz likove i situacije, na simboličan način, koristeći se nekada pomalo i banalnim metaforama, postavili pitanja o problemima današnjeg društva.
Lik oca (Bojan Žirović) nesnađeni je intelektualac, pobednik Slagalice, koji se kao jedan erudita ne uklapa u moderne tokove nametnute trenutnim sistemom vrednosti.
Majka (Aleksandra Balmazović) jeste žena koja proživljava drugu mladost i istražuje svoju seksualnost u četrdesetim godinama.
Stariji sin (Marko Grabež) uspešni je programer koji još uvek nije spreman da uplovi u svet odraslih i da preuzme odgovrnost za posledice svojih delovanja.
Mlađi sin (Pavle Mensur) je dečko koji gubi dodire sa realnošću, koji svojom kvazifilozofijom veštački izaziva neshvaćenost i sve više tone u vir psihičke nestabilnosti i narkomanije.
Lik dede, bivšeg udbaša, osvrtanje je na repove nekih prošlih vremena, dok je lik Gagija (Aleksandar Đurica), „uspešnog biznismena”, ukazivanje na repove današnjice.
Stric i njegova bivša žena (Zlatan Vidović i Dubravka Kovijanić) slika su tužne mladosti devedesetih godina. Gagijeva ćerka (Anita Ognjanović) jeste tragični predstavnik današnje omladine koja gubi kompas u svakom smislu.
Uprkos statičnosti radnje, film ima solidnu dinamiku zahvaljujući britko napisanim dijalozima i realističnim „small talk” sekvencama.
Glumci su uglavnom odradili dobar posao, sa posebnim osvrtajem na Pavla Mensura, koji je lik Jovana izveo jako precizno, bez preglumljavanja.
Foto: printscreen
Dozirao je svoje emocije, da bi katarzičnom scenom pri kraju filma potpuno „ukrao šou” i razbio šablone u koje su ga ubacile neke prethodne uloge.
Kolorit je ispratio narativ filma, a prenaglašena muzika je simbolički označavala kraj jednog poglavlja.
Već ustaljene boljke naših filmova nisu zaobišle ni „Usekovanje” – oskudna montaža i slab dizajn zvuka često razbijaju ritam gledanja.
Pomalo nesistematično uvođenje likova, koji u jednom trenutku izgledaju kao da su samo nabacani, kao i banalnost određenih delova koji se previše oslanjaju na „prvu loptu”, u znatnoj meri umanjuju prvobitno očekivani utisak.
Dotakli bismo se i samog kraja filma, koji je pretenciozan i previše apstraktan za ovakvu tematiku. Poenta i ideja su na mestu, ali je način realizacije malo zakazao.
Kada podvučemo crtu, dobili smo film sa porukom koju će gledalac morati sam da shvati.
