Razgovarao: Jovan Manojlović
Foto: Privatna arhiva
U vremenu kada se umetnost često razdvaja na različite forme, Mihajlo Stojanović, student Komuniciranja i odnosa s javnošću na Filozofskom fakultetu u Nišu, uspešno spaja dva načina umetničkog izražavanja, a to su poezija i muzika.
Kao student, već je objavio zbirku pesama pod imenom ,,Koktel od prašine”, dok istovremeno kroz ritam bubnjeva izražava energiju na sceni sa pop rok bendom Sky Hook.
U ovom razgovoru otkrivamo kako izgleda njegov kreativni proces, kako kroz stih tako i kroz udarac u bubanj.
Kako je nastala ideja za tvoju prvu knjigu poezije?
Sasvim spontano i neočekivano. Imao sam period velike inspiracije početkom prošle godine, kada sam napisao na desetine pesama, od kojih su neke i završile u zbirci. Pre nego što su se pojavile u, hajde da kažemo, ozbiljnijem, štampanom formatu, objavljivao sam ih na Instagram profilu @boem.u.penziji. Izrazito pozitivne reakcije čitalaca su me ohrabrile da najbolji materijal sklopim u jedinstven koncept i, voilà, nekoliko meseci kasnije se rodio „Koktel od prašine“.
Koje teme dominiraju u tvojim pesmama i koliko su lične?
Rekao bih da je centralna tema zbirke smrt nevinosti i rađanje odraslog čoveka. Na tematiku nekih od društveno angažovanijih pesama uticao je i društveni trenutak u kojem živimo od tog kobnog 1. novembra i pada nadstrešnice. Prosto je karakter traume kroz koju smo prošli kao nacija bio takve prirode da nisam mogao da ostanem nem, iako generalno ne praktikujem pisanje politički motivisanih pesama.
OD ISTOG AUTORA:
Većina pesama koje su završile u „Koktelu“ su, ipak, izuzetno lične i u određenim trenucima više liče na zapise iz dnevnika nego na poeziju. Jako su sirove, iskrene i na momente bolne za čitanje, što je urađeno namerno. Jednog martovskog jutra prošle godine sam slušao album „Pinkerton“ grupe Weezer i upravo ta neposrednost i neprijatnost tekstova me je inspirisala da probam da ostvarim svoju verziju tog albuma u literarnoj formi.
Kako izgleda tvoj proces pisanja? Pišeš spontano ili planski?
Najčešće spontano, u naletu inspiracije, mada mi s vremena na vreme padne na pamet neki malo kompleksniji koncept za pesmu i tada se više vodim racionalnošću u pisanju nego emocijama, što zahteva određenu dozu nijansiranja i planiranja.
Koliko je teško bilo objaviti knjigu kao student?
Nije bilo lako, s obzirom na to da na početku praktično nisam znao šta radim i kakav je uopšte proces stvaranja knjige, mimo pisanja i preloma teksta, naravno. Iza ugla su me sačekali birokratija, papirologija i skriveni troškovi, ali sam se snašao, najviše zahvaljujući podršci porodice i prijatelja iz sveta umetnosti koji su mi uradili dizajn korica i lekturu, na čemu sam im veoma zahvalan. Sve u svemu, rekao bih da su novčana ulaganja najveća prepreka za studente koji žele da objave knjigu, ali nisu nepremostiva uz malo discipline i želje za učenjem potrebnih veština za stvaranje DIY izdanja.
Kakve su reakcije čitalaca do sada?
Pozitivne, što me jako raduje. Teško je otvoriti svoju dušu na milost i nemilost kritičke javnosti, ali mi je drago što su ovi „zapisi iz podzemlja“ mog uma pomogli nekim ljudima da dožive katarzu.
Foto: Privatna arhiva
Koji pesnici ili autori su najviše uticali na tvoj stil?
Čarls Bukovski najviše. U trenutku kada sam pisao ove pesme inspirisala me je njegova „ružna“ poezija i, bogme, dao mi je tačno toliko goriva koliko mi je bilo potrebno. Tu i tamo ima i pomalo Vilijema Blejka, francuski simbolisti se pojavljuju u obrisima, a priznaću da sam „pozajmio“ i par stihova od Dejvida Bouvija (siguran sam da neće da se ljuti).
Kako si počeo da sviraš bubnjeve i šta te je privuklo tom instrumentu?
U prvoj godini srednje škole sam svake večeri nakon časova religiozno gledao koncertni film Metalike „Cunning Stunts“. To je bio period kada sam počeo da slušam rok muziku i želeo sam da budem kao Lars Ulrih – da nadljudskom energijom sviram hevi metal na ogromnoj bini dok oko mene paralelno svira pirotehnička simfonija. Mnogi vole da kritikuju Ulriha i, iako stoji da nije najbolji bubnjar ikada, verujem da je njegova ekspresivnost u sviranju inspirisala milione ljudi poput mene da se late palica, i to niko ne može da mu oduzme.
Koliko dugo sviraš? Možeš li reći nešto više o bendu Sky Hook?
Osam kratkih godina. Sa Sky Hookom sam, uz određene pauze, od 2022. godine, kada sam počeo da sviram s gitaristom Aleksom Markovićem. Prošle godine smo u saradnji sa Zelenim kačketom i Pop depresijom izdali prvi album pod nazivom „Gde ptice lete“, a naš zvuk na tom albumu bih opisao kao miks indiroka, britpopa i hard roka u pojedinim momentima. Želimo da stvaramo direktnu muziku, nešto s čim bi slušaoci mogli da se poistovete, ali smo u isto vreme fleksibilni i ne plašimo se eksperimentisanja s našim zvukom.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Jakov Jozinović, S.A.R.S i Konstrakta: Nova imena na Arsenal Festu
Kako izgleda atmosfera na probama i nastupima?
Rekao bih da smo izuzetno fokusirani na ono što radimo i na probama i uživo. Perfekcionisti smo i ozbiljno shvatamo svoju umetnost, s jedne strane, ali s druge strane to ne znači da nema prostora za neku šalu između pesama ili druženje pre ili posle svirke. Vrlo često koristim metaforu porodice kada opisujem dinamiku odnosa unutar benda. Naravno, nijedna porodica nije savršena, ali se dosta poštujemo i volimo, i osećam se privilegovano što koračam ovim muzičkim putem s talentovanim ljudima poput njih.
Koliko ti muzika znači u odnosu na pisanje? Da li je to drugačiji vid izražavanja?
Mislim da i muzika i pisanje dolaze s istog mesta, iz srca. Postoje periodi kada malo više primata dajem jednoj ili drugoj stvari – to sve zavisi od toga kako me „uhvati“ inspiracija – ali su za mene to isti oblici izražavanja s malo drugačijim tehnikama.
Foto: Privatna arhiva
Da li imaš uzore među bubnjarima ili bendovima?
Previše za nabrojati u ovom intervjuu, ali da! Već pomenuti Lars Ulrih, legendarni Džon Bonam definitivno, volim i Čeda Smita iz Pepera. Od bendova u poslednje vreme najviše slušam Depeche Mode, Oasis i naše kolege iz Beograda, bend Vizelj.
Kakvi su planovi sa bendom u narednom periodu (nastupi, snimanja)?
Moguće je da ćemo nastupati češće u regionu ove godine, konkretno u Skoplju, a pregovaramo i za Sarajevo, Mostar i Tuzlu. U međuvremenu ćemo, naravno, nastupati i u Srbiji. Uskoro objavljujemo novi singl, za koji planiramo i spot, a u Novom Sadu ćemo juna snimiti live session u organizaciji Šapat produkcije. Pored toga, u planu nam je i snimanje novih pesama, kojih ima dosta, i zaista jedva čekamo da ih podelimo s našom publikom. Sve u svemu, prebacujemo u sedmu brzinu!
