Autor: Petra Nešić
Foto: Jelena Lazarević
Godinama ovaj naš tandem prati Arsenal.
I unapred se Jelena i ja istinski radujemo našem prvom selfiju kad pokupimo akreditacije, nema veze što nam skoro nikad ne ispadne kako treba, ručku kod Lovca, istoj žurbi da uhvatimo otvaranje, i pitama od heljde u pekari Jevtić u svitanje.
I mada uvek imam malu bojazan da će ovaj izveštaj biti sličan prethodnim izveštajima iz Kragujevca, Arsenal uvek donese nešto novo.
Organizatori su se potrudili da dovedu imena koja su ne samo po prvi put na Arsenalu, nego prvi put u Srbiji ikada, ali ono što pre svega izdvaja ovogodišnje izdanje Arsenala je to što se dešava u doba studentskih protesta.
I pre dve godine pamtimo protestne šetnje u Kragujevcu, ali ovo je sad nešto mnogo jače. 28. jun, poslednji dan festivala se poklopio sa velikim protestom u Beogradu, pa nisam mogla da izostavim ovu činjenicu ni kad sam ušla s kolegama da uzmem izjavu od Bajage. Pitala sam ga kako je držati koncerte u ovim okolnostima.
Nismo svirali po Srbiji otkad su studentski protesti. Juče smo posle dugo vremena svirali u Čačku. To samo govori da i nije bila neka atmosfera za svirke, ako nam je sinoć bila prva svirka u Srbiji. Mislim da to nekako ne ide zajedno, i onda mnoge gradove nismo radili zbog toga. Prosto glupo je da vi svirate ovde, a tamo ljudi da protestuju. Svirali smo u Zagrebu, Amsterdamu, Nikšiću…
Foto: Jelena Lazarević/ Bajaga
Koleginica se jedna nadovezala nakon toga i pitala koju bi Bajaga pesmu posvetio mladima,
a da nije moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu.
Što ne može niko možeš ti.
Održao je obećanje, i naglasio to u najavi pesme kasnije. Posle sam je čak i čula u nekom rilu sa
protesta.
Ipak, kad je publika na kraju naručila Pada vlada, zahtev nije uslišen.
Šteta, jer bi to bio odličan šlagvort nastupu Massive Attack-a. Društveno angažovani tekstovi ispisani na srpskom, pa čak i po koja srpska reč u obraćanju publici, pokazali su veličinu ovog benda u punom sjaju.
Podrška koju su poslali s bine studentima dočekana je ovacijama.
A mi moramo da priznamo da nam je nakon tog tmurnog pogleda na dešavanja u svetu u ritmovima trip-hopa, sjajno došla završnica u vidu Ide i Lollobrigide na Gardenu.
Ida je devojčici iz publike poklonila majicu sa svojim likom, koju su odradili organizatori, i popela se
na ogradu u samoj završnici koncerta. A šta nam je rekla u nakon svirke – čitaćete uskoro na našem portalu.
OD ISTOG AUTORA:
Nakon toga je krenuo nastup Nikole Vranjkovića. Otišle smo, da nam ne skine vedrinu
kojima nas je Ida obasjala.
The Hu! Huh! Prava najezda Mongola sa bine. Masivna scenografija i nastup koji nas je
oduvao. Bio je to prvi njihov nastup u Srbiji, i probaću da za sve nemetalce (u koje i sama spadam) dočaram tu energiju: da je Ruslana u nekom hard-rock- metal fazonu, imam utisak
da bi sličnu energiju donela. Šikiriki daj daj!
Medjutim, otkrovenje večeri za mene bio je Joker Out. Imala sam ja priliku da ih čujem pre
dve godine na Arsenalu, ali su…nekako porasli.
I snimili još pesama na srpskom, pa sam mogla lakše da se povežem. Koliko šarma, harizme, pa čak i u trenucima kada puca glas, a pesma treba da se iznese do kraja. Nije ni čudo što su iz publike poleteli brushalteri.
I dolazimo do jedne važne rečenice koju su poslali i pozvali na jedan aplauz organizatorima.
Zajebana su ovo vremena da se nešto uradi, a ovo je fenomenalno.
Ispratile smo govorkanja oko organizatora festivala, i informacije koje su se provlačile u javnosti, te ne mogu da se napravim da ih nisam primetila.
Mi se nećemo baviti u ovom tekstu time odakle pare za ovo, možete da istražite ukoliko vas zanima.
Uostalom to su javno dostupne informacije.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Međutim ono što bih podvukla jeste da ko god je želeo, na Arsenalu je imao priliku da izrazi slobodno svoje političke stavove. Imao je priliku da pumpa sa publikom ili ne, po sopstvenom nahodjenju.
Da li je to licemerje? Licemerje je u istoj meri koliko je i društveno-angažovana predstava u državnom teatru.
Naravno da možeš da izabereš da ostaneš potpuni čistunac i pristaneš da stvaraš za kikiriki/pristaneš da podržiš samo alternativno stvaralaštvo kao posetilac.
Medjutim, treba biti iskren prema sebi u tom pogledu – da li biste vi tako?
I ovo je način da prodjemo kroz ovaj tranzicioni period.
Možda ja samo mnogo volim Arsenal.
Elem, posle Joker Out-a, nastupio je Buč Kesidi.
Devojčice u transu. I možda mi je trebalo da ih čujem baš jedne posle drugih da ukapiram koliko su momci iz Buča puni sebe.
I mada nemam ja šta muzički da im zamerim, mogli bi da od kolega iz Jokera Out-a ponešto da
nauče o šmekerstvu.
A tek od vrhunskog Rundeka koji je došao dva dana ranije, pa sam se zbunila kad sam ga
spazila u bekstedjžu, a pogotovo posle dok lagano šeta do Gardena.
Ako se to uopšte šmekerstvo da naučiti.
Na Gardenu smo te večeri uhvatile Bjesove. Mislila sam da nešto nije u redu sa
ozvučenjem, s obzirom na to da nisam mogla da razberem reči pesme.
Možda i bolje, i dalje me vozio tinejdž vajb sa Joker-a.
Posle sam slušala malo Sajsi MC, i skapirala sam da nije do ozvučenja. Za one koji vole
takav stil, bio je to jedan njen solidan nastup.
Foto: Jelena Lazarević/ Sajsi MC
Veče smo završile uz Senidu. Na putu do hotela Jeleni sam prevodila o čemu peva u onih
nekoliko pesama koje znam.
Foto: Jelena Lazarević/ Senida
Ujutru, uz doručak, malo sam prisluškivala utiske sa susednih stolova.
Ne mogu da izbacim ono hodža-pevanje iz glave, neko je tako definisao njen muzički izraz i ja sad ne mogu da izbacim tu definiciju iz glave, ali nije da ne bih opet svratila na njen nastup.
Naše je treće veče počelo uz Rundeka. Ne pamtim da sam prisustvovala njegovom emotivnijem koncertu.
I možda svi mi tog dana nismo stigli da blokiramo beogradske ulice, ali smo zajedno s Arsenala kosmos obavestili da: Želja nam je samo jedna da fašista više nema.
Eto, poručuje i Rambo s Gardena da u isto vreme možemo da budemo napižđeni na vlast i
veseli.
Michael Kiwanuka je stejdž opremio kao dnevnu sobu, čak je i mirišljavi štapić zapalio da
mu ide uz soul.
Posle nas nisu pustili do toaleta iza bine, jer je njegova selidba iz Kragujevca bila u toku. Požalile smo se obezbeđenju i jedan gospodin iz njihove ekipe je malo pomerio ogradu da prečicom stignemo do VIP-a.
Hvala mu na tome. Skakutale smo od sreće ka čistom toi toiju.
Nisam ni sama bila svesna koliko su mi zapravo ritmovi Faithless-a poznati.
Bio je ovo odličan izbor izvođača generalno, a pogotovo za samu završnicu na glavnoj bini.
Otišle smo malo pre kraja, da nam ne zakrče put do Gardena.
Uz Orthodox Celts dočekujemo razigrano svitanje. Pozdravljamo se sa obezbedjenjem.
Grabimo poslednje dve heljdopite iz pekare. Vraćamo se, što bi Rambo rekao, u slobodarski Niš.
Nije skoro mom gradu tako lep kompliment dao.
I radujemo se – i slobodi i narednom Arsenalu, duboko verujući da jedno drugo ne isključuje.
