Naši zdravstveni radnici su među najboljima u Evropi
Razgovarao: Jovan Živković
Dr Miodrag Lazić bio je hirurg zaposlen u Kliničkom centru u Nišu koji je pre dve godine preminuo od posledica virusa korona. Poznat je po autobiografskom delu „Dnevnik ratnog hirurga”, koje je napisao tokom svog dobrovoljnog rada u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj za vreme ratova 90-ih, za šta je i odlikovan ordenom Svetog Save od strane patrijarha Pavla. Jedno od poslednjih priznanja koje je ovaj doktor dobio jeste i nagrada nazvana po njemu, a uručuje se najboljem studentu ili studentkinji završne godine Medicinskog fakulteta.
Ovogodišnji, drugi, dobitnik ove nagrade jeste Lazar Stošić, student šeste godine pomenutog fakulteta koji se, osim najboljeg proseka među svojim kolegama, može pohvaliti i time da mu je ostala još jedino odbrana diplomskog do završetka studija. U razgovoru za „Pressing Magazin” Lazar je govorio o tome šta ova nagrada za njega predstavlja, o svojim studijama, ali i o planovima za budućnost.
Šta za tebe predstavlja ova nagrada?
Čast mi je što sam ovogodišnji laureat nagrade „Dr Miodrag Lazić”. Ovo priznanje za mene predstavlja podstrek za daljim ličnim i profesionalnim usavršavanjem.
Zašto si se odlučio za medicinu i šta je ono što te je kod nje privuklo?
Još od početka školovanja prirodne nauke su mi bile posebno zanimljive. U medicini je sve povezano, različiti sistemi organa svojim funkcijama stvaraju jednu celinu. Iako je ljubav prema nauci imala veliki uticaj, želja da pomognem ljudima je bila presudna u izboru medicine kao budućeg poziva.
Koliko su studije medicine zahtevne i koja je bila tvoja „tajna formula” za njihovo završavanje?
Potrebno je dosta odricanja, truda i rada. Tajna formula za uspeh u bilo čemu su sati i sati učenja i upornost.
Treću i četvrtu godinu srednje škole si završio u Škotskoj. Kakvo je bilo tvoje iskustvo u toj zemlji?
Kada sam osvojio punu „HMC” stipendiju, dobio sam priliku da poslednje dve godine srednjoškolskog obrazovanja završim na „Dolar Akademiji” u Škotskoj. Tamo sam unapredio radnu naviku, osamostalio se, počeo da samostalno sprovodim eksperimente i pišem naučnoistraživačke radove. Upoznao sam puno ljudi iz različitih zemalja sveta s kojima sam i dalje u kontaktu.
Koja je razlika između školovanja u Škotskoj i Srbiji?
U trećoj i četvrtoj godini učenici biraju predmete koji ih najviše interesuju i na taj način se pripremaju za fakultet. U Škotskoj se kontinuirano sprovode provere znanja, a na kraju školske godine polaže ispit koji obuhvata celokupno gradivo. Na osnovu rezultata na tom ispitu formira se ocena.
Kako ocenjuješ stanje zdravstva u našoj zemlji i šta bi tu promenio?
Tokom pandemije, naši zdravstveni radnici su naporno radili i pokazali da smo, što se tiče teorijskog i praktičnog znanja, među najboljima u Evropi. Mislim da bi kontakt i rad s pacijentima još na prvoj godini studija pomogao da se poboljša praktični aspekt nastave.
U kojoj oblasti medicine vidiš sebe i zašto baš tu?
Nakon diplomiranja nastavio bih sa postdiplomskim studijama. Interesuju me kliničke grane medicine i rad s pacijentima, dok su mi oblasti kao što su interna medicina i pedijatrija posebno interesantne.
Šta je po tvom mišljenju neophodno Srbiji kako bi unapredila svoj zdravstveni sistem i sustigla napredne zemlje?
Lekarima treba omogućiti usavršavanja u inostranstvu s krajnjim ciljem da stečeno znanje iskoriste da doprinesu našem zdravstvu pri povratku u Srbiju.
Šta bi ti izdvojio kao najbitnije kada je odnos prema zdravstvu i zdravlju generalno u pitanju?
Bitno je steći zdrave navike još od detinjstva. Najčešće bolesti u svetu kao što su kardiovaskularna oboljenja i dijabetes mogu se sprečiti fizičkom aktivnošću i pravilnom ishranom još u dečjem uzrastu.
Projekat “Diploma za zavičaj” podržan je od strane opštine Medijana.
Stavovi izneti u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
