Razgovarala: Katarina Mladenović

Dušan Stojanović, student četvrte godine Pravnog fakulteta, uspeo je da uskladi studije sa putovanjima i treninzima, koji su deo bavljenja folklorom. Pored toga, folklor mu je doneo nova poznanstva i iskustva, za koja kaže da su nezamenljiva. Smatra da je najvažnije da se nešto voli i da je na taj način sve moguće.

Šta te je motivisalo da upišeš pravni fakultet?
Dok sam razmišljao šta ću upisati, prva želja mi je bila DIF. Međutim, opredelio sam se za Pravni fakultet jer pruža širok spektar mogućnosti povodom posla, karijere, napredovanja. To mi je bila najveća motivacija.

Kako je došlo do toga da počneš da se baviš folklorom?
Moj početak bavljenja folklorom je veoma interesantan, jer nisam svojom voljom počeo da igram. Bio sam četvrta godina srednje škole i jednog popodneva drugarice su me pozvale da pođem sa njima jer se otvara novo kulturno umetničko društvo u gradu. U početku mi je bilo smešno kada su počeli da igraju i onda usled mog tako bezobraznog ponašanja, da tako kažem, prišao mi je koreograf i rekao – ili izađi napolje ili se uhvati u kolo da igraš. Odlučio sam da izađem, ali koreograf je porazgovarao sa mnom još malo i ubedio me da se uhvatim u kolo. Tako sam počeo. Igram i dan-danas i ne planiram da prestanem dok god budem mogao da se bavim time.

Fakultet i vannastavne aktivnosti zahtevaju dosta vremena. Kako uspevaš da uskladiš svoje obaveze?
Mislim da je tu najbolji odgovor ona fraza: “Sve se može, kad se hoće”. Kad nešto voliš, uvek nađeš vremena za to.

Bavljenje folklorom sa sobom nosi neke prednosti kao što su putovanja i druženje. Šta je za tebe najvažnije?
Upravo druženje i putovanja su najbolji deo folklora. Proputovao sam dosta za ovih šest godina koliko se bavim folklorom, stekao mnoga prijateljstva koja će mi ostati i kada budem prestao da se bavim folklorom. Takođe su važna i iskustva koja se dožive – upoznavanje različitih kultura, običaja – koja se pamte za sva vremena. Zahvalan sam folkloru iz tog razloga, jer većinu tih stvari – mesta na kojima sam bio, stečena prijateljstva i iskustva – ne bih ostvario privatno nikada.

Koje su najznačanije nagrade koje si osvojio?
Mi nismo profesionalno društvo, samofinansiramo se i uglavnom učestvujemo na festivalima na kojima se dobijaju priznanja. Zaista ih je bilo puno i ne sumnjam da će ih biti još. Bilo je nekoliko takmičenja na kojima smo osvojili neko od prva tri mesta kao što je Festival folklora u Zvorniku (1. mesto), Zlatni pjasci u Bugarskoj (1. mesto), Trebinje (2. mesto) i još par nagrada.

Čime bi voleo da se baviš u budućnosti?
Voleo bih, kada završim fakultet, da se bavim nekim zanimanjem koje spada u moju struku. Želja mi je advokatura, ali o tom potom, nikad se ne zna šta put nosi.

Šta bi poručio onima koji pored fakulteta žele da se bave još nekim aktivnostima ili hobijem?
Mislim da bi svakako trebalo da se bave nečim, da stiču neka nova iskustva i da rade ono što vole. Svako od nas ima neki hobi u kome uživa i ispunjava njime svoje slobodno vreme. Folklor bih preporučio, naravno, svakome. Ja sam sa folklorom doživeo samo dobre stvari koje ću pamtiti za sva vremena. Ukoliko neko voli da se zabavi, druži, igra, putuje, stiče nova prijateljstva i iskustva, folklor je prava stvar za takvu osobu.

Projekat “Diploma za zavičaj” podržan je od strane Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva Prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Grada Niša i Gradske opštine Pantelej.

 

Related Posts