Iako smo, zahvaljujući dovitljivosti brojnih internet i TV entuzijasta, na dnevnoj bazi bombardovani novim i novim epizodama novih i novih (uglavnom) američkih serija, ne dešava se retko da nam apetit ostane nezadovoljen. Razlog − serija uz koju smo provodili sate i sate nije toliko zanimljiva tamo nekim Amerima, te iz tog razloga biva ukinuta.
Danas moćni američki gigant Marvel, zaštićen još moćnijim Diznijem, krajem sedamdesetih godina prošlog veka brojao je sada teško zamislive male tiraže. Pod napadom televizije i video-igrica omladina je u sve širem luku zaobilazila strip prodavnice. Bilo je to vreme kada se od štampanih pola miliona primeraka „dobrog komšije Spajdija“ prodavao svaki drugi.
Prvi put sam došao u kontakt sa stripovima čitajući priče u „kaiš“ formatu iz šezdesetih godina: Teksa Vilera, Bleka Stenu, Kapetana Mikija… a tu su bili i junaci priča iz „Korijere dei pikoli“, koji su najviše uticali na moju maštu i hranili je. Crtanje je bilo samo logična posledica, budući da sam već imao prirodnu predispoziciju. Bilo mi je zabavno da smišljam i crtam nastavke omiljenih priča i da junake odvodim u neke druge pravce, razvijajući, pre svega, onu avanturističku stranu.
