Autor: Jovan Manojlović
Fotografija generisana veštačkom inteligencijom
U svetu u kome se raznolikost prihvata, makar i prividno, Romi ipak ostaju na tankoj granici koja podseća da se njihov život i dalje kreće između egzotike i stvarnosti.
U popularnoj kulturi Romi su često predstavljeni na stereotipan način i bez neophodne kontekstualizacije.
Romima se retko daje prilika da sami govore o svojoj tradiciji i načinu života.
Jednom rečju, pop kultura vrvi od stereotipa poput Roma skitnica, siromašnih muzičara, gatara i sitnih lopova.
Mediji takođe igraju važnu ulogu u perpetuiranju stereotipa, simplifikaciji, diskriminaciji i negativnoj percepciji izuzetno bogate romske kulture i zajednice.
„Romska zajednica se često prikazuje kao nomadska, bez stalnog prebivališta, što se vezuje za siromaštvo i društvenu isključenost. U popularnoj kulturi Romi imaju ‘egzotičan’ izgled i ponašanje, čime se pojačava osećaj kulturne i etničke distance, dok ih mediji predstavljaju kao izrazito siromašne i zapuštene, što pojednostavljuje stvarne probleme i pojačava društveni jaz,“ upozorava Miljan Rašić, predsednika Udruženja Roma Zaječar.
Mladi kontrabas muzičar Andrija Kurtić iz Niša kaže da je lepo videti da se romska estetika i muzika cene širom sveta, ali ga zabrinjava to što su ti prikazi često površni.
„Često se naša kultura prikazuje kao egzotična ili mistična što zanemaruje bogatstvo, raznovrsnost i svakodnevni život Roma. Moje lično iskustvo mi pomaže da kroz umetnost prenesem šta zaista znači biti Rom. Voleo bih da publika shvati kako je romska kultura mnogo više od vizuelnog identiteta i muzike. Kultura Roma je bogata, zato želim da publika vidi njenu pravu vrednost i značaj,” priča Kurtić.
Prema rečima urednika Zoomer-a, Nemanje Marinovića, reprezentacija Roma u domaćoj muzici jeste stereotipna i ima izraženu rodnu dimenziju.
,,Žene Romkinje imaju samo jedno zanimanje – gatanje (stihovi poput „Ciganke što petkom meni gataju…“), i najčešće su prikazane kao objekat muške požude, a njihova seksualna moć leži u njihovoj egzotičnosti. Za bele heteroseksualne muške izvođače, one su mistične i fatalne, ali istovremeno neuhvatljive, nepouzdane i potkupljive . Primeri su „A pod suknjom ciganski vulkan“; „Plava ciganko, ceo grad zbog tebe zna me u crno si zavila me“; „Ciganče, da ti kupim zlatno lanče“ i mnogi drugi“, objašnjava Marinović.
Sa druge strane, prema njegovim rečima, muškarci Romi su prikazani afirmativno kao veseljaci i kao muzičari („Ciganine, ti što sviraš“; „Cigani, tiho svirajte …“).
,,Kada je u pitanju cela zajednica, Romi su prikazani dvojako – afirmativno stereotipno (opet, kao veseljaci), ali isto tako i kao nestalna i nomadska zajednica, opasna i kao odraz dekadencije. Primere nalazimo u stihovima „Ako te odvedu Cigani čergari“, „Nagovori bela žena Ciganina da ne luta drumovima“…). To su sve stereotipi koji se putem popularne kulture ojačavaju i prenose transgeneracijski,” navodi urednik Zoomer-a.
Primeri pozitivne reprezentacije Roma
Mnogi romski aktivisti, organizacije i pojedinci, pokušavaju da razbiju negativne stereotipe o svojoj zajednici šireći istinite, raznovrsne i pozitivne priče kojih je malo u tradicionalnim medijima.
,,Dakle, kada razmatramo uzroke stereotipnih prikaza Roma, vidimo da je u pitanju kombinacija neznanja i svesnog perpetuiranja stereotipa. Neznanje proizlazi iz nedostatka edukacije i kontakta s romskom kulturom, dok svesno perpetuiranje dolazi iz komercijalnih interesa i, ponekad, političkih ciljeva koji koriste negativne slike Roma za manipulaciju ili kontrolu. Ono što je ključno jeste da postoji pomak u tom narativu, jer mladi Romi i aktivisti koriste digitalne platforme i medije kako bi predstavili autentične i složene priče, boreći se za realniju, pozitivniju i mnogo širu sliku svoje zajednice,” istakao je Miljan Rašić iz zaječarskog udruženja.
Poslednjih nekoliko decenija sve je više inicijativa koje teže pozitivnoj reprezentaciji Roma. Naši sagovornici kao pozitivne primere navode film „The Gypsy“ (2011) koji je slabo poznat široj publici i koji nastoji da, izbegavajući stereotipe, fokus stavi na kompleksnost likova i njihovih svakodnevnih problema.
Zatim, tu je dokumentarac „The Romanian Gypsies“ (2013) koji govori o životu Roma u Rumuniji, prikazujući njihovu kulturu i svakodnevne borbe na pozitivan način. Umesto da se bavi negativnim aspektima, film priča priču o bogatstvu romske tradicije, muzike i umetnosti.
Mada neki kritikuju seriju „My Big Fat Gypsy Wedding“ (2010) zbog senzacionalističkog pristupa i jezika, ona ipak doprinosi boljem razumevanju romske tradicije i vrednosti.
Muzičari poput benda Gipsy Kings ili romskih umetnika na Balkanu kao što su Esma Redžepova ili Šaban Bajramović, najbolji su predstavnici bogate romske kulture istovremeno pevajući i o izazovima sa kojima se Romi suočavaju.
Tu su još ženski bend „Pretty Loud“ i grupa „Kal“, a urednik Zoomer-a Marinović naročito ističe Zejnu Murkić.
,,Posebno bih izdvojio Zejnu Murkić koja nije propustila nijednu priliku da na lep, razumljiv i ljudski način govori u medijima o problemima sa kojima se romska zajednica suočava. Upravo je izašao njen projekat ‘Nova rasa’ koji na fantastičan način prikazuje romsku kulturi i tradiciju, kao i stereotipe, izazove i probleme, uz jako lepu i afirmativnu poruku,” kaže Nemanja Marinović.
Profesor Dragan Todorović sa katedre za sociologiju Filozofskog fakulteta u Nišu kaže da iako postoje pomaci u načinu na koji su Romi predstavljeni u pop kulturi, radi se o vrlo skromnim pomacima.
,,Predstavljanje Roma u srpskoj muzici i filmu odraz je ukupnog odnosa prema ovoj marginalizovanoj zajednici u Srbiji. Preovlađuje egzotizacija i romantizacija. Učvršćuju se negativni stereotipi o Romima kao nomadima, bezbrižnim, siromašnim prosjacima što pokazuje nespremnost srpskog društva i kulturnih institucija da otvoreno govore o njihovoj poziciji i integraciji,“ objašnjava profesor Todorović.
OD ISTOG AUTORA:
Hiljade kilometara za najiskrenije osmehe: Kako je Jovana osvojila srca dece u Keniji
Bez glasa i u trećem licu – senzacionalističko izveštavanje medija
Pored svega navedenog, mediji površnim i senzacianlističkim izveštavanjem perpetuiraju diskriminaciju prema Romima i produbljuju društveni jaz.
Profesor Todorović dodaje da su Romi izloženi diskriminaciji, segregaciji, ksenofobiji i rasizmu na svim društvenim poljima, od ekonomije i politike do obrazovanja i kulture.
,,Bez jake regionalne koncentracije, Romi uglavnom obitavaju u neurbanizovanim staništima, ponajpre na periferiji gradova; među njima je najviši postotak nepismenosti i najniža stopa zaposlenosti. Ne raspolažu društvenom i političkom moći, dok je zastupljenost u institucijama beznačajna,” kaže Todorović i dodaje,
,,Katkad će ih, mada retko, sentimentalistički predstaviti kao veseljake koji samo pevaju i igraju. Mnogo češće smestiće nacionalni atribut ‘Rom’, bez pominjanja imena i prezimena ili samo navođenjem inicijala u kontekst sa negativnim predznakom, povezujući ga sa sumnjivim ili rđavim namerama i pozivajući na uvek prisutnu dozu opreza, čak otvoreno neprijateljstvo i linč.”
Profesor Todorović navodi da jednostrane i neuravnotežene blic-vesti o Romima, zasnovane na nepotpunim podacima, uskraćuju javnosti jasan uvid i podstiču nepoverenje pri pominjanju reči “Rom”.
,,Pozadina bi trebalo da bude sasvim drugačija: umesto fokusiranja na negativne vesti o Romima težište treba staviti na pronalaženje afirmativnih priča i dati Romima priliku da se čuje njihov glas.”
Prema njegovim rečima, istraživanja pokazuju da su LGBT+ i romska manjina najviše izloženi govoru mržnje u Srbiji, a slična situacija vlada i u Evropi.
,,Preovlađujući diskurs o Romima u srpskim medijima je senzacionalistički, uz favorizovanje kolektivističkog pristupa, kao da su svi međusobno jednaki. Najčešći stereotipi o Romima su da su ,,bedni”, ‘lopovi’ i ‘društveni paraziti’ i oni su u najmanju ruku uvredljivi i ponižavajući.”
Profesor Todorović ističe da diskriminativne vesti nepravedno etiketiraju romsku manjinu kao društvenu opasnost, što pojačava dugogodišnje stereotipe, predrasude i diskriminaciju.
,,Romi najčešće nemaju dovoljno mogućnosti da se izraze kroz mejnstrim medije, da progovore o svojim problemima i ponude drugačiju sliku o sebi samima,“ upozorava Todorović sa Filozofskog fakulteta u Nišu.
Sličnog stava je i urednik Zoomer-a Nemanja Marinović koji kaže da su Romi u medijima uglavnom prikazani kao „treća lica“.
,,O njima se govori, ali oni ne govore. Kada se govori o pravima Roma obično govore političari, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti I slično, vrlo retko govore sami Romi. Situacija se sada pomalo popravlja, sa javnim ličnostima poput Nataše Tasić Knežević ili Zejne, ili aktivistkinjama poput Dženet Koko, koje su glasne i imaju pristup medijima koji pametno koriste – ali i one ipak govore iz jedne perspektive koja je jako važna, ali ima određenu dimenziju privilegije. O životu većine Roma, onima koji su na margini društva, koji žive u ekstremnom siromaštvu, koji se suočavaju sa najviše nasilja i diskriminacije – nema ko da govori,“ ističe Marinović.
Međutim, mnogi izvođači koriste elemente romske kulture kao modni detalj ili „egzotični kadar“ i sve to u komercijalne svrhe.
,,To se vidi i na stranoj sceni, kod recimo Šakire ili u spotu ‘Ain’t it funny’ Dženifer Lopez, ali i u brojnim domaćim spotovima. Ono što je posebno problematično jesu spotovi koji se snimaju u neformalnim romskim naseljima, u kojima žive ljudi u ekstremnom siromaštvu, a onda dođu popularni izvođači sa besnim kolima koji postave šatru, snime neku svoju verziju romske svadbe i pokupe se i odu. To bukvalno podseća kao na situacije u vreme izbora kada im se postavi bager u naselje uz obećanje da će dobiti kanalizaciju i donose paketi ulja i šećera, a onda se posle izbora samo bager pokupi i odveze i vidimo se sledeći put. Da li su i koliko Romi plaćeni kao statisti u tim spotovima ne znamo, ali svakako jedini koji profitiraju od toga su izvođači koji na ‘egzotiku’, koja je zapravo eksploatacija nečijeg ekstremnog siromaštva, prikupljaju milionske preglede,” kaže Marinović.
Navodi da nema podataka o tome koliko su Romi plaćeni za uloge, poput statiranja u spotovima Aleksandre Prijović, Edite ili Raste, niti koliko je Alen Selimi dobio za ulogu malog Džeja.
,,Ono što znamo jeste da beli ljudi koji prave te projekte zarađuju milione, dok ljudi koji se u njima pojavljuju i dalje žive na margini. U sva ova četiri projekta koje pominjem učestvovali su Romi iz istog naselja u Beogradu, u kome sam godinama radio kao terenski radnik i sve ih poznajem. Njihov se život nije promenio u velikoj meri, dok su beli ljudi na eksploataciji njihovog ekstremnog siromaštva dobro profitirali.”
Put do bolje reprezentacije Roma
Unapređenje predstavljanja Roma u popularnoj kulturi, kako navodi Miljan Rašić, zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje promenu narativa, edukaciju i jačanje vidljivosti romskih umetnika i stvaralaca.
U filmovima i serijama romske likove je neophodno prikazivati kao složene i sa različitim iskustvima. Romi treba da imaju veći uticaj na svoj prikaz kroz angažovanje romskih scenarista, režisera i producenata, što bi doprineti autentičnijem predstavljanju njihove kulture i života.
Takođe, mediji i filmske produkcije treba da sarađuju sa romskim organizacijama kako bi kreirali sadržaj zasnovan na stvarnim iskustvima i potrebama Roma.
Pre svega toga, neophodna je edukacija o romskoj istoriji i kulturi. Rašić kaže da obrazovanje o romskoj kulturi treba uvesti u osnovne i srednje škole, kao i na univerzitete, jer bi to pomoglo smanjenju predrasuda i stereotipa.
Autorski tekst Jovana Manojlovića nastao je u saradnji sa Mrežom za izveštavanje o različitosti koju finansira Evropska unija.
