Može li neko biti jednako ostvaren kao student i uspešan u sportu kojim se bavi? Nakon upoznavanja i razgovora sa Lorom Kostić, dobili smo odgovor na to pitanje.

Ova dvadesettrogodišnja devojka student je prve godine doktorskih akademskih studija na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu, sa prosečnom ocenom 9.00. Pored studiranja, bavi se plesom i dugogodišnji je član plesnog kluba “Fenix”. Iza sebe ima bogatu karijeru ispunjenu takmičenjima i nastupima, kako u Srbiji tako i u inostranstvu.

I pored svih obaveza, ova talentovana i motivisana mlada devojka u klubu svakodnevno radi i sa decom koju trenira i priprema za takmičenja.

U jednom prijatnom i opuštenom razgovoru Lorom, ona nam je govorila o svojoj  akademskoj i sportskoj karijeri, a sa nama je podelila i način na koji razmišlja, uz neka zanimljiva i korisna iskustva tokom studiranja.

Šta te je najviše motivisalo prilikom odabira fakulteta koji ćeš upisati?

To je zanimljiva priča, a sve je počelo kada sam bila drugi razred osnovne škole i krenula da treniram ples. Moj rođak je studirao DIF, pa sam već tada znala da postoji taj fakultet i da su tamo sve sportisti. Prilikom upisivanja srednje škole nisam znala gde ću, koje škole postoje, ništa vezano za srednju školu me nije zanimalo… Iz dana u dan sam ponavljala kako želim odmah da se upišem na Fakultet sporta i nisam mogla da dočekam taj trenutak.

Koliko truda si uložila da bi postigla, a potom i održala, prosek na studijama?

Iskrena da budem, prve dve godine mi nisu bile baš sjajne. Što se tiče uspeha, više sam se fokusirala na trening, takmičenja i rad sa decom. Međutim, nešto se desilo na trećoj godini, popravila sam uspeh i sve su mi ocene bile sjajne, a nisam to ni primetila. Time sam motivisala samu sebe i samo tako nastavila do kraja.

Koliko odricanja je potrebno da bi se postigao uspeh?

Nije potrebno toliko odricanja koliko je organizacija bitna. To sam naučila tokom studiranja, iako nekad primenim to, a nekad ne… Samo organizacija, i sve se može!

Kojim se metodama služiš prilikom učenja i utvrđivanja gradiva?

Nemam poseban sistem što se učenja tiče. Sve zavisi od predmeta i kako me šta motiviše. Ne volim predmete koji se uče napamet jer mi mnogo više vremena oduzimaju, monotono mi je i sve vreme ponavljam gradivo u krug. Uživam kada nešto učim sa razumevanjem, samo čitam, gledam na to kao neku priču, informaciju iz novina, knjigu ili slično.

Da li je teško uskladiti studentski život sa drugim obavezama?

Moj jeste! Treniram i dalje ples, a takođe se i takmičim. Radim sa decom, uz to i njih spremam za takmičenja. Pored toga, radim kao saradnik u nastavi na fakultetu. Kako sve to usklađujem ne znam ni sama. Dođu periodi kada nisam kući od jutra do mraka i po nedelju dana.

Koji su tvoji planovi za budućnost?

Ne planiram mnogo unapred. Kako sam sada upisala doktorske studije i radim na fakultetu kao saradnik u nastavi na predmetu Ples i društveni ples, planiram tako da nastavim, pa ako mi se ukaže prilika, i da ostanem kao asistent na tim predmetima jednog dana.

Šta bi poručila drugim studentima i budućim brucošima koji žele da budu uspešni i ostvareni?

Volela bih da naš fakultet upisuju student koji stvarno to žele i vole da studiraju. Uvek ima onih koji su tu jer su nekad trenirali dva meseca fudbal, odbojku, košarku, a nisu znali šta će posle srednje škole, pa kao ‘ajde Fakultet sporta… Kad neko nešto voli i ako je stvoren za to, nema razloga da ne bude uspešan u tome što radi.

Razgovarao: Nemanja Veljković

Projekat “Diploma za opštinu” podržan je od strane Gradske opštine Pantelej, Gradske opštine Crveni Krst i Gradske opštine Medijana.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *