Razgovarala: Katarina Mladenović
Ognjen Stanković završio je master studije Komunikologije na Filozofskom fakultetu u Nišu sa prosečnom ocenom 9,71. Pored velikog uspeha tokom studija, našao je vremena da se bavi pisanjem pesama, eseja i aforizama, da putuje i da razvija svoju strast prema psihologiji. Sa Ognjenom smo razgovarali o ovim, ali i drugim zanimljivim temama.
Kako je došlo do toga da upišeš master studije komunikologije?
Ognjen: Završio sam osnovne studije na Departmanu za komunikologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu i onda, sledstveno, ovde upisao i master studije. Važno je reći da su se moje naučne preferencije (na postdiplomskim studijama u odnosu na osnovne studije) još više proširile ka predmetima koji se tiču filosofije, sociologije, kulture komuniciranja, te sam, u skladu s napomenutim afinitetima, izabrao i temu master rada. Naime, u radu sam podrobno opisao današnji položaj savremenog čoveka mase (stanovnika digitalnog polisa) osvrnuvši se na etičke obrasce u starogrčkom polisu koje je izložio Aristotel u delu “Nikomahova etika”. Pisao sam o tome kako se savremeni čovek mase danas kotira u odnosu na građanina starogrčkog polisa – u normativnom pogledu: aksiološki, ontološki, sociološki i deontološki.
Nedavno si započeo sa obukom za psihoterapeuta. Šta te je motivisalo na to?
Ognjen: Krenuo sam na pomenutu obuku zato što istinski volim ovu profesiju. Mislim da je vrlo bitno pomoći drugima jer na taj način pomažemo i sebi: iskra psihičke čistote koju pobuđujemo u drugima (kao psihoterapeuti), verno rasplamsava toplotu i u našem srcu. Dakle, ljubav prema psihologiji i prema ljudima jeste imperativ za moj odabir ovog poziva.
Pored toga pišeš pesme, eseje i aforizme. Šta te inspiriše na pisanje?
Ognjen: Nije lako dati odgovor na pitanje šta jednog pesnika inspiriše; teško je objasniti (ne)svesna strujanja i unutrašnje bitke stvaraoca jer, iskreno, taj božanski dar i samom stvaraocu ostaje večita tajna i neutaživa nepoznanica. Mislim da je bitno da postoje strast i ljubav prema pisanju, tajanstvena pasija koja neprestano pesnika vodi daljim avanturama i koja ga motiviše da stvara u bilo kojoj sredini – u bilo kojoj okolnosti i sa bilo kojim ljudima. To je za mene istrajno, pravo stvaralaštvo!
Pesme su ti objavljene u više međunarodnih zbirki. Kada možemo da očekujemo zbirku koja će biti presedan?
Ognjen: Radi se o nekoliko zbirki na međunarodnom nivou. U pitanju je hrvatski izdavač, a zbirka se zove “Snovi sjećanja”. Sakupljena su raznorodna dela iz osam zemalja. Ne radi se samo o poetskim delima, reč je i o aforizmima, esejima, kratkim pričama, koje su objavljene u prethodne dve godine. Što se tiče zbirke koja će biti presedan, hmm… pa, da ostavimo nešto i budućnosti. Imam nešto u planu ali ne mogu tačno da preciziram kad, šta i kako…
Učestvovao si na humanitarnoj večeri poezije “Zajedno za Kosmet”. Misliš li da pesnik/umetnik može svojim stvaralaštvom da utiče na promenu svesti u društvu i da svojim primerom inspiriše druge?
Ognjen: Mislim da gotovo svaki umetnik utiče na promenu svesti u društvu. U kolikoj meri i koliko kvalitetno, zavisi od umetnika. Smatram da umetnik stalno treba da stvara jer na taj način neumoljivo i nepatvoreno rađa bujicu emocija u svom ljudskom okruženju, a najpre u svom srcu. U ljubavnoj poetici nema prevelikih kalkulacija, a ni ograničenja. Dakle, bitno je da pri stvaranju moćnog umetničkog dela, kao i pri tvorenju istinske ljubavi, prepustimo životni let mašti jer ćemo samo tako omogućiti najslobodniji usklik srca! Po mom mišljenju, vrlo je bitno da čitalac nekog pesničkog dela bude prodrman, ushićen, egzaltiran, dakle, da posredstvom umetničkog dela oživi čitavu paletu osećanja, jer “misli nikad nisu iskrene, a emocije jesu”, kako potvrđuje Alber Kami. Ne odati se šundu ali i ne ostaviti čitaoca emotivno ravnodušnim, to je za mene umetnost.
Ibn Batuta, strastveni putnik i večiti lutalica zapisao je da nas putovanja prvo ostave bez reči, a onda nas pretvore u pripovedača. Koliko su tebe putovanja izmenila i na koji način?
Ognjen: Za mene su putovanja jako bitna. Uvek kažem da kada putujemo, pratimo unutrašnju putanju do naše najlepše destinacije – sreće. Moja pesnička ostvarenja propraćena su putovanjima kroz Evropu. Stvarao sam u Španiji, Portugaliji, Italiji… Svaka zemlja je u meni ostavila neizbrisiv trag i nepogrešivo utkala prostrani memorijski mozaik u mom sećanju. Putovanja smatram svojom životnom osnovom, mojim životnim nadahnućem i mojom bazom ispunjenja, jer je za mene svaki novi dan i svaki novi minut jedno putovanje… Život bez putovanja za mene nije zamisliv ni zanimljiv, jer su putovanja večni pratilac mog bića – a putovati kroz umetnička dela vrhunac je i eliksir postojanja!
Šta bi poručio ljudima?
Ognjen: Poručio bih da maštaju tako da svaki sekund svoga života upotrebe nepretvorno, autentično, neponovljivo. Proživi pravo svaki tren u životu da život ne bi postao tren i iskreno se prepusti onom što te iznutra vodi i inspiriše, recept je moj.
Život je lep, život je let. Skakati, plakati, mirisati, lepršati krilima života. Ima li ičeg lepšeg?
