Razgovarala: Danica Popović

Željko Jovanović je ove godine u roku završio Elektronski fakultet u Nišu sa prosečnom ocenom 10. Upisao je master robotike na Univerzitetu u Španiji i tečno govori tri svetska jezika.
Tokom svog studiranja učestvovao je na čak 19 Erasmus+ razmena širom Evrope.

Ovaj dvadesettrogodišnjak je sa najvišom mogućom prosečnom ocenom završio smer Automatika, odnosno Upravljanje sistemima, na Elektronskom fakultetu u Nišu. U elektronici, robotici i kompjuterskim naukama pronalazi veliku inspiraciju.

„Informatika se stalno razvija i menja. Meni predstavlja neiscrpni izvor inspiracije upravo ta njena nestalna i promenljiva priroda, kojoj se čovek mora svakoga dana prilagođavati svojim istraživanjem, učenjem i usavršavanjem”, kaže Željko.

Informatičke nauke su danas široko rasprostranjena i primenljiva industrija. Željko primećuje da svi ljudi mogu da pronađu neku oblast informatike koja ih interesuje – programiranje, robotika, automatika, 3D modelovanje, animacija, veštačka inteligencija i slično. Uz raznovrsnost tehnoloških disciplina, kojima se može baviti mladi istraživač zainteresovan za svet kompjutera, danas je ovaj posao izuzetno tražen i jako dobro plaćen širom sveta.

„Bavljenje kompjuterskim naukama iziskuje inovativnost i kreativnost. Spremnost programera da svakoga dana uči nove načine za efikasnije rešavanje problema je ključ uspešnosti u ovoj sferi”, navodi ovaj mladi istraživač.

Željko je jedan od studenata koji su nastavu tokom pandemije virusa korona svoja predavanja i vežbe pratili onlajn. Iako je ovaj način izvođenja nastave bio delom prijatan, jer su se predavanja mogla pratiti iz udobnosti svoga doma i svoje pidžame, imao je i dosta mana. Studenti su se među sobom jako slabo poznavali, a bili su im bliski samo ljudi iz grupe, sa smera koji su pohađali.

„Tokom onlajn-predavanja bili smo uskraćeni za mnoga praktična znanja, iskustva i mogućnosti koje bismo imali da smo išli uživo na laboratorijske vežbe”, rekao je Željko i dodao da smatra da je ovakav vid nastave značajno devalorizovao stečena znanja zbog toga što studenti nisu imali priliku da ih praktično iskoriste.

RAZMENE SU ME UČINILE EKSTROVERTNIJIM

Željko je tokom svog srednjoškolskog i studentskog života posetio više od 20 evropskih zemalja putem čak 19 omladinskih edukativnih razmena. Neke od njih su bili letnji kampovi, neke seminari, ali je većina bila preko Erasmus+ programa za mlade.

„Najlepša razmena mi je bila prva razmena u Nemačkoj, kada sam tri nedelje bio na jezičkom kampu. To su najlepše tri nedelje u mom životu”, kaže Željko.

Svaka razmena je prilika da se na interaktivan način upozna osobena kultura i tradicija države u koju se dolazi, ali i prilika da se upozna na desetine novih ljudi iz inostranstva.

„Na svakoj razmeni doživim kulturološki šok kada upoznam nove ljude”, kaže Željko i dodaje: „Naučio sam mnogo korisnih informacija o drugim kulturama, mnogo nasumičnih reči iz raznih stranih jezika, običaje, tradiciju i osobenosti tih naroda.”

Razmene u inostranstvu su posebna vrsta izlaska iz zone komfora, kako naš sagovornik navodi, i služe tome da osoba nauči da se društveno prilagodi.

„Razmene su me učinile mnogo otvorenijim, ekstrovertnijim i opuštenijim. Prestao je da mi bude problem čak i da vodim one kratke razgovore sa raznim ljudima”, naglašava Željko, dodajući: „Većinu od ljudi sa razmena uglavnom više nikada ne sretnem, ali na svakom projektu bude barem jedna osoba sa kojom ostaneš u jako dobrim odnosima. Puno puta sam se ponovo sretao sa prijateljima sa razmena onda kada sam obilazio njihove rodne zemlje. Jako je lep osećaj kada u nekom stranom svetskom gradu ugledate poznato lice.”

VRATIĆU SE U SRBIJU POSLE MASTERA U ŠPANIJI

Master studije postale su gotovo obavezan nastavak osnovnih studija. Studenti koriste ovaj produžetak školovanja da se dodatno opredele za konkretan smer u svojoj profesiji, ali i da otputuju u inostranstvo na godinu ili dve tokom ovog usavršavanja.

Željko je master studije video kao priliku da se dodatno osamostali i preseli iz Srbije nakratko, jer je do sada sve vreme živeo i studirao samo u svom rodnom gradu.

„Dvoumio sam se između Nemačke, Austrije i Španije, jer govorim jezike koji se koriste u tim zemljama. Nisam želeo da odem u Francusku čiji jezik ne govorim, jer bih se tada osećao kao stranac još više nego što jesam”, kaže Željko i dodaje da je pored jezika presudilo i to što smer, robotiku, koji je upisao na Univerzitetu u Gironi, nije mogao pronaći u drugim zemljama.

Španiju je izabrao, jer njihov topliji mentalitet bolje pristaje ljudima sa juga Srbije. Iako tamo u početku nije poznavao nikoga, posle samo nekoliko nedelja boravka pronašao je kolege i komšije zbog kojih se oseća kao kod kuće. Jovanović planira da se sa novostečenim znanjima posle mastera obavezno vrati u Niš, jer mu je domovina ipak milija.

Projekat “Diploma za zavičaj” podržan je od strane Gradske opštine Pantelej.
Projekat “Diploma za zavičaj” podržan je od strane Gradske opštine Medijana.
Stavovi izneti u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

Related Posts