Razgovarala: Anđelija Vasović

Dvadesetdvogodišnji student Umetničkog fakulteta u Nišu, Stefan Milovanović odlučio je da svoj život posveti umetnosti. Svirajući violinu od malih nogu smatra da veliki čovek u sebi treba da gaji posebna osećanja prema muzici, jer ona stvara jedan poseban svet u kome često odlazimo. Kako vidi današnju estradnu muzičku scenu i šta misli o njoj, piše u svojim redovima.

Pored sviranja violine, Stefan često iz ljubavi ulazi u razne uloge svakodnevnog čoveka, pozirajuči ispred kamere. Modeling vidi kao posebnu umetnost, i često joj se iznova vraća. Međutim, često vidi jaku vezu između ove dve različite discipline.

Kako si odlučio da upišeš Fakultet Umetnosti Univerziteta u Nišu na departmanu za muzičku umetnost?
Potičem iz muzičke porodice, slušajući sestru dok je svirala violinu, dosta mi se tada sviđao njen zvuk i oduvek sam imao veliku želju za tim instrumentom. Naravno, imao sam i mnogo prilika na raznim koncetima da čujem vrhunske izvođače violine i to je bio još jedan korak ka ostvarivanju mojih želja.

Da li si u detinjstvu pokazivao interesovanja ka violini ili nekom drugom muzičkom instrumentu?
Da, oduvek me je interesovala violina. Imao sam prilike, da se pre samog početka školovanja, upoznam sa violinom. Kao što sam napomenuo, dok je sestra svirala violinu, imao sam tu čast da u pauzi pokušam da sviram.

Pored obavljanja svakodnevnih obaveza, često sviraš violinu i van fakulteta. Kako uspevaš da uskladiš fakultetske i vannastavne aktivnosti?
Škola, odnosno fakultet, treba uvek biti prioritet. Uz dobro organizovano vreme sve se može postići. Trudim se da vannastavne aktivnosti budu povezane sa umetnošcu.

Često si viđen i na raznim modnim revijama i svoje interesovanje pokazuješ i prema modelingu. Kakva veza se nalazi između ove dve različite vrste umetnosti kojima se baviš?
Pored muzike i ljubavi prema violini. Želja za modelingom uvek je bila prisutna. Kao dečak sam često maštao o tome. Danas kada sam počeo da ostvarujem svoje snove i kada stičem više obrazovanja, uspeo sam da uvidim sličnost između violine i modelinga. Zapravo, iako te dve stvari možda na prvi pogled deluju različito, kultura i umetnost ih dosta spajaju i postoji dosta sličnosti koje mogu pomoći jedno drugom.

Kojim muzičkim žanrovima više voliš da se posvetiš?
Budući da kroz školovanje učim da sviram klasičnu muziku, video da sam da ima velike sličnosti i sa ostalim žanrovima muzike. Klasici sam dosta posvećeniji, jer zahvaljujući brojnim koncertima koje sam slušao, danas imam veliko interesovanje za tim žanrom. Pored klasične muzike naklonjen sam i džezu. Dosta vremena sam posvetio i folkloru kao očuvanju narodne tradicije.

U kojim fakultetskim predmetima najviše ulažeš truda da ih savladaš, i kako uspevaš u tome?
Najviše truda ulažem u vežbanju violine. Takođe imamo predmete koji su zahtevni ali nam oni zapravo pomažu da steknemo što više znanja o muzici, koji će nam pomoći u daljem radu. Potrebno je dosta truda i volje kao i dosta vežbe, ali na kraju naporan rad se uvek ispalti.

Kako posmatraš današnju muzičku scenu, da li je smatraš kvalitetnom? Šta bi promenio na njoj?
Mislim da se malo pažnje danas posvećuje pravim vrednostima muzike. Mislim da u drugim žanrovima muzike ipak ima malo nedostatka inspiracije, ne kažem da je bilo koji drugi žanr loš ali usled manje kreativnosti možemo čuti neke nedostatke. Mislim da bismo više pažnje trebali usmeriti na prošlost, sto se tiče bilo koje vrste muzike, jer tu možemo naći sve sto nam je potrebno, da danas stvorimo bolju muziku.

Koji su tvoji trenutno prioriteti u životu?
Najveći prioritet je da završim fakultet i da steknem što više znanja od strane izvanrednih profesora, koji nam pomažu da dosta toga naučimo.

Kako zamišljaš sebe u budućnosti?
Voleo bih da postanem profesor violine jednog dana ili da nadjem zaposlenje u nekom velikom svetskom orkestru.

Šta bi savetovao svojim mlađim muzičkim kolegama?
Uprkos tome što će naići na bezbroj prepreka i dosta odricanja i truda, uz mnogo vežbe svako može doći do svog cilja. Treba imati ljubavi prema onome čime se bavimo i tada znamo da smo na pravom putu ka ostvarenju svog cilja. Vežba, upornost i predanost uvek se isplati.

Projekat “Diploma za zavičaj” podržan je od strane Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva Prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Grada Niša i Gradske opštine Pantelej.

Related Posts