Razgovarao: Jovan Živković
Foto: Privatna arhiva
Radoznalost, trud i upornost donosili su mu uspeha na takmičenjima od fizike pa do istorije, ali je svoj poziv našao u medicini jer želi da pomaže ljudima.
Dušan Zdravković student je Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Još kao mali zaljubio se u svet preko knjiga kojih u svom porodičnom domu ima na svakom koraku.
Ljubav prema nauci nasledio je od svojih roditelja, oboje fakultetski obrazovanih ljudi koji su, kao i on, u svojim školskim danima učestvovali na raznim takmičenjima.
Želja da se nadmeće u znanju nije ga napustila ni kad je iz školskih učionica prešao u amfiteatre fakulteta, te sada redovno uzima učešće na raznim kvizovima znanja sa svojim društvom.
Njegova svestranost ogleda se i u medicini, gde ga privlači nekoliko njenih grana. Iako bi voleo da ostane ovde i leči naše ljude, svestan je brojnih problema koji razaraju naše zdravstvo.
Jedan od lekova za taj problem vidi u aktuelnim studentskim protestima, kojih je i sam deo.
Ovo je Dušanova priča…
Ljubav prema znanju i učenju
Još kao osnovac Dušan je učestvovao na takmičenjima iz matematike, fizike, hemije, istorije i geografije. Kaže da ta ljubav prema učenju dolazi „iz kuće“ odnosno da je tako vaspitan.
“Moj otac je išao na takmičenja iz fizike i matematike u osnovnoj i srednjoj školi, dok je moja majka više bila atletski tip osobe, takmičivši se u trčanju i skoku u dalj, pa čak i osvojivši nekoliko nagrada i medalja. Stan u kome sam živeo u Zaječaru je ispunjen knjigama, te je i to podsvesno uticalo na mene da se zainteresujem za to kako svet funkcioniše”, govori Dušan.
Pristup učenju kod njega je uvek bio isti. Ukoliko ga nešto zainteresuje, udubiće se i posvetiti istraživanju kako bi došao do informacija, a onda formirao svoj sud. Što je više znanja upijao, sve više je želeo da to znanje izmeri.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Jelena Trajković: Umetnost dopušta više od onoga što sam joj do tada davala
Školska takmičenja je možda prerastao, ali je onda otkrio jednu drugu čar – pab kvizove. Priznaje, voli da se dokazuje i da pokaže da zna, a kvizove vidi kao dobar i zdrav način da to svoje znanje pokaže.
“Gledam da budem u koraku sa vremenom, da znam u kakvom svetu živim i da budem dovoljno dobro informisan tako da bih mogao da donesem dobre odluke. Tu je i druženje sa prijateljima, jer ti pab kvizovi su donekle i zabavnog karaktera. Nije sve po sistemu ili su pukovnik, il pokojnik. Nebitno je da li si u prva tri mesta ili ostaješ bez nagrade, sve je to vid druženja”, kaže Dušan i dodaje da najbolje pokriva geografiju, sport i istoriju, iako tu zna da ima kikseve.
Izazovi i prednosti bavljenja medicinom
I pored te široke palete znanja i interesovanja, Dušan je već po okončanju osnovne škole znao čime želi da se bavi u životu. Tako je upisao Medicinsku školu, a po njenom završetku i Medicinski fakultet.
Medicinu vidi kao jednu od najfleksibilnijih oblasti kojom može da se bavi i, govoreći iskreno, jednu od najisplativijih.
“Verujem da ću u medicini uvek imati posla. Smatram da mi se i akademski i finansijski isplati da to studiram i završim i da kasnije radim kao doktor ili istraživač, za razliku, nažalost, od nekih drugih zanimanja koja su ili prebukirana ili se nedovoljno cene”, ne krije Dušan, svestan problema koje neke druge profesije imaju.
Kao što je to u školi bilo sa predmetima, tako je i sada u medicini njegov skeptar interesovanja širok. Sebe vidi u radiologiji i sportskoj medicini, gde želi više da sazna o povredama koje najčešće muče sportiste. Ipak, lista se tu ne završava.
“Privlači me i epidemiologija, jer ovo što sam video oko kovida, mi je ukazalo da je neophodno da, ne samo i građani, već i da sami doktori budu upoznati šta treba da se radi za vreme tih vanrednih stanja i kako možemo doprineti da se ne šire dezinformacije, koje su se i te kako širile za vreme pandemije. Poslednje što bih izdvojio je psihijatrija, mada nisam siguran da li ću to stopostotno uzeti, zato što je sama specijalizacija tu dosta nezahvalna, naročito ako radite u državnom zdravstvu”, izdvaja on.
Opšte je poznato da je Medicinski fakultet jako težak i zahtevan. Dušan čak kaže da je dotle došlo da je imao i zdravstvenih problema i da mu se pogoršalo fizičko i mentalno zdravlje, što se odrazilo i na njegovu okolinu.
“Morao sam da idem kod psihologa i da imam neke veoma teške razgovore sa porodicom i prijateljima. Na sreću, sada idem u nekom pravom smeru i to vidim kao dobar znak. Što se predispitnih obaveza i ispita tiče, tu stojim okej. Imao sam blok nastavu u drugom semestru, koji je bio veoma skučen”, prepričava Dušan.
Zdravstveni problemi, pak, predstavljaju samo vrh ledenog brega naspram brojnih problema koji muče naše zdravstvo, a kojih je on i te kako svesta.
Od nestručnosti do stranačkih mitinga – zdravstvo Srbije na staklenim nogama
Renoviranje tek pojedinih domova zdravlja, kliničkih centara i bolnica samo su neki od problema koje Dušan primećuje. Pa čak i kada se renovira, kaže, to nije uvek najbolje odrađeno.
Zato, zapaža on, i dolazi do urušavanja tih objekata, pa čak i do situacija da plafon padne svega nekoliko metara od pacijenata i medicinskih radnika, što primer iz Niša od prošle godine i potvrđuje.
Mnogi od tih problema, prema njegovim rečima ogledaju se na pacijentima.
“Recimo obroci za pacijente u pomenutim institucijama su loše hranljive i kalorijske vrednosti. Tu mislim na suhomesnate proizvode sa kačkavaljem i sirkom. Još jedan od problema jesu i liste čekanja koje znaju biti veoma duge, npr. za magnetnu rezonancu, za ultrazvuk, za rentgen itd”, primećuje Dušan.
Ništa bolja situacija nije i sa zdravstvenim radnicima. Tu izdvaja medicinske sestre koje su, da bude iskren kako kaže, često prekvalifikovane i da je pitanje da li bez nekog stručnog mogu da rade.
“One jesu možda prošle srednju medicinsku i višu medicinsku školu, ali neke stvari ne možete tako lako da naučite, pogotovu za tako kratko vreme, pogotovu ako je sve to preko reda”, istakao je.
S druge strane, kaže, imamo doktore koji nisu adekvatno plaćeni za svoj rad. Tu najviše misli na one koji rade u najvećim zdravstvenim centrima, a koji moraju da sklapaju kraj sa krajem.
Kao veliki apsurd ističe postojanje kvota za broj pacijenata koje doktor mora da pogleda u toku dana kako bi mogao da održi svoju platu.
“Mislim da bi to moralo da se ukine, jer svaki pacijent je poseban za sebe. Za nekog ćete recimo izdvojiti par minuta i ustanoviti da ima prehladu, dok neko drugi može imati ozbiljniji problem, te je potrebna detaljnija analiza i fizički pregled”, objašnjava Dušan.
Osim nestručnosti i neadekvatne zarade medicinskih radnika, ističe i neljubaznost svojih kolega. Kako je rekao, njegove mlađe kolege moraju da beže iz zemlje, zato što je za neke starije ljubaznost misaona imenica.
Svestan je i da politika tu igra određenu ulogu. Kaže da su mnogi medicinski radnici ucenjeni da idu na skupove SNS-a i ovog novog Pokreta za narod i državu.
“To smatram neprihvatljivim i nadam se da će ta praksa u budućnosti nestati, jer doktori i medicinske sestre treba da budu usredsređeni da pruže adekvatnu medicinsku negu, a ne da ispunjavaju želje stranačkih lidera” izričit je Dušan.
Dok ta budućnost ne dođe, mnoge njegove kolege su sreću potražile ili planiraju da potraže u inostranstvu. O tome razmišlja i on, iako bi najviše voleo da ostane u svojoj domovini.
“Razmišljam o tome, jer ovde nije najidealnije da razmišljaš svojom glavom. Na neki način, kad primetiš neke nepravilnosti, ne možeš da prođeš nekažnjeno. Naravno da razmišljam o tome da naučim nemački, plan mi je zapravo da pri kraju studija krenem da učim. Ali generalno ne bih voleo da idem u inostranstvo. Želim da pomognem ovom narodu da preživi, zato što sam oduvek učen to da radim” rekao je.
Da li će se nešto na bolje promeniti, mišljenja je, zavisi kraju od ishoda ovih studentskih protesta.
Beli mantil zamenjen zelenim prslukom
Niški studenti organizovali su 1. marta ove godine veliki protest pod nazivom Studentski edikt na kome je prisustvovalo više od stotinu hiljada ljudi. Sjatila se tog dana u Nišu cela Srbija, a dan pre toga, ovaj grad je dočekao studente koji su peške došli iz nekoliko pravaca.
Dušan je tog dana bio redar i njegov zadatak bio je da se, zajedno sa svojim kolegama, pobrine da sve protekne u najboljem redu i bez incidenata. Tu je i došao u prilici da upozna naše sportske legende.
“Redario sam tada kod Ureda i tu sam upoznao Dejana Bodirogu i Vladimira Štimca. Drago mi je to što su naši bivši košarkaši i legende shvatile poentu onoga što radimo i hvala im, kao i svim građanima, što nas podržavaju u nameri da učinimo ovo društvo boljim od onog od pre prvog novembra” ispričao je Dušan i dodao da je Niš tada ispao odličan domaćin.
PROČITAJTE NA ISTU TEMU:
Kao najupečatljiviji momenat izabrao je protest Trk na trg koji se odigrao januara ove godine.
“Po meni je najupečatljiviji momenat bio kada su studenti medicine zajedno sa profesorkom Lidijom Dimitrijević izneli jugio karte i to Eksodije gde se nalaze pobornici tadašnjih bojkotova i štrajkova. To su bili zdravstveni radnici, prosvetari, studenti…” priseća se.
Smatra da su studentski protesti došli u najkritičnijem trenutku za društvo u koje su se ukorenili korupcija, nestručnost i bahatost. Nada se da ćemo uspeti da se izborimo za nešto što se, prema njemu, odavno izgubilo.
“Nadam se da ćemo do kraja uspeti da se izborimo protiv ovog sistema koji ne mari za običnog i malog čoveka, nego za fotelje, funkcije, uticaj i moć koju imaju nad nama. Nadam se da će ovi protesti na kraju da izdejstvuju da pobedi istina, pravda i empatija, koja je ovom društvu i te kako neophodna i koja se u ovom društvu izgubila tokom ovih nekoliko godina”, podvlači Dušan.
Njegov fakultet poslednji je ušao u blokadu i u međuvremenu iz nje izašao. Propušteno gradivo moralo je biti nadoknađeno, dok je za davanje ispita ostalo malo vremena.
Kako je na završnoj godini, ove obaveze ne padaju mu teško, ali brine se za mlađe kolege jer su one morale da nadoknade i vežbe i rokove, što nije lako budući da su rokovi bili zgusnuti. Zbo toga, veruje, nisu mogli najbolje da spreme ispite.
“Žao mi je što su toliko morali da propate, ali su, na sreću, kako sam čuo, smanjeni kriterijumi, tako da imaju šanse da polože. Tu je ipak problem sa studentima koji imaju stipendije i sigurno da neki od njih žele da ih održe i naredne akademske godine, što će biti znatno teže kada nemate toliko vremena da se posvetite učenju gradiva”, kaže Dušan.
Planovi za budućnost
Kao i većina i Dušan razmišlja o budućnosti. Za 10 godina nada se da će biti pri kraju specijalizacije ili i već specijalizant u nekoj od oblasti koje je pomenuo da ga interesuju.
Osim karijere, nada se i ostvarivanju na ličnom planu, ali i da će doći bolje vreme za ovo društvo.
“Nadam se da ću postati otac i imati svog životnog partnera koji će mi pomoći u ovom, i te kako haotičnom svetu, ali i da ja budem uz tu moju buduću partnerku. I daće Bog da ova zemlja bude dobro u tom periodu, jer ovo više ne možemo da istrpimo. Sve ovo što se dešava oko nas. Nadam se da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da ovo društvo okrenemo u pravom smeru”.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Diploma za zavičaj” koji je podržala Gradska opština Medijana
