Piše: Petra Manojlović
Foto: Pexel
Jednog dana imaš šesnaest godina, vežbaš matematiku i spremaš se za žurku.
Onda trepneš i nalaziš se sam u tuđem krevetu, sobi i stanu. Oko tebe su nepoznata lica, put do fakulteta više nije isti kao put do škole, a svakodnevnica izgleda potpuno drugačije. Tako, bez velike najave, počinje studentski život.
Život je satkan od niza promena — neke donose rasterećenje, neke stres, neke nadu i nostalgiju, a neke tugu i sreću. Upravo takav splet osećanja donosi i studiranje, koje za mnoge predstavlja novi početak.
U tom periodu mladi prvi put počinju samostalno da upravljaju svojim životom, vremenom i finansijama. To je trenutak u kome se čovek nalazi između slobode i nesnalaženja, između želje za nezavisnošću i potrebe za sigurnošću.
Najlepše doba života-mit ili realnost?
Doživljaj studentskog života razlikuje se od studenta do studenta.
Na društvenim mrežama, prikaz studentskog života balansira između idealizovane estetike i sirove realnosti, stvarajući sliku koja je istovremeno inspirativna, ali i opterećujuća.
Mnogi u studije ulaze sa unapred stvorenom slikom koju oblikuju filmovi i društvene mreže.
Romantizovana predstava studentskog života najčešće dolazi spolja, što potvrđuje Hristina Petrović, studentkinja treće godine Filozofskog fakulteta, iz Niša:
„Imala sam neku sliku iz filmova i sa društvenih mreža, posebno sa TikToka.“
Na platformama poput Instagrama i TikToka često dominiraju savršeno organizovani radni stolovi, pastelni markeri i fokusirano učenje uz kafu, stvarajući utisak lakoće i potpune kontrole.
Realnost je često znatno drugačija, kaže Hristina. Umesto estetičnih svezaka i mirnih jutara, studentski dani neretko su ispunjeni snalaženjem, stresom i stalnom trkom sa obavezama — od finansijskih izazova do borbe sa domovima, stanovima, menzama i rokovima.
„Često se prikazuje samo zabavni deo — izlasci, društvo i sloboda, a ne priča se dovoljno o stresu i pritisku koji osećaš“, rekla je studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu.
Zanimljivo je da studenti iz Niša i oni koji dolaze iz drugih gradova često zavide jedni drugima — ali na potpuno različitim stvarima.
Pitanje da li je studentski život lakši onima koji studiraju u svom gradu često se podrazumeva kao odgovor samo po sebi. Blizina porodice, poznato okruženje i izostanak brige o stanu ili domu deluju kao očigledna prednost.
OD ISTOG AUTORA:
Ipak, kako ističe studentkinja treće godine Filozofskog fakulteta u Nišu, ta sigurnost ne znači nužno i veću samostalnost.
„Lakše je to što mi je porodica tu i što nisam morala da se navikavam na novu sredinu, ali mislim da bih se možda više osamostalila da sam došla iz drugog grada“, kaže Hristina.
Upravo u toj razlici između sigurnosti i samostalnosti ogleda se jedna od najvećih zabluda studentskog života — da postoji „lakši put“.
Studenti u rodnom gradu često zavide kolegama koji su se rano osamostalili, dok oni koji žive između dva grada maštaju o stabilnosti i rasterećenju koje poznata sredina donosi.
Najveća ironija studentskog života upravo je sloboda koja sa sobom nosi odgovornost. Kako ističe sagovornica:
„Niko te ne tera na predavanja niti da učiš, sve zavisi od tebe i tvoje odgovornosti.“
Upravo u toj slobodi bez jasnih granica mnogi studenti prvi put shvataju koliko je samostalnost izazovna, ali i koliko je važna za lični rast.
Život u koferima
Za studente koji dolaze iz drugih gradova, studiranje ne počinje samo na fakultetu, već u trenutku kada spakuju kofere i nauče da život podele između dva mesta.
To je prelazni period u kojem se od deteta postaje odrasla osoba, često gotovo preko noći.
Studentkinja druge godine medicine iz Vranja, Milijana Velinov, kaže da joj je prelazak u novi grad doneo brže sazrevanje nego što je očekivala.
„Dobiješ priliku da upoznaš sebe, ali i da naučiš da planiraš vreme, obaveze i svakodnevne stvari koje ranije nisu bile tvoja briga“, objašnjava ona.
Život u drugom gradu donosi i specifičnu vrstu usamljenosti. Čak i kada si okružen ljudima u studentskom domu ili cimerima u stanu, često se oseća nedostatak porodične sigurnosti.
Foto: Nano Banana
Dok su u jednom gradu obaveze, tempo i svakodnevni stres, u drugom su porodica i osećaj doma.
„Najviše mi pada stalno prilagođavanje, i emotivno i fizičko. Često imam osećaj da nigde nisam potpuno prisutna“, priznaje studentkinja.
Za studente iz unutrašnjosti, ulog je često veći.
Neuspeh ne znači samo lošu ocenu, već i potencijalni povratak kući ili veliki finansijski teret za porodicu koja plaća stan ili dom. Ta odgovornost prema „onima koji su te poslali da se školuješ“ dodatno pojačava pritisak.
Iako mnogi studenti sigurnost traže u honorarnim poslovima, najčešće u kafićima, sagovornica iz Vranja posao tokom studija za sada ne vidi kao realnu opciju.
„Vežbe i predavanja traju gotovo ceo dan i ne bih mogla da uklopim posao u takav raspored“, kaže ona, ističući da je ponekad i samo balansiranje fakultetskih obaveza dovoljno zahtevno.
Putovanja sama po sebi nisu najveći problem, ali tokom ispitnih rokova dodatno komplikuju organizaciju.
Odlazak kući tada postaje pažljivo planiran luksuz.
Ipak, povratak u rodni grad ima svoju vrednost – donosi predah, emocionalno rasterećenje i, kako sagovornica kaže, priliku da „napuni baterije“ i sa više fokusa nastavi sa učenjem.
Plata ili kirija?
Rad tokom studija je za većinu mladih realnost, a ne izbor. To je hod po ivici između finansijskog opstanka i akademskog sagorevanja, gde se slobodno vreme često žrtvuje za plaćenu kiriju.
Radni student živi u stalnom kalkulisanju: da li da ode na predavanja ili da prihvati smenu koja donosi tri hiljade dinara?
U praksi se češće bira novac, jer su troškovi života hitni i neodložni – stanarina, hrana, skripte.
Ipak, postoji i specifičan osećaj ponosa kada student sam plati ratu za fakultet ili kupi sebi nešto bez oslanjanja na roditelje.
Ta vrsta samostalnosti nosi težinu, ali i potvrdu lične odgovornosti. Međutim, ta „sloboda“ često je samo maskirani pritisak.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Akademska inkluzivna asocijacija: Borba za prava studenata sa hendikepom
Student koji radi zna da nema pravo na grešku – ako padne ispit, objašnjenje je „zato što radi“, a ako napusti posao, gubi deo životnog standarda.
Svakodnevica zaposlenog studenta zato zahteva visoku disciplinu i dobru organizaciju.
„Nakon završavanja poslovnih obaveza, odvojim vreme za svoje obaveze na fakultetu“, objašnjava studentkinja master studija Elektronskog fakulteta, Sara Jović, koja uz studije i radi.
Kako kaže, problemi najčešće nastaju onda kada organizacija zakaže, ali uz dobar raspored uspeva da postigne sve što je planirala.
Sagovornica ističe da joj je upis master studija otvorio prostor za sticanje praktičnog znanja van fakulteta.
„Kada sam upisala master studije, davalo je prostora za sticanje praktičnog znanja“, kaže ona, naglašavajući da se upravo u tom periodu javila potreba za povezivanjem teorije i prakse.
Rad tokom studija, prema njenim rečima, ne mora nužno da bude prepreka akademskom uspehu, ali zahteva jasne prioritete.
Idealnim trenutkom za zaposlenje smatra upravo master studije, kada su studenti već prošli osnovne akademske kurseve.
„Na master studijama smo odslušali sve kurseve koji nam pomažu u bržem savladavanju izazova na poslu“, zaključuje ona.
Studentski život ima svoje mane, ali i prednosti.
Pored svih izazova koje nosi sa sobom, on svakako predstavlja važan period u životu svake mlade osobe. Uz podršku porodice i prijatelja, dobru organizaciju, disciplinu i dozu optimizma, mnogi izazovi postaju lakše savladivi.
Kada dođe do „burnout-a“, sasvim je u redu — i to je deo naše priče, deo ovog novog, ili možda i ne tako novog životnog perioda. Važno je dozvoliti sebi da osetimo i lepe i teške trenutke, jer su oba jednako deo procesa odrastanja.
Ipak, uprkos stresu, umoru i neizvesnosti, studentski život nosi jednu važnu vrednost – osećaj da si na putu. Da gradiš sebe, korak po korak, često nesigurno, ali iskreno.
Možda nije savršen, možda nije lak, ali je stvaran. A ponekad je upravo to dovoljno. Kako studentkinja iz Niša u jednoj rečenici opisuje studentski život: „To je period odrastanja i učenja o sebi.“
