Tekst pripremile: Milena Živanović, Marija Vidojević, Kristina Mitrović i Jelena Ilić
Život na univerzitetu, iako uzbudljiv i pun novih prilika, često donosi sa sobom niz izazova koji mogu značajno da utiču na psihičko zdravlje studenata.
Osim intenzivnih akademskih obaveza, mladi ljudi se suočavaju s prilagođavanjem na novu sredinu, izgradnjom socijalnih veza, finansijskim izazovima i drugim stresovima koji mogu da imaju dubok emotivni uticaj.
Istraživanje psihološkog zdravlja studenata igra ključnu ulogu u razumevanju izazova sa kojima se studenti suočavaju tokom studiranja, kao i pronalaženje efikasnih strategija podrške i rešenja problema.
Psihološko zdravlje studenata je kompleksna oblast koja zahteva holistički pristup. Kroz integraciju samopomoći, destigmatizaciju, razvoj prilagodljivosti i pružanje profesionalne podrške, univerziteti mogu aktivno da doprinesu očuvanju mentalnog zdravlja mladih ljudi tokom njihovog obrazovnog putovanja.
Osvestiti ove aspekte i raditi na njihovom unapređenju ključni su koraci ka stvaranju zdravijih i podržavajućih univerzitetskih zajednica.
Volonter Psihološkog savetovališta, Milan Milanović, ističe da je bitno da studenti upravljaju stresom, jer je, kako kaže, opšte poznata činjenica da se stres ne može izbeći, jer je sveprisutan.
„Nedavno je u organizaciji Psihološkog savetovališta za studente organizovan seminar na temu „Stres kao životni saputnik”, i iz samog naslova može se zaključiti da je stres neizbežan. Ono što je na nama jeste da mi njime upravljamo, a ne on nama. Pod time mislim da razvijemo održive i zdrave mehanizme za nošenje sa stresom, odnosno rezilijentnost,” rekao je Milanović.
Strategije samopomoći: kako studenti mogu održavati psihičko zdravlje?
U cilju stvaranja što bolje slike o mentalnom zdravlju studenata i uviđanja njihovih problema sprovedena je anonimna anketa.
Većina studenata potvrdilo je da se oseća anksiozno i pod stresom zbog svih studentskih obaveza, kao i to da se često suočavaju sa finansijskim problemima tokom studiranja.
Međutim, čak 87,5% ispitanika nije potražilo pomoć u rešavanju svojih psiholoških problema, dok je onaj manjinski deo naveo da nije dobio adekvatnu pomoć za suočavanje sa istim.
Foto: Canva/Pressing-magazine
Koordinator Psihološkog savetovališta, Nikola Jovančić, objasnio je da ono funkcioniše kao volonterska, neprofitna ogranizacija i da je sam rad savetovališta organizovan u tri sektora: istraživački, edukativni i savetodavni.
On je dalje objasnio kako je Psihološko savetovalište namenjeno prvenstveno studentima ali i ostalim mladim ljudima koji se javljaju iz brojnih razloga.
„To mogu biti problemi prilagođavanja na novu sredinu i na samo studiranje, porodični problemi, partnerski problemi, problemi u komunikaciji, emotivni problemi, poput anksioznosti, depresivnosti, problemi sa samopouzdanjem i mnogi drugi.” rekao je Jovančić.
Psihološko savetovalište je, kako kaže, kroz svoje aktivnosti prisutno na fakultetima, studentskim organizacijama i drugim organizacijama za mlade.
Takođe sarađuju i sa osnovnim i srednjim školama. Kada je rad sa volonterima u pitanju, on se konstantno i sistematično supervizira.
Volonteri na mesečnom nivou imaju prilike za supervizijske i edukativne radionice, a etičnost, kao jedna od vrlina, se konstantno podstiče i modeluje.
Studentkinja Filozofskog fakulteta sa Departmana za Novinarstvo, Andrijana Popović, objašnjava da je problem anksioznosti i depresije uvidela nakon što je imala velike i česte napade panike koji su značajno uticali na sve segmente njenog života i znala je da to ne može sama da reši, već je odlučila da zatraži pomoć psihologa.
„Mislim da su neki problemi koje studenti imaju, a koji se tiču psihičkog i mentalnog zdravlja, ne gledaju na to kao pravi problem. Mislim da su psihičke bolesti i problemi toliko normalizovani u društvu da studenti ne žele da se žale i pričaju o svojim problemima kako se za njih ne bi govorilo da preteruju i kako ne bi bili osuđivani”, rekla je Popović.
Ona dodaje i da u razmatranju zašto neki studenti izbegavaju da se obrate psihologu, važno je sagledati faktore koji često deluju kao prepreke.
„Stigmatizacija igra ključnu ulogu, jer društvo često povezuje traženje emocionalne podrške sa slabostima ili problemima. Ovaj negativan odnos prema mentalnom zdravlju može generisati osećaj stida, što dovodi do izbegavanja psihološke pomoći. Strah od osude vršnjaka često proizilazi iz društvenih normi koje promovišu sliku samostalnosti i snage. Bojazanost od gubitka poštovanja ili osude može biti snažan motivator za izbegavanje traženja pomoći, čak i kad je to potrebno”, rekla je Popović.
Razgovor o stresu: važnost destigmatizacije mentalnog zdravlja među studentima
Mnogi studenti se suočavaju sa izazovom niskog samopouzdanja, posebno u okviru studentskog postignuća i društvenih interakcija. Postavljanje realnih očekivanja, rad na ličnom razvoju može pomoći studentima da izgrade pozitivniji odnos i mišljenje prema sebi.
„Problemi se mogu odnositi na balans između akademskog i privatnog života, odnos i podrška porodice prema obavezama na fakultetu, ali isto tako i konkretni problemi vezani za akademski život, poput nedovoljno dobrih tehnika učenja”, dodaje Milanović.
Smatra da pored ovih, često se uočavaju i problemi u interpersonalnim i partnerskim odnosima, a tu je pritisak okoline, njihovi zahtevi i očekivanja.
Foto: Canva
Jedan od ključnih faktora koji utiče na psihičko zdravlje studenata je nivo socijalne podrške koji imaju. Kvalitetni odnosi sa porodicom, prijateljima i zajednicom pružaju emocionalnu podršku koja može pomoći u suočavanju sa stresom i pritiscima studiranja.
Redovni kontakti sa bliskim ljudima mogu smanjiti osećaj usamljenosti i poboljšati opšte psihičko blagostanje.
Socijalna izolacija, ili nedostatak značajnih međuljudskih veza, može imati ozbiljan uticaj na mentalno zdravlje studenata. Studiranje na novom mestu, daleko od porodice i prijatelja, može izazvati osećaj usamljenosti.
Ovo može dovesti do depresije i anksioznosti, naglašavajući važnost izgradnje socijalnih veza tokom studentskog života.
„Balans između fakulteta i privatnih obaveza jeste čest izazov studenata, ipak, moj lični stav jeste da je bez brige o sebi nemoguće brinuti o drugima, fakultetu, obavezama. Prva obaveza svih nas jeste da se pobrinemo o sebi, uz adekvatnu brigu o sebi, svom fizičkom i mentalnom zdravlju, možemo mnogo toga. Pa zašto bismo u avionu prvo stavljali masku sebi pa tek onda pomagali drugima?”, ističe Milanović.
Kvalitet odnosa sa cimerima, kolegama i profesorima takođe može imati značajan uticaj na psihičko zdravlje. Konflikti ili nesuglasice u međuljudskim odnosima mogu stvoriti stresne situacije koje se odražavaju na emocionalno stanje studenata.
Razvoj veština komunikacije i rešavanja konflikata može biti ključan za održavanje pozitivnih odnosa tokom studentskog života.
„Naš osnovni alat u radu sa klijentima jeste razgovor, a neophodan preduslov za razgovor jeste prisutnost. Iz prisutnosti i bivanja u trenutku sa klijentom proizilaze sve tehnike i intervencije. Psiholozi imaju zakonsko pravo da koriste različite testove procene i dijagnostifikovanja različitih stanja, ipak, kako mi sa klijentima radimo proces savetovanja, koji je nešto, uslovno rečeno „blaži” i traje kraće od procesa psihoterapije, naš osnovni alat jeste kao što sam već rekao, razgovor i prisustvo”, dodaje Milanović.
Skriveni tereti: razumevanje mentalnih izazova tokom studiranja
Fizička aktivnost i pravilna ishrana imaju direktnu povezanost sa psihičkim zdravljem. Redovno vežbanje može smanjiti nivo stresa i anksioznosti, poboljšati raspoloženje i povećati energiju.
Loša ishrana, s druge strane, može doprineti umoru i smanjenju mentalne budnosti, što može uticati na sposobnost suočavanja sa akademskim izazovima.
Nedostatak sna često je problem tokom studentskog života. Neprospavane noći mogu uticati na kognitivne funkcije, emocionalnu stabilnost i sposobnost suočavanja sa stresom. Razvijanje zdravih navika spavanja može imati pozitivan uticaj na opšte psihičko zdravlje.
Finansijski teret studiranja, uključujući školarine, troškove života i knjiga, može biti izvor značajnog stresa za studente. Problemi sa finansijama mogu uticati na sposobnost koncentracije, povećati anksioznost i dovesti do osećaja nesigurnosti.
Pružanje podrške u vezi sa upravljanjem budžetom i pružanje resursa za finansijsku pomoć može umanjiti ovaj stres.
Foto: Canva
Poseta psihologu postala je sveprisutna i prihvaćena praksa u današnjem društvu, gde sve više ljudi prepoznaje važnost brige o svom mentalnom zdravlju.
Različite životne situacije i izazovi često dovode ljude do vrata kancelarija psihologa, gde dele svoje misli, osećaje i traže podršku u procesu samorazvoja.
„Psiholog mi je pomogao da bolje razumem sebe. Kroz vođene razgovore i postavljena pitanja, psiholog mi je pomogao da bolje razumem svoje emocionalne reakcije, obrasce ponašanja i dublje motive, što dovodi do snažnijeg samopoznavanja. Naučila sam efikasne tehnike suočavanja s stresom. Kroz vežbe disanja, tehnike relaksacije ili strategije za upravljanje negativnim mislima, stekla sam praktične veštine koje mogu da primenim u svakodnevnim izazovima. Osećam se manje usamljeno. Rad s psihologom mi je pomogao u postavljanju ciljeva i sada se osećam snažnije i samouverenije”, objašnjava Popović.
Iskustva osoba koje su bile kod psihologa ukazuju na raznovrsnost benefita koje pruža psihoterapija. Od razumevanja sebe bolje do sticanja praktičnih veština i jačanja emocionalne otpornosti, rad s psihologom često vodi ka pozitivnim i ohrabrujućim rezultatima.
Važno je naglasiti da je svako iskustvo jedinstveno, a terapeutski proces prilagođava se individualnim potrebama svakog klijenta.
