Piše: Katarina Aleksandrović
Foto: pixabay.com/congerdesign
Iako tri dana pre ponovnog rođenja nastupa Isusova smrt, što je za hrišćansku veru najtužniji dan, vaskrsenje sa druge strane predstavlja najsrećniji dan u ovoj veri. Pobeda smrti najsvetiji je čin za sve vernike, jer dokazuje da postoji život i posle nje, a Isusovo vaskrsenje ove godine obeležava se u nedelju, 5. maja. Duga istorija ovog praznika i raznolikost običaja u različitim krajevima predstavljaju svu lepotu koju Uskrs nosi sa sobom, ali i proslavljaju ono najvrednije što imamo – život.
Od običnog dečaka do Sina Božijeg
Rođen u Vitlejemu od strane device Marije, za ovog dečaka tvrdilo se da je čudo Svetog duha. Kako je opisano u Jevanđelju po Luki, Mariju posećuje anđeo Gavrilo da joj saopšti da ona nosi Sina Božijeg. Detinjstvo je proveo u Nazaretu, a neko vreme živeo je u Egiptu.
Sve do njegovog krštenja koje se desilo kada je imao tridesetak godina, o njemu se vrlo malo znalo. Nakon toga krenula je njegova služba koja je bila usredsređena na dvanaest apostola i besedenje velikom broju ljudi.
Kada je povodom Pashe, praznik kojim Jevreji slave beg od egipatskog ropstva, došao u Jerusalim gde je održana tajna večera, svojim apostolima je rekao da će ga jedan od njih izdati i da će biti pogubljen. Nakon večere su izašli u Getsimanski vrt da se pomole, kada su čuvari hrama uhapsili Isusa. Njega je izdao Juda Iskariotski, nakon čega je Isus razapet na Golgoti, brdu izvan Jerusalima.
OD ISTOG AUTORA:
„Zdravo, ja sam Čendler i zbijam šale kada mi je neprijatno”
Po Jevanđeljima, Isus se vratio iz mrtvih tri dana nakon sahrane i narednih 40 dana se prikazivao različitim ljudima na različitim mestima. Vaskrsnuće je bitan element hrišćanstva i prihvata se kao istorijska činjenica zbog čega Uskrs kreće da se slavi još od vremena prvih Hristovih apostola.
Obzirom da datum kog se slavi Uskrs nije fiksiran, na Vaseljesnkom saboru je odlučeno da će biti u prvoj nedelji nakon prve prolećne ravnodnevnice, odnosno u nedelju nakon punog meseca i jevrejske Pashe što dovodi do toga da Uskrs može da se padne bilo koje nedelje u razmaku od 4. aprila do 8. maja.
Post i farbanje jaja
Prvo što i prethodi samom Uskrsu jeste post. Ukupno 40 dana pre velikog praznika ljudi kreću sa postom kako bi se na neki način što više približili Bogu, jer kroz post oni se suzdržavaju od nekih ustaljenih navika i bore se sa sobom, kao i protiv svojih poriva gde na taj način na prvo mesto stavljaju svoju veru i Boga, a prvi masni dan nakon posta upravo je uskršnja nedelja.
Sledeći jako bitan običaj je farbanje jaja i to specifično crvenom bojom. Postoji nekoliko teorija o tome kako je nastao taj običaj, ali svaka od njih nosi posebnu i jaku simboliku upravo u skladu sa hrišćanskom verom koja se ustvari najvećim delom propoveda kroz simbole.
Prvenstveno, jaje nosi simboliku još iz prethrišćanskog perioda. Naime, ono je simbol rađanja. Kada se ljuska slomi, iz jajeta se pojavi novi život. Vezivanje jaja za Uskrs kreće da se dešava tek u 12. veku, a u Srbiji u 16. veku.
Najčešće se farbanje vezuje sa Marijom Magdalenom. Kada je otišla u Rim da propoveda Hristovo Jevanđeljenje, odnela je caru jaja, a on je rekao da će da poveruje u vaskrsenje samo ako jaja u korpi promene boju. Kada je izgovorila Hristos Vaskrse jaja su odjednom postala crvena.
Foto: unsplash.com/Grant Whitty
Druga legenda kaže da je postojalo gnezdo ispod krsta na Golgoti gde su se nalazila jaja koje je isprskala Isusova krv na razapeću. Ipak koja god da je legenda u pitanju, jaja se farbaju na Veliki petak i simbolizuju Isusovu žrtvu i prolivenu krv.
U Srbiji je rasprostranjen običaj da je prvo jaje čuvarkuće i tim jajetom deca se trljaju po obrazima kako bi bili rumeni cele godine, što je ustvari znak dobrog zdravlja.
Zec kao simbol Uskrsa
Možda je u prvi mah logičnije povezivati kokoške sa Uskrsom zbog jaja, međutim običaj uskršnjeg zeke datira još iz paganskih običaja. Zec je simbol plodnosti i ponovnog rađanja. U kontekstu Uskrsa, zec se prvi put pojavljuje u Nemačkoj u 16. veku kada ga dočekuju deca da donese jaja.
Nemački doseljenici u Ameriku ovaj običaj su doneli u 19. veku, a poslednjih nekoliko decenija, Uskršnji zeka postao je komercijalni simbol Uskrsa za ceo svet.
Urbana legenda vezuje se za uskršnjeg zeca. Ako postavite jaja, nevažno da li prava ili čokoladna, na putu od ulaznih vrata do sobe u kojoj provodite najviše vremena u petak uveče, ukoliko u subotu ujutru na toj putanji od jaja, fali makar jedno, znači da niste bili dovoljno dobri i da treba da povedete računa o svojim postupcima.
Čokoladni zec je čest poklon koji se daje deci uoči Uskrsa, a prvi je proizveden 1939. godine.
Trpeza sa malo više ljubavi i radosti
Pored toga što je posebno lepa energija u vazduhu svakog uskršnjeg jutra, postoji duga tradicija uskršnjeg doručka što dodatno ulepšava ovaj dan. Prvenstveno servira se više hrane nego obično, a jede se nešto kasnije. Pored toga, ceo dan se uživa u poslasticama koje se tradicionalno spremaju za Uskrs zato što je ovo prvi masni dan nakon četrdesetodnevnog posta.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Magija Badnjeg dana: šta predstavlja paljenje badnjaka i po čemu se razlikuju običaji u Srbij?
Za doručkom se okuplja cela porodica i obavezno se jedu jaja, a pored toga na srpskim trpezama često se nađu mnogo suhomesnatih proizvoda, kao i ruska salata.
Neposredno pre doručka sprovodi se interno takmičenje u okviru porodice gde svako bira svoje jaje i kreće tucanje jajima gde pobeđuje najjače. Kao i sve ostalo i ovo ima svoju simboliku. Pucanje ljuske jajeta vezuje se upravo za sam trenutak kada Isus vaskrsne, a uskršnja trpeza naziva se Trpezom ljubavi.
Šta je pravilno?
Mnogi nisu sigurni kako se tačno izgovara pozdrav koji se upućuje drugima na ovaj praznik, ali i otpozdrav koji se priča nazad. Prema Rečniku Matice srpske, pravilno je reći Hristos Vaskrse što je izvorno preuzeto iz srpskoslovenskog jezika. Nije pogrešno reći ni Hristos Voskrese što je iz ruskoslovenskog jezika i predstavlja crkveni oblik pozdrava.
Takođe po istom principu, pravilno je i vaistinu i voistinu kod otpozdrava.
Ova problematika javila se kao posledica razvoja srpskog jezika nakon njegove redakcije, što je dovelo do gubljenja poluglasnika.
Crkveno gledište na Uskrs
Crkva proslavlja Uskrs liturgijom. Cela porodica treba, pre nego što sedne za uskršnjom trpezom, da ode na liturgiju i pričesti se.
Pre početka obroka, domaćin treba da upali sveću i okadi trpezu. Takođe, jedino što crkva propisuje da mora da postoji na trpezi jesu jaja i ništa sem toga. Sve dalje odluka je samog domaćina. Pored toga, crkva propisuje da u vodi u kojoj se kuvaju jaja treba da se doda voda koja je osvećena u periodu vaskršnjeg posta.
Drugog dana Uskrsa je Pobusani ponedeljak. Po verovanju tada treba posetiti grobove bližnjih i odneti po jedno crveno jaje. Taj dan posvećen je mrtvima.
Još neke od zanimljivih činjenica koje se tiču Uskrsa su da je ukrašavanje jaja ukrajinski običaj koji se proširio u SAD, a onda i u celom svetu, dok su u 19. veku ljudi verovali da će im kupovina odeće na ovaj dan doneti sreću u ostatku godine. Nakon Noći veštica, Uskrs je praznik tokom kojeg se pojede najviše slatkiša.
