Piše: Katarina Aleksandrović
Foto: Privatna arhiva
U životu postoje uloge za koje ne postoji ispitni rok, ali se ipak polažu svakog dana.
Kada bih sad krenula da vam pričam odmah o svom iskustvu kao student-roditelj, verovatno biste stekli utisak da sam ko zna koliko dugo u toj ulozi.
Realnost je ipak takva da sam student četiri godine, dok mi roditeljski staž traje tek tri meseca.
Majka sam postala u trenutku kada sam trebala da se nađem na ispitu iz Informacionog društva, ako se dobro sećam.
To je bio prvi pokazatelj onoga što me čeka nadalje – moj život diktiraće biće koje još nije sigurno ni kako da koristi ruku, a već okreće ceo moj svet.
Prve noći kod kuće sa leve strane radnog stola čekala me je knjiga iz Metodologije medijskog istraživanja, koja je prosto ostala tu. A sa desne strane nalazile su se flašice, varalica i zvečka.
To je upravo ovaj život.
OD ISTOG AUTORA:
Knjiga i bebi oprema postaju najbolji drugovi, koegzistiraju, sarađuju i ko vam kaže da je nemoguće- laže.
Nikad se nisam uplašila kako ću biti roditelj ili kakva ću biti kao majka. Plašila sam se neuspeha, da neću imati kada da se posvetim fakultetu i da se posvetim poslu koji mi je najomiljeniji na svetu.
Da skratim, tri meseca kasnije i dalje sam redovna na fakultetu, a moje reči i dalje dopiru do svih vas.
Neki kažu da im je trebalo vremena da se naviknu da su roditelji i da su ljubav prema detetu gradili postepeno.
Mene je ljubav “udarila” istog trenutka kada mi je prvi put bila u rukama. Sa tim osećajem došla je i motivacija veća nego ikada pre i snaga kakvu nisam znala da imam.
Da, možda ću cele noći da sedim budna s njom dok je muči stomak ali i da, biću u 8.30 u učionici 209, u trećoj klupi do zida.
Pa ću odmah posle toga da trčim kući, iako pauza traje možda sat vremena, ali dovoljno da ugrabim pogled, miris i smešak svog čovečuljka.
A onda ću da se vratim na fakultet, pa ću posle toga i da napišem neki tekst.
Tako mi guramo svaki dan, ona pobeđuje grčeve, ja pobeđujem umor.
Foto: Privatna arhiva
Ona je ove nedelje naučila da nas prepoznaje po glasovima, da guguče i raduje nam se, a ja sam naučila da majka može sve.
Oslonac sam samoj sebi i njoj. Ovu priču vodim svojim rukama i ja balansiram između identiteta majke i identiteta studentkinje.
Nadam se da ste već i zaključili dosad. Nije se promenio svet, samo se malo preuredio i ja sam postala nečiji centar sveta.
Svaki put kad pomislim da nešto neću da stignem, shvatim da sam već stigla- upravo tamo gde treba da budem.
Ovo nije neki „Super(wo)men” narativ koji pokušavam da vam prodam i potajno kažem svima da imate dete.
Ništa ne bih uspela da oko sebe nemam ruke za koje sam sigurna da nikad neće da me ispuste- moje roditelje. Podsete me da nekad moram i da odmorim, veruju u mene i kad ja zaboravim, a svoju unuku evidentno vole više nego mene.
Nakon što pročitaju ovaj deo teksta pitaće me kako ovo mogu da kažem ali verujem da niko neće da im uzme za zlo što više vole nju.
Da budem malo jasnija zašto je to važno.
Rekli biste da ovo nije priča o olakšicama koje postoje na fakultetu i da ovo nije priča o tome kako studenti-roditelji zakonski nisu prepoznati.
Kao kategorija roditelja koji i studiraju prosto ne postojimo.
MOŽDA ĆE VAM SE DOPASTI:
Jovanka Tonev: Roditeljstvo me je definitivno učinilo boljom studentkinjom
Ali ovo je priča upravo o tome. Ako ste došli dovde, znajte da smo nevidljivi, u ovoj državi u kojoj je glavni narativ porast nataliteta, a studiranje može da potraje za nekog ko ne želi da završi samo osnovne studije.
Pa je zato podrška ljudi okolo i najvažnija.
Ironično, morate se složiti, ali sistem je i razlog zbog kog sam se u terminu ispita našla na porođaju.
Svi znamo šta je obeležilo prošlu akademsku godinu. Ispitni rokovi ne poznaju izuzetke, pa sam ispit položila kasnije ali je sistem i dalje ostao isti.
Dakle biti majka je najlepša stvar na svetu ali moje dete rođeno je u državi gde studenti-roditelji praktično skoro i da ne postoje.
Nemojte da vas to obeshrabri, nijedan sistem neće i ne može biti veći od želje za detetom, na kraju dana tu smo da se borimo protiv sistema.
Moj čovečuljak nikad nije bio, niti će biti prepreka u studiranju.
Ona se zove Zoja i njeno ime u prevodu znači život.
Život sam pronalazi svoj put, a mi taj put pratimo.
